Sve više turista koji manje troše

Od našeg dopisnika

Atina – Atinjani u avgustu više ne idu na godišnji odmor, ruše se stare tradicije o obaveznom odlasku na ostrva zbog kojih je grad ostajao avetinjski prazan dok su oni koji su ostajali zadovoljno tvrdili da je grčka prestonica sada konačno njihova.

Iako su poslednjih dana glavni grad napustile desetine hiljada stanovnika opšti je utisak da se Atina više leti ne prazni kao nekada i da se svi koji govore o odlasku na letovanje ili samo kod rodbine, u stvari vraćaju za nekoliko dana, do 20. avgusta. Ekonomska kriza čini svoje, te je za gotovo polovinu Grka sedam dana odmora luksuz koji sebi ne mogu da dozvole. Dakle, samo 47 odsto Grka može da planira letovanje, što je 15 procenata manje nego ranije kada je za više od 60 odsto avgustovski odmor bio zakon. Ovog leta 52 procenta Grka, kako pokazuju ankete, zbog troškova ne putuje uopšte iako su prve tri nedelje avgusta period kada se po tradiciji bar na 10 dana zatvaraju mnoge firme, restorani, prodavnice. Finansijski pritisci, visoke cene hrane, stanovanja i posebno energije, bitno su uticali na smanjenje budžeta, te mnogi u ovom periodu ostaju kod kuće ili odlaze kod rođaka, dok se samo 38 posto odlučuje za hotelski smeštaj. Statistike pokazuju da ni takozvana srednja klasa koja je značajno oslabljena nije dobar indikator kada su u pitanju letovanja, jer ni oni sa solidnim primanjima više nisu u mogućnosti da porodično idu na sedmodnevni odmor. Dakle, za razliku od ranijih godina, srednja klasa u Grčkoj je danas ona koja „preživljava bez duga”, ne više ona koja „lagodno živi”.

Zato turisti ovog leta kao nikada do sada osvajaju Atinu koja je postala dominantna turistička destinacija. Očekuje se da će u njoj boraviti rekordnih 10 miliona gostiju, što je za 25 odsto više nego lani ili dvostruko više nego pre pandemije. Tropski talasi koji se ponovo očekuju nisu ih obeshrabrili i svoj boravak u grčkoj prestonici ocenjuju sa visokom ocenom ‒ osam. Međutim, iako broj turista raste, potrošnja se smanjuje za čak 12 procenata. Gosti štede, naročito oni iz Evrope, boravci su kraći, posete restoranima skromnije, većina se odlučuje za ”Er Bi-En-Bi” smeštaj. Tako je prosečna potrošnja po turisti sa 640 evra u 2010. spala na 531 evro prošlog leta, dok se vreme boravka smanjilo sa 9,3 na 5,9 noći. Očekuje se da će ove godine potrošnja turista biti još manja i samo bogati gosti iz SAD, kojih je sve više, popravljaju prosek, jer okvirno troše 3.000 evra, te značajno povećavaju ukupne prihode turističkog sektora.

Međutim, trend hiperturizma u Atini, koji je nesumnjivo značajan za ekonomski razvoj grada, izaziva sve više zabrinutost za kvalitet života stanovnika, jer potkopava otpornost urbane infrastrukture, javni prostor, a prirodni resursi su pod dodatnim pritiskom. Primera radi, na potezu od Trga Sintagma do Trga Omonije u najstrožem centru grada dnevno se skupi 65 tona otpada, što je količina veća od one u svim opštinama Atike. Kontejneri u manjima opštinama često ostaju puni, jer „Gradska čistoća” ne uspeva da na vreme obavi svoj posao... Zatim, ubrzano pretvaranje poslovnih zgrada u objekte kratkoročnog zakupa i nekontrolisan rast novih hotela preopterećuju vodovodnu i kanalizacionu mrežu...

Očigledno, za Atinu razvoj održivog turizma više nije opcija, jer situacija pokazuje da samo mere ograničenog broja turista na arheološkim i popularnim lokacijama u centru ili ograničavanje broja ulazaka kruzera nisu dovoljni za spas i da treba tragati za kompleksnijim rešenjima. Gradske vlasti su zato ograničile izdavanje novih „Er Bi-En-Bi” dozvola u centralnim opštinama, strogo se kontrolišu investicije u nove hotele, ulaže se u urbanu adaptaciju, pokrenuta je obnova parkova i zelenih oaza u najfrekventnijim delovima grada. Promoviše se decentralizacija turizma kako bi se rasteretile najopterećenije lokacije od Plake, Manastirakija, Psirija, ograničava se broj posetilaca na Akropolju koji sada dnevno može da poseti 21.000 turista... Nudi se promocija alternativnih, manje poznatih ruta u gradu i to tematskih od gastronomije, preko umetnosti, istorije. Namera je da se spreči pretvaranje Atine u turistički park bez stvarnog života koji u prestonici i te kako postoji, jer ima koncerata, festivala, dobrih muzeja...

 Atina 2025. pokušava da balansira ekonomsku korist od turizma sa potrebama lokalnog stanovništva, da spreči njegovo istiskivanje, očuva dostojno stanovanje koje ugrožava „Er Bi-En-Bi”, da zaštiti lokalni kvalitet života, da kroz pokretanje javne rasprave i foruma o budućonsti turizma sačuva autentičnost i spreči pretvaranje prestonice u turističke kulise bez duše, u „grčki Diznilend”...