Odlazak velikog dobročinitelja

Kad zemaljski svet napusti jedna takva, neponovljiva ličnost, kao što je bio Den Tana (1935-2025), teško je pronaći reči koje bi mogle na pravi način da ga isprate u večnu kuću. Kao njegov blizak prijatelj, kao neko ko je svedočio deliću njegovih dobročinstava, imam obavezu da naglasim da je njegovo pravo ime Dobrivoje Tanasijević (dobio ga je istog trena kada se iz majčine utrobe prosuo na jednoj livadi u Čibutkovici) upravo sazdano od nečega neodvojivog od njegovog bića: od dobrote!

Dobrivoje, koga sada razni mediji jeftino predstavljaju kao „čuvenog američkog biznismena srpskog porekla”, svoju neočekivanu životnu slavu i neverovatan uticaj širom planete, posvetio je pre svega – dobrim delima! Zato mi u ovom tužnom času prvo pada na um ono što je o njemu rekao glumac Rade Šerbedžija:

„Čovek koji ne zna i ne ume da mrzi. Čovek koji mnogo daje, mnogo i dobija. Zato ga tako često sreća pohodi, vraćajući njegovoj dobroti blagost, užitke, ljubav… A on sve to tako lepo i plemenito zna da deli sa drugim ljudima. Dobri Čovek, sa velikim Č, Den Tana živi pobratimstvo lica u svemiru”!

Den Tana je često isticao da je vodio „najlepši život na kugli zemaljskoj” (nikada ne bi rekao – na zemlji, na planeti, već uvek – na kugli zemaljskoj), ma koliko njegov put u početku bio izuzetno trnovit (ostao je bez brata, oca i majke pre svog 35. rođendana). Zvezda vodilja bio mu je fudbal, koji ga je u 17. godini (kao igrača Crvene zvezde) odveo daleko od Titove Jugoslavije, preko Brisela, Hanovera, Montreala, sve do Holivuda o kome je maštao kao dečak sa Zelenog venca, gledajući u bioskopu američke filmove. Kažu da život piše romane, ali ovo je više od toga: njegova prva i najveća platonska ljubav, glumica Džejn Vajmen, pola veka kasnije deliće isto sto s njim u njegovom restoranu u Holivudu.

Danas se svako oprašta od Dena Tane na svoj način. Američki mediji ostaju zadivljeni „Den Tanasom”, najboljim restoranom na Zapadnoj obali (neki njujorški kritičari tvrde da je bolji čak i od „Tutsa Šora” na Menhetnu), koji je kupio 1964. godine sa kaparom od jednog dolara (prodao ga 2009). „Varajeti”, „Los Anđeles tajms” i „Holivud riporter” pišu da je preminuo „bivši glumac čiji je restoran bio stecište najvećih zvezda Holivuda”.

I mada ga je majka Lenka zaklela da beži od kafane k’o đavo od krsta (zbog očevog pedigrea) neka sila nezadrživo ga je odvukla među ugostitelje. Kao 19-godišnjak je, čudnim spletom okolnosti, završio u apartmanu iznad čuvenog holivudskog restorana „Vile kapri”, u kojoj je, zahvaljujući naklonosti vlasnika Pecija di Amorea (Napolitanca koji je kao i on obožavao fudbal) provodio noći sa Frenkom Sinatrom, Merilin Monro, Džejmson Dinom, Natali Vud, Kim Novak, Endži Dikinson, Robertom Vagnerom… Merilin Monro je jedno veče pozajmila njegov apartman (koji je delio sa svojim zemljakom Bogdanom Šarićem), bio je jedan od trojice ljudi koji su poslednji videli živog Džejmsa Dina (Šarić, Di Amore i on su ga iz „Vile kapri” ispratili na trke u Salinasu) s kojim je često igrao šah.

Posle „Vile kapri” nekako se obreo u „La skali” (šezdesetih godina kultni restoran u Holivudu) gde je dva meseca, na molbu vlasnika (Žan Leon) radio kao „metredi”. Tu se još više zbližio s velikim holivudskim imenima, što mu je znatno olakšalo posao kad je otvorio svoj restoran. „Den Tanas” se pročuo onog trenutka kada se Ričard Barton u emisiji kod Džonija Karsona jadao da kao jedna od najvećih holivudskim zvezda ne može da dođe do rezervacije u tom restoranu.

Kad je reč o holivudskom glamuru, recimo još samo to da je Den Tana prvi doveo tvist na Zapadnu obalu (1962. godine), kao i neka čuvena jela (među njima je Cezarova salata, originalni recept doneo iz Meksika, dok je tamo bio sa glumcem Robertom Mičamom). Generacije najboljih američkih glumaca, pevača, producenata i biznismena bili su njegovi prijatelji. Jedan od njih, glumac Džejms Vuds, nedavno je na svom profilu na Instagramu objavio zajedničku fotografiju, a ispod nje tekst:

„Trenutak radosti s mojim dragim, dragim Denom Tanom. Igrali smo golf tri ili četiri dana u nedelji i svađali se po čitav dan. Onda bismo otišli kući i presvukli se. Kasnije bih dolazio u restoran, a onda bismo sedeli i smejali se celu noć. On je zaista jedinstvena osoba, i ja ga jednostavno volim svim srcem. A „Dan Tana's” je i dalje jedan od najvećih restorana ikada.”

Onog trenutka kada je shvatio da se urušava školski sistem u Kaliforniji (1972), sa porodicom se preselio u London (ćerke Gabrijela i Katarina, prva supruga Andrea) u kojem se vratio svojoj prvoj ljubavi, fudbalu. Bio je prvi stranac vlasnik nekog profesionalnog kluba u toj zemlji (Brentford), ušao je u Izvršni komitet Fudbalskog saveza Engleske, bio savetnik predsednika UEFA Lenarta Johansona…Iako je bio čovek sa tri pasoša (SAD, Engleska, Jugoslavija-Srbija) sve vreme srčano je zastupao interese svog naroda i svoje zemlje. Njegovim novcem školovalo se stotine dece iz naše zemlje, plaćena su mnoga lečenja, operacije, ugovoreni mnogi važni sastanci koji su menjali sudbinu ljudi, kompanija, sportskih institucija, pa i same zemlje Srbije (nekada Jugoslavije).

Zahvaljujući njemu, UEFA nas nije izbacila iz svog članstva u aprilu 1994, na Kongresu u Beču, kada je bila pripremljena perfidna likvidacija jednog fudbalskog saveza. Odleteo je iz Los Anđelesa, u vreme kad niko iz Beograda nije mogao da dobije vizu za ulazak u Austriju, i svog prijatelja Lenarta Johansona ubedio da se sa dnevnog reda povuče izbacivanje Jugoslavije. Krajem 1994. organizovao je utakmicu između Brazila i Jugoslavije, , na terenu svetskog prvaka koji je tim mečom proslavio novu titulu. U trenutku kad su Brazilci mogli da biraju protivnika, izbor je – gle čuda – pao na zemlju koja je još bila pod sankcijama Ujedinjenih nacija. Niz takvih povlastica našem fudbalu doneo je upravo Den Tana koji je, s najmoćnijim čovekom Holivuda, Luom Vasermanom, organizovao pres-konferenciju u Los Anđelesu, dva dana pre početka NATO bombardovanja 1999, u nadi da se taj zločin može sprečiti (tog dana govorili su i Vlade Divac i Karl Malden).

Pre dva meseca, proslavi njegovog 90. rođendana u Beogradu, prisustvovale su i ličnosti koje su vodile predsedničke kampanje Džimiju Karteru i Džordžu Bušu Starijem. Na takvim događajima otkrivate zašto je Den Tana bio čovek veći od života. Možda je to najbolje definisao naš legendarni košarkaš Vlade Divac kada je jednom prilikom rekao: „Tek u najmoćnijoj zemlji na svetu, Americi, možete da shvatite koliko je Den Tana veliki čovek”.

Pored svih sreća koje su mu se osmehnule u životu (govorio je za sebe da je „dete sreće”) jedna od najvećih je to što je poslednje dve decenije proveo u braku sa njegovom Biljom.