Sezona poklona

Došlo je i to vreme. Negde je između Kurban Bajrama i kineske Nove godine. Napolju pljušti monsunska kiša, vrućina, 30 stepeni celzijusa, a oko mene miris borovine uvezene iz Severne Amerike. Prodavnica božićnih jelki u Singapuru. Milina… Sezona poklona.

Kao klinac, jedva sam čekao kada će... Jelka, pa ukrasi, pa pokloni koji stoje po nekoliko dana ispod drveta i mame nas, dovode do ludila, dok najzad ne dođe i to jutro.

Burazer i ja bi ustali prvi da proverimo da se nije jos nešto pojavilo ispod drveta. To nešto je moralo biti doneto od Deda Mraza. Jedno od tih "nešto" je bila moja prva Ponika. Ljubičasti PONI bicikl, sve sa plastičnom torbicom na zadnjem delu sedišta i metalnim ključem koji mi je napravio prve žuljeve na rukama. Ćale me je upitno pogledao verovatno razmišljajući da li sam hteo normalno sedisše ili takozvano "banana" sedište koje je koštalo "konja" više. Ili jednog crvendaća kako ga je zvala moja nana. Ali ja sam oduvek bio zentara i staro dobro sedište mi je bilo mnogo bolje nego takozvano "banana" sedište.
Uostalom, Deda Mraz mi je doneo taj poklon, a on nije mogao da pogreši. Kome još treba banana sedište, ma bezveze.

Oduvek sam imao specijalnu vezu sa Deda Mrazom, još pre nego što sam ukapirao njegovu vezu sa Kris Kringlom, holandskim Sinterklaas-om, američkim Santa Klausom ili svecem zaštitnikom moje porodice Svetim Nikolom.

Kasnije kao mulac sam ložio ortake da je Deda Mraz (alias Sveti
Nikola) moja krsna slava tako da ću uvek dobiti najbolje poklone.
Međutim kasnije kad sam odrastao shvatio sam da iako je Deda Mraz strava ortak, sa njim se nije zezati.... a ni sa poklonima. Da uzmemo Sovjetski Savez kao primer. Verovatno ćete sada reći "Ma daj gde njih nađe". Molim vas ovo nisu stvari za šalu, izuzetaka nema.

Sovjeti su imali, da kažem blago, "kontroverzno" sučeljavanje sa Deda Mrazom. Međutim kad su najzad ukapirali da plebs iako gotivi komunizam, obožava Deda Mraza i poklone, Staljin je odlučio da dozvoli Deda Mrazu da se meša sa proletarijatom ali da mora da nosi plavu odeću, a ne crvenu. Crvena boja je bila rezervisana za komunce. Da su znali sa kim se zezaju Sovjeti to ne bi radili. Pazi ovo... Staljin umire 5. marta 1953. Zvanična istorija kaže da je umro od moždanog udara. Alternativna istorija navodno daje neke dokaze da ga je ubio njegov dragi Lavrentije, a ja verujem da Deda Mraz nije više mogao da izdrži poniženje da se pojavljuje u odori plave boje tako da je poslao patuljke koji su Josifa Visarionoviča konačno oslobodili života. Svi znate kako je Sovjetski Savez završio. Za sve vas koji mislite da su razlozi za propast Sovjetskog Saveza bili nedostatak demokratije, hladni rat, Ronald Regan, tehnološka revolucija ili rat zvezda ja imam samo dve reči da poručim... Deda Mraz.

Drugi veoma značajan deo novogodišnjih i božićnih praznika je poklon.

U hrišćanskim religijama pokloni su bili davani na Božić već dugo vremena. Običaji su razni. Od tradicionalog nemačkog davanja jabuke sa zarivenim novčićem do relativno novijeg ostavljanja poklona ispod božićnog drveta.(/slika2)Pokloni su oduvek davani i za Novu godinu. To nije samo bila izmišljotina bivšeg komunističkog bloka koji je hteo da izbriše svaku pomisao na Božić kao na nešto veoma važno u životima ljudi. Doduše možda je to i bilo bolje sa religijskog stanovišta. Više je ljudi mislilo na rođenje Isusa Hrista, a manje na komercijalni aspekt ovog praznika. Niko se nije setio da je ovo dalo Deda Mrazu još jedan ekstra dan kad je morao da ode na posao i deli poklone...

Neki kažu da su praksu poklanjanja novogodišnjih poklona u stvari počeli da praktikuju Rimljani, tokom festivala januarskih kalendi. To se kasnije prenelo na hrišćanske poklone za Božić ili za Novu godinu kao i na francuski Etrennes, iliti davanje poklona na 1. januar.

I druge vere koriste ovaj deo godine da daju poklone svojim bližnjima.
Ovde u Singapuru živi veliki broj raznih etničkih grupa i veroispovesti. Većina ima običaj da slavi svoje praznike dajući poklone svojim bližnjima.

Muslimani poklone daju svojoj deci na Kurban Bajram ili kako ga ovdašnji Maležani zovu Hari Raja Hadzi, koji dolazi početkom decembra.
Doduše i zakolju po koju ovcu i podele meso komšijama... što je za nas mesojede sasvim OK. Malo krvavo ali sve u svemu zadovoljavajuće.

Na sasvim drugom kraju "sezone poklona" su kinezi u februaru sa kineskom Novom godinom. Moram reći da ovaj praznik baš ne gotivim. Za kinesku Novu godinu njihovi običaji ovde nalažu da poklone daju oženjeni i stariji ljudi kao moja malenkost, neoženjenim, mlađim ljudima. Mislim stvarno nije kul. Em su mladi, em mogu da ustanu bez da ih zabole leđa i mogu da jure sojke po ceo dan, terevenče do mile volje i još ja da im dajem poklon... Ma beži bre.

Kinezi i Maležani navodno nemaju Deda Mraza mada mi još nisu sasvim objasnili ko im daje sve te poklone?

Sadašnja pop-kultura nam kaže da nevaljalci ne dobijaju poklon za Novu godinu ili Božić. Oni dobijaju "grumen uglja". To je naravno samo metafora. Međutim ja verujem da svaki poklon ima moć da promeni ljude na bolje ako je dat sa dobrom namerom, a ako je dat lošim tipovima i još više iz pogrešnog razloga, taj poklon postaje baksuz koji uništava svakog koga dodirne. U dramatizaciji ove priče u budućnosti posle ove rečenice bi došao zao grohotan smeh super–negativca u tipičnom holivudskom maniru…

Jedan od primera baksuznog poklona je zlatni otvarač za pisma ili označnik za stranice u knjizi koji je Eva Braun poklonila voljenom Adolfu jednog ledenog januara 1943. Kad je postalo jasno da će Nemci da puknu kod Staljingrada, Eva Braun je dala ovo na poklon Adolfu sa smirujućim rečima ugraviranim u zlatu da "…ne brine jer će" on, "…Adolf, na kraju ipak pobediti". Kako je pobedio zna se.

Međutim moja poenta je da baksuzluk takvog poklona ne umire sa darodavcem ili vlasnikom. Kako je taj poklon bio vezan za poznatu osobu od istorijskog značaja, uvek se vukao po nekim galerijama dok ga najzad nisu ukrali iz jednog španskog muzeja pre aukcije, ne tako davne 2002. Sećam se da sam se tada, čitajući novine i znajući istorijsku konotaciju tog poklona, nadao da momci koji su „oladili“ taj muzej nisu iz Srbije. Ne lezi vraže, pre par nedelja pročitah ponovo u novinama da je u Sijetlu uhvaćen jedan od nesrećnika koji je 2002. ukrao ovaj predmet. Njegovo ime nije bilo Popović nego Popesku. Naime nesrećnog gospodina Popeskua je uhvatila američka FBI kako je pokušavao da proda ukradenu robu za sto soma dolara u jednom od milion sijetalskih Starbaksa. Doduše kasnije sam saznao da je jedan od uhapšenih i izvesni Vlada Mihajlov što me je ostavilo u rastrzanom dvojnom osećanju. Tuga da smo mi Srbi ponovo nabasali na baksuzan plen i sreća da smo naučili da delimo "slavu" sa dragim balkanskim komšijama Rumunima.(/slika3)

Duboko sam uveren i da naša najpopularnija ekipa koja trenutno „ladi“ dijamante iz draguljarnica po zapadu, takozvani "Pink Panter-i" na kradu takozvane "ratne dijamante" iz ratom zahvaćene zapadne Afrike baš iz gore navedenog razloga.

Ali, da ne pričam samo o baksuznim poklonima. Čuo sam da je otac Kristifora Kolumba poklonio malom Kristiforu za Božić jedan brodić-igračku. Kad je porastao, Kristifor je postao poznati moreplovac i otkrio... Ajde dobro možda ovo i nije najbolji primer za dobar poklon ali siguran sam da znate šta hoću da kažem.

Iako sam te davne Nove godine dobio poni bicikl ja nisam postao poznati biciklista. Međutim i dan danas volim da skočim na bicikl i osetim udar vetra u lice i ubrzan ritam svog srca. Velika putovanja počinju u "komšiluku". Navodno, priča kruži da je gore pomenuta „ponika“ još uvek u jednom komadu i da se odmara u zasluženoj penziji u štali mog brata od strica u Republici Srpskoj. Živ bio "ljubičasti" i hvala ti.

Ne znam šta još da vam kažem o „snazi" poklona, što vi već ne znate.
Svako ko je video iskru u detetovom oku, ljubav na ženskim usnama, toplinu u majčinom zagrljaju... zna da pravi poklon može da pokrene svemir.

Dajte poklon svojim najmilijima ove sezone. Dajte im makar i zagrljaj i poljubac. Postoji velika šansa da to nikada neće zaboraviti i da će ih taj poklon napraviti boljim, lepšim, jačim.

Dragi moji, Srećna vam Nova godina, Božić ili šta god već slavite.

E umalo da zaboravim. Ako slučajno vidite Deda Mraza kažite mu da ne zaboravi da navrati i ovamo do Singapura, ponestalo mi je domaće prepečenice. Živeli.