Miševi šetaju nemačkim policijskim stanicama

Najveći nemački policijski sindikat požalio se na oronulo stanje stotina policijskih stanica širom zemlje i zastareli vozni park, navodeći da takvi uslovi ugrožavaju zdravlje službenika i vređaju njihovo dostojanstvo.

„Decenijama stare ve-ce šolje, buđ u kancelarijama, glodari, pokvareni grejni sistemi i rupe u plafonu kroz koje prodire kiša”, rekao je Hagen Hušgen iz sindikata GdP, osnovanog 1950. godine, koji sebe opisuje kao „najveći policijski sindikat na svetu”, sa oko 200.000 članova širom zemlje, nabrajajući samo pojedine žalbe koje je njegova organizacija dobila od članova.

„Neki od uslova u kojima naši ljudi moraju da rade opasni su po njihovo zdravlje”, rekao je on za bavarske novine „Münchner Merkur”. Hušgen je istakao da su vozila koja koristi organi javnog reda i mira u najvećoj evropskoj ekonomiji, koja se ponosi svojom automobilskom industrijom, često toliko stara i dotrajala da su „sramotna” i „ponižavajuća” za policajce u patrolama.

„Automobili sa pocepanim sedištima i pola miliona kilometara na satu i sa polomljenim menjačima. Kada građani to vide, to ne ostavlja dobar utisak o policiji”, rekao je Hušgen, delimično kriveći privatizaciju održavanja policijskih vozila za ovakvo stanje.

„Ovo je posao koji je zabavan kada su uslovi odgovarajući. Ali kada se izbliza pogledaju okolnosti, ponekad mi dođe da dignem ruke od svega”, dodao je on.

Prema njegovim rečima, loši uslovi u mnogim policijskim stanicama dodatno otežavaju već velike probleme sa regrutovanjem novih službenika. Na primer, više od 1.000 pripadnika interventne policije trenutno je raspoređeno na granicama nakon što je ministar unutrašnjih poslova Aleksandar Dobrindt nedavno pooštrio kontrole, pri čemu je broj vraćanja migranata značajno porastao. Ali, još u maju, GdP je upozorio da pojačane granične provere i odbijanja zahteva za azil ne mogu još dugo da traju zbog nedostatka osoblja.

Sindikat je dostavio listu „Merkur”, album fotografija za koje navodi da prikazuju ruinirane policijske zgrade sa ogromnim rupama u plafonu i miševima ispod radnog stola, kao i automobile iz kojih ispada sunđer iz sedišta. GdP je poručio da je svih 16 nemačkih saveznih pokrajina potrebno više podrške iz Berlina kako bi se poboljšali uslovi rada policajaca i omogućilo im da obavljaju svoje dužnosti. Nemački parlament je u martu odobrio planove koje je predvodio tada tek izabrani kancelar Fridrih Merc, da se ublaži strogo pravilo o zaduživanju, što će omogućiti povećanje izdvajanja za odbranu i formiranje „specijalnog fonda” od 500 milijardi evra za narednu deceniju, namenjenog obnovi infrastrukture, od čega je deo namenjen i za povećano finansiranje policije. GdP je ocenio da će ta sredstva biti nedovoljna za rešavanje ozbiljnih nedostataka i nagovestio da bi bio potreban poseban fond za unutrašnju bezbednost.

„U Nemačkoj imamo zaostatak u investicijama u dvocifrenom milijardskom broju samo kada je reč o našim objektima”, rekao je Hušgen.

Na pitanje o primedbama GdP-a, portparol Ministarstva unutrašnjih poslova rekao je za nemačke medije da su policijska pitanja, uključujući policijske stanice i vozni park, „ustavna nadležnost pokrajina”. Ministarstvo je navelo da savezna vlada pomaže regionalnim policijskim snagama u nizu oblasti, uključujući specijalne programe za opremu, digitalne komunikacije i IT infrastrukturu... Vlada u Berlinu, čiji mandat traje do 2029, takođe je obećala povećanje finansiranja specijalnih policijskih jedinica u okviru planova za jačanje domaćih bezbednosnih organa, dodao je portparol.

Ali, prema poslednjem izveštaju Savezne kriminalističke službe (BKA), prošle godine zabeleženo je povećanje nasilnih krivičnih dela za 1,5 odsto, ukupno 217.000 incidenata ‒ najviše od 2007. godine. Broj slučajeva sajber-kriminala u 2024. je iznosio 131.391 u Nemačkoj, uz još 201.877 napada iz inostranstva ili nepoznatih izvora. To je nanelo ekonomsku štetu od 178,6 milijardi evra, što je porast od 30,4 milijarde u odnosu na prošlu godinu. Situacija sa nasiljem i sajber-napadi dodatno opterećuje policijske snage i govore u prilog potrebama za jačom infrastrukturom, uprkos opštem padu od 1,7 odsto u broju ukupnih krivičnih dela.