Život Mage Magazinović

„Moj život” naziv je dopunjenog i izmenjenog izdanja knjige „Moj život Mage Magazinović”. Posao prikupljanja i uređivanja dokumentarnog materijala započela je pre mnogo godina Jelena Šantić, a dovršila Marija Janković uz dodavanje novih saznanja, otkrivenih ilustracija, fotografija i dokumenata. Reč je o novom poduhvatu beogradske kuće „Klio”.

Snažna individualnost, skromnost, sklonost ka analitičkom prosuđivanju... osobine su Marije Mage Magazinović (1882–1968), umetnice, feministkinje, intelektualke, levičarke, prve žene koja je počela da radi kao novinar u „Politici”. Rođena je u Užicu, u porodici Riste Magazinovića. U ovom gradu završila je osnovnu školu i nižu gimnaziju, a zatim se s roditeljima preselila u prestonicu, budući da je njen otac dobio posao u Narodnom pozorištu u Beogradu. Završila je Višu žensku školu i počela da studira hemiju i fiziku na Velikoj školi, pa prešla na filozofiju...

Poput Ibzenovog Pera Ginta, koji kao da u životu skida sloj po sloj luka, tako i Maga Magazinović otkriva sebe kroz knjigu „Moj život”. Sećanja obuhvataju period od 45 godina. Prvi deo svojih uspomena posvećuje tradiciji predaka i hercegovačkim nasleđem objašnjava svoju borbenost, životnu čvrstinu i iskrenost. Etnografski opisi dragoceno su svedočanstvo o strogom, patrijarhalnom životu u Užicu. Detaljnim prikazima kuće, hrane, odeće, običaja, igara, rada, odnosa između članova porodice i prijatelja dala je tradicijska obeležja sredine iz koje je potekla, što se prelaskom u Beograd izgubilo. Odrasla uz narodne pesme i ples, Maga Magazinović će vibracije tih vrednosti osećati tokom celog života.

Dolazak u Beograd značio je dalju emancipaciju. Otvorile su se nove perspektive, iako teška životna borba nije prestajala. Prihvatanje novog načina života, susreti sa različitim mladim ljudima, edukacija kod dobrih nastavnika i profesora, učešće u društvenom životu, saznanje da postoji protekcija za „gospođice iz više klase”: sve to deo je ličnog viđenja junakinje ovog dela koja poštuje patrijarhalni red, ali u isto vreme teži i ostvarenju lične slobode. Sadržajno životno iskustvo Maga Magazinović posvetila je novom plesu. Njeno interesovanje za umetnost bilo je iskreno i izvorno, a ples je volela iskonski, može se reći i arhetipski. U sećanjima opisuje oduševljenje folklorom, ali i igru na balovima i kasnije nastupe sa horom.

U to vreme u Narodnom pozorištu u Beogradu su izvođene samo dramske predstave jer opere i baleta još nije bilo. Za devojku željnu teatarskog znanja odlazak na studijsko putovanje u Nemačku značio je bogato umetničko iskustvo. U želji da postane glumica, u čuvenoj školi Maksa Rajnharta provela je godinu dana i u svojim sećanjima detaljno je opisala život u Berlinu i metode novog teatra koji će obeležiti 20. vek. Studirajući u Rajnhartovoj školi, upoznala je i igre različitih istorijskih epoha. Na priredbi za carski dvor upoznala se sa primabalerinom De Gasparini i tako joj se ukazala još jedna mogućnost da se približi vrhunskoj umetničkoj igri: baletu. Željna umetničkog iskustva, radoznala Maga Magazinović počela je da uči balet i to ne kao profesionalac, već da bi sama osetila različite stilove plesa. Prekretnica u njenoj karijeri svakako je bilo njeno upoznavanje sa radom berlinske škole Isidore Dankan, koju je vodila njena sestra Elizabeta. Njenom opredeljenju za novi ples možda je doprinelo to što je kod Šarlote Šniter učila i najnovije engleske metode kalistenije, kao kompilacije baleta i nove gimnastike...

Na samom početku 20. veka u „Pozorišnom listu” štampan je prvi tekst Mage Magazinović, a objavljuje ga lično urednik – čuveni komediograf Branislav Nušić. Oduševljena uspehom, prkosna Maga piše i drugi članak i dostavlja ga listu „Politika”, zalažući se za osnivanje ženske gimnazije u Beogradu. Osnivač lista „Politika” Vladislav Ribnikar procenjuje da tom tekstu pripada uvodno mesto... U „Politici” od septembra 1905. piše u rubrici „Ženski svet” o tekovinama zapadne Evrope u pokretu emancipacije žena, a uređuje i feljton.

Maga Magazinović bila je osoba sa integritetom i velikim intelektualnim i pedagoško-kreativnim potencijalom. Na svim planovima je potpuno uspela, iako su mnoge okolnosti bile protiv nje.