Konfuzna evropska obećanja Ukrajini

Sastanak Zelenskog i Putina moguć je do kraja avgusta, a u igri za mesto susreta je pet gradova: Ženeva, Beč, Rim, Budimpešta i Doha, otkriva jedan zvaničnik EU za „Skaj njuz”. I dok se još licitira gde će biti podignuta pozornica za bilateralne pregovore ruskog i ukrajinskog predsednika o uslovima za sklapanje mirovnog sporazuma, evropski čelnici i Kijev zaokupirani su definisanjem bezbednosnih garancija. Donald Tramp je potvrdio spremnost Evrope da preuzme vodeću ulogu na terenu, jasno stavljajući do znanja da američka čizma neće kročiti u Ukrajinu u cilju odvraćanja Rusije od buduće agresije kada se sklopi mir. „Pomoći ćemo iz vazduha”, rekao je predsednik SAD .

Ministri odbrane NATO-a juče su održali virtuelni sastanak o budućim bezbednosnim garancijama za Kijev. Moskva odlučno odbacuje mogućnost raspoređivanja jedinica iz NATO zemalja na ukrajinskom tlu, nazivajući zahtev pojedinih evropskih država provokativnim korakom usmerenim na održavanje nezdravih iluzija u Kijevu. Vladimir Putin je tokom samita s Trampom izrazio spremnost da razgovara o principima bezbednosnih garancija, pominjući Kinu kao potencijalnog garanta.

Šef ruske diplomatije Sergej Lavrov je juče na zajedničkoj konferenciji za novinare sa jordanskim kolegom Ajmanom el Safadijem rekao da se Rusija zalaže da kolektivne evropske bezbednosne garancije Ukrajini budu zaista pouzdane.

„Zapad savršeno razume da je ozbiljan razgovor o bezbednosnim garancijama bez Rusije utopija, to je put koji ne vodi nikud. Ne možemo prihvatiti da se o pitanjima kolektivne bezbednosti govori bez Rusije”, rekao je Lavrov.

On je, optuživši Evropljane da za sada samo pokušavaju da zadrže SAD u trci za naoružavanje Ukrajine, poručio: „Za sada mi samo vidimo agresivnu eskalaciju situacije i više nespretnih pokušaja promene stava predsednika SAD.”

Uprkos protivljenju Moskve, Francuska razmatra da za početak rasporedi 3.000 do 5.000 vojnika, piše „Volstrit džornal”, pozivajući se na neimenovane izvore iz Jelisejske palate. Francuski predsednik Emanuel Makron ambiciozno poručuje da je Evropa spremna da rasporedi „snage za uveravanje”: britanske, francuske, nemačke, turske i druge, s ciljem da izvode operacije „u vazduhu, na moru i na kopnu”.

Saveznici obećavaju da će već do kraja nedelje pripremiti plan kako držati Putinovu vojsku na „odstojanju” kada se postigne mirovni sporazum, ali još uvek postoji konfuzija kako u praksi to sprovesti. Za sada niko još nije javno otkrio kako bi mogle izgledati bezbednosne garancije za Ukrajinu, ali postoji nekoliko opcija koje uključuju zapadni vojni kontingent, navodi Dejvid Sanger u kolumni za „Njujork tajms”.

Jedna od varijanti podrazumeva raspoređivanje pravih mirovnih snaga. Ovakve jedinice bi u sadejstvu sa oružanim snagama Ukrajine imale isključivo odbrambeni mandat sa ciljem „obuzdavanja” Rusije. Druga opcija podrazumeva raspoređivanje „snage za pokrivanje”, koje su brojčano inferiorne u odnosu na prvu opciju. Neće moći da pruže ozbiljan otpor, ali računica je da Rusija neće napasti Ukrajinu ako bi time ugrozila Evropljane. A treća mogućnost su instaliranje „posmatračkih snaga” od nekoliko stotina vojnika, što nije dovoljno za organizovanje jake odbrane. Njihov zadatak bi se svodio da „obaveštavaju” u slučaju izbijanja neprijateljskih akcija.

Iza velikih obećanja evropskih zvaničnika o bezbednosnim garancijama Ukrajini uz primeni rešenja sličnim članu 5 NATO-a, koji garantuje kolektivnu odbranu, krije se zamršena relanost, ukazuje portal „Politiko”. Jedan evropski bezbednosni zvaničnik kaže da su Makron i britanski premijer, iako na čelu nuklearnih sila, zapravo politički slabi da organizuju mirovnu misiju u Ukrajini. Pre svega zbog ekonomskih poteškoćama u kojima se nalaze njihove zemlje.

Nemačka ostaje i dalje neodlučna. Za Berlin je već veliko opterećenje što je poslao 5.000 vojnika u Litvaniju. Poljska, koja ima najveću vojsku u EU, isključuje mogućnost slanja trupa u Ukrajinu, ali bi evropskim mirovnjacima mogla da pomogne u pružanju logističkih usluga. Po oceni bezbednosnih stručnjaka, Turska koja ima veliku vojsku i na Crnom moru mogla bi da igra ključnu ulogu. Ali Grčka i Kipar su neodlučni da dozvole Ankari pristup bilo kakvim sredstvima EU za svoju vojsku. Italijanska premijerka Đorđa Meloni takođe je oprezna prema slanju vojnika u Ukrajinu i polemisala sa Makronom, ističući da je mudrije ponuditi Ukrajini odbrambeni pakt nego trupe koje bi mogle rizikovati da budu upletene u rat sa Rusijom.