Istina i zablude o vakcinama

U pokušaju da se zaštite od brojnih bolesti, ljudi pribegavaju raznim sredstvima. Nekise odlučuju da reaguju tek onda kad se pojave prvi simptomi neke bolesti, drugi slušaju tajne narodne medicine, treći piju antibiotike na svoju ruku, a oni koji razmišljaju unapred – smatraju da je vakcina pravo rešenje.

Lekari objašnjavaju da se njome postiže prevencija, odnosno da ona predstavlja prirodni odgovor organizma i da je važno poštovati preporuke kada je reč o programu obavezne vakcinacije. Međutim, ima i onih koji smatraju da ovaj način prevencije donosi samo zlo i – ni po koju cenu ne žele da ih recimo dobije njihovo čedo.

Zablude stare dva veka

Dr Predrag Kon, epidemiolog beogradskog Zavoda za javno zdravlje, kaže da je bilo potrebno oko 200 godina da bi se razbile etičke zablude o vakcini i da su dileme koje se danas postavljaju iste kao pre dva veka.

– Postoje roditelji i pojedini nesavesni lekari koji ne žele da im se deca vakcinišu i time nas dovode u nezavidnu situaciju. Ukoliko se između sedam i osam odsto mališana jedne generacije ne vakciniše, za 10 godina imamo veliki broj osetljive populacije dece, jer ne postoji ništa što može da zameni vakcinu. Tako nešto se upravo i desilo u Italiji, pa tamo danas imaju epidemiju morbila koje se ponavljaju, a uz svaku epidemiju beleže i komplikovane slučajeve – objasnio je dr Kon.

On ističe da su mnogi pedijatri u našoj zemlji vremenom uvideli važnost vakcinacije. Sankcije za one roditelje koji ih ignorišu ne postoje, naglašava dr Kon, jer je to zakonska obaveza. Međutim, on kaže da nije siguran da je neko zbog toga i bio kažnjen.

– Jedne godine smo tražili da oni roditelji koji odbijaju vakcinaciju dece moraju to i da potpišu da bi lekari „skinuli” odgovornost sa sebe. Odbijanje vakcinacije, strah, nepoverenje isti su kao što su bili sredinom 19. veka. A u naučnom svetu apsolutno nema dileme o efikasnosti vakcine. Vreme je pokazalo da je rezistentnost na antibiotike sve veća i da je dostigla kritične razmere u 21. veku, tako da se ne vidi kako će ići dalji razvoj ovih lekova. Takva situacija je dovela do povratka na vakcine koje nikad nisu ni prestajale da se pominju – rekao je naš sagovornik.

Prirodna selekcija

Sada se u svetu koristi 67 različitih kombinacija vakcina u programima imunizacije 193 članice Svetske zdravstvene organizacije. Kod nas šest vakcina spada u obavezne. To su ona protiv difterije, tetanusa i velikog kašlja (DTP), zatim dečje paralize (OPT), protiv hepatitisa Be (HIP), malih boginja, zauški i rubeola (MMP) i ona koja se daje deci na rođenju – beseže. Vakcine se, naglašava dr Kon, razlikuju u odnosu na sva druga sredstva koja se tretiraju kao lekovi i medicinska sredstva.

– Budući da su pomenute vakcine u obaveznom pravilniku, moram da kažem da se nalazimo ispred mnogih zemalja i da je naše dostignuće na tom polju veliko. Još davne 1974. godine napravljen je prvi svetski program imunizacije (PPI program). Iskorenjena je variola, a sad već postoji eliminacija malih boginja u Americi. Zatim, iskorenjena je dečja paraliza na području Evrope i Amerike, osim pojedinačnih slučajeva, eliminisana je difterija. Srbija je bila među prvim zemljama u svetu koje su uvele vakcinaciju – rekao je dr Predrag Kon.

Alternativa ovom načinu zaštite je takozvana prirodna selekcija. To podržavaju oni koji su protiv vakcinisanja, a za jačanje imuniteta preko prirodnih preparata, navodi naš sagovornik. On tvrdi da svi ti preparati ne mogu da zaštite od infekcije.

– Postoje i takozvane žive vakcine – namerno se izaziva infekcija sa blagim virusom, da bi došlo do stvaranja potpuno prirodnog odgovora organizma, a to je imunitet. Jedan od glavnih argumenata protivnika vakcine jeste da je ovde reč o interesima farmaceutskog lobija. Podsećam da se vakcinama farmaceuti nikad nisu bavili, već samo lekari i naučnici. Da bi se uvela neka vakcina, potrebno je mnogo kontrola, koje ne prolazi nijedan od takozvanih prirodnih lekova i pomoćnih lekovitih sredstava – tvrdi naš sagovornik.

Ono što je u poslednje vreme postalo specifično u ovoj oblasti jeste pojava skupih vakcina, koje će, nažalost, biti dostupne samo eliti. Dr Kon kaže da je to stanje koje može da uzdrma osnovnu ideju uvođenja vakcina: smanjivanje bolesti u opštoj populaciji. Da se to ne bi dogodilo, naš sagovornik dodaje da država mora unapred da razmišlja o vakcinama koje će uvoditi.

– Vakcina ne donosi samo zaštitu već budi svest o potrebi vakcinacije. Moja vizija je da u budućnosti postoje odgovarajući punktovi za odrasle u zdravstvenim ustanovama. Kada je reč o vakcini protiv gripa, ona se preporučuje svima, posebno starijim od 65 godina i hroničnim bolesnicima. U Americi se koristi „živa” vakcina, i to kod školske dece, jer se zna da su škole generatori gripa. SZO je napravila program vakcinisanja za starije od 65 godina i cilj je da se više od 90 odsto ljudi vakciniše. Kod nas to čini svega 20 odsto starije populacije – istakao je sagovornik „Politike”.

Ono što budi nadu za borbu protiv svih vrsta tumora jeste da naučnici ubrzano rade i na pronalasku vakcina protiv ove opake bolesti. Terapijske vakcine, poput onih protiv kancera, u fazi su kliničkog ispitivanja, dodaje dr Kon, a njihova primena se očekuje u narednih 10 godina.