Autogol: od „CIA sve zna" do „lupaš kao CIA"

Diljem Bosne, pa i regiona, američka Centralna informativna agencija (CIA) važi već godinama za trust obaveštajnih mozgova, najveću i najopremljeniju tajnu službu na svetu koja dopire, ima prste i uticaj po celoj planeti. Ali, avaj, okliznula se ta brend firma, onako ozbiljno, na primeru Bosne i Hercegovine, gde je do sada važila za blokbaster agenciju.

Objavila je ažurirani bezbednosni izveštaj u kojem se navodi da u BiH deluje korpus Islamske Revolucionarne garde Irana. U rubrici posvećenoj terorističkim organizacijama navedeno je da "u BiH deluje Korpus islamske revolucionarne garde - Snage Kuds". CIA navodi da su ciljevi ove organizacije "zaštita iranske islamske revolucije i države, širenje iranskog uticaja, obezbeđivanje unutrašnje bezbednosti, uključujući kontrolu granica, uticaj na iransku politiku, ekonomiju i spoljnu politiku".

Islamsku Revolucionarnu gardu Irana američki stejt department je stavio na listu stranih terorističkih organizacija 15. aprila 2019. godine.

I to nije nešto novo jer u BiH se motaju razne belosvetske organizacije i pokreti i mnoge službe mnogih zemalja.  To nije sporno ali je krnjo. Ali dalje u iveštaju vrvi od pogrešnih podataka i zaključaka. Na primer, dodali su ovoj zemlji dvesta hiljada stanovnika više, naveli da Srbi govore ekavicom, a da Republika Srpska nema predsednika. Izveštaj je rađen pre završetka sudskog gonjenja Milorada Dodika.

Navodimo redom: prema podacima CIA-e, Bosna i Hercegovina danas ima 3.798.671 stanovnika, što je oko 200 hiljada više u odnosu na 2013. godinu kada je bio poslednji popis. Te informacije objavljene su na zvaničnoj stranici CIA, u odeljku "Svetska knjiga činjenica", a poslednja revizija urađena je 13. avgusta, dakle u vreme administracije Donalda Trampa, a na čelu agencije je Džon Ratklif .

Mediji u Bosni i Hercegovini, koji su preneli te podatke, ocenjuju da nije jasno kako je CIA došla do te procene, s obzirom na to da je, prema demografskim analizama, od 2013. godine Bosnu i Hercegovinu, zbog političke nestabilnosti i teške ekonomske situacije, napustilo više stotina hiljada ljudi.

Procene su da stvarni broj stanovnika u BiH trenutno nije veći od 2,9 miliona. U objavljenoj informaciji navedeno je da je severni deo zemlje dobio ime po reci Bosni, dok je "manji južni do" (Hercegovina) nazvan po "starosrpskoj reči" herceg, što znači vojvoda.

U podacima CIA u BiH navedeno je da je nacionalni simbol BiH "zlatni ljiljan", što ne odgovara istini. Navedeno je i da Srbi u BiH govore ekavicom, što takođe nije tačno, dok se za Bošnjake navodi da su odlučili da promene ime "delom da bi se razlikovali od pripadnika muslimanske vere".

"Bošnjak je zamena za reč Musliman kao etnički termin, delom i kako bi se izbegla zabuna s verskim terminom musliman - pripadnik islama", stoji na stranici CIA o BiH.

U delu koja govori o strukturi vlasti BiH, navedeno je Predsedništvo BiH sa sva tri njegova člana i njihovim imenima, kao i ime predsednice Federacije BiH, dok nema podataka o predsedniku RS. Navedeno je da se članovi Predsedništva BiH na poziciji predsedavajućeg rotiraju u skladu s izbornim rezultatima, što takođe nije tačno.

To je bilo samo posle prvih posleratnih izbora, a nakon toga tri člana Predsedništva BiH se na funkciji predsedavajućeg rotiraju svakih osam meseci, bez obzira na ukupan broj osvojenih glasova pojedinačno. U dokumentu stoji da su poslednji izbori u BiH bili u februaru 2023. godine, što takođe nije tačno, već je krajem januara te godine izabrana nova državna vlast u BiH, posle opštih izbora održanih u oktobru 2022. godine.

U dokumentu CIA navodi da pravo glasa na izborima u BiH imaju punoletni građani, ali i maloletnici sa napunjenih 16 godina života, ako su zaposleni, što nije tačno. Izborni zakon BiH izričito ističe da pravo glasa imaju državljani BiH sa navršenom osamnaestom godinom koji su upisani u birački spisak.

Rat u BiH je opisan kao borba za nezavisnost protiv koje su se pobunili Srbi, uz pomoć Srbije, ali, kako se tvrdi, i Hrvatske. Navedeno je da je BiH proglasila suverenitet u oktobru 1991. godine, a nezavisnost od SFRJ 3. marta 1992. godine, posle referenduma koji su bojkotovali etnički Srbi.

"Formacije bosanskih Srba, uz podršku Srbije i Hrvatske, potom su pokušale preuzeti kontrolu nad teritorijama koje su smatrale svojim. Od 1992. do 1995. godine kampanje etničkog čišćenja ubile su hiljade ljudi, a raselile više od dva miliona. Dana 21. novembra 1995. godine u Dejtonu, Ohajo, zaraćene strane su parafirale mirovni sporazum, a konačni sporazum potpisan je u Parizu 14. decembra 1995. godine", stoji na stranci CIA o BiH.

Stoji i da je bruto domaći proizvod BiH po glavi stanovnika 20.400 dolara, iako je, prema podacima Svetske banke BDP BiH 8.960 dolara, konstatuje se u tekstovima bh. medija koji su komentarisali dokument CIA. Osim toga, kao prva NATO misija u BiH naveden je SFOR, koji je svoj mandat u BiH počeo 1996. godine, a ne IFOR, koji je imao ključnu ulogu u prvoj godini posle potpisivanja Dejtonskog sporazuma, 1995. godine, na razdvajanju zaraćenih strana.

Eto, tako CIA tvrdi, s dozom supeordinacije, bez primisli da to nije baš tako i baš tačno. A samo da je pitala nekog doušnika, srednjoškolca iz Bosne, ne bi sebi zabila gol.