Zelenilo požutelo pre vremena

Ništa nije kao ranije kad je reč o klimi. Samo do pre neku godinu znalo se šta je zima, a šta leto, dočekivali smo proleće da sve ozeleni, i jesen da se lišće osuši i počne da opada. Ove godine, krošnje drveća i trava poprimili su boje jeseni gotovo tri meseca pre nastupanja ovog godišnjeg doba. Razlog – klimatske promene. Beograd je do pre neki dan bio zapljusnut petim toplotnim talasom od juna i dosta preostalog zelenila u „betonskoj džungli” pokleklo je pred naletima visokih temperatura.

Na takve prizore mogli smo da naiđemo i u Čuburskom parku, koji je u lošem izdanju još od juna. Stabla, pretežno mlada, mestimično su osušena, a u okolini su prisutne čak i ogoljene krošnje. O travi da ne pričamo... Ako ste skoro bili na Košutnjaku, verovatno ste umesto bujne, zelene travnate površine kod Fakulteta sporta i fizičkog vaspitanja zatekli nešto što više liči na dehidriranu savanu, piše portal „Klima 101”.
Vrelo leto i ekstremna suša ostavili su vidljiv ožiljak na gradskom zelenilu i jasno je da ga ni kiša koja je konačno pala neće osetno oporaviti. To više nisu samo naše subjektivne ocene, već potvrde stižu čak i iz – svemira. Istraživačica urbanog prostora Olga Gomerštat analizirala je satelitske snimke da bi rasvetlila uticaj letnjih vrućina na zelene površine u glavnom gradu. Ova analiza ukazuje da su Ada Ciganlija i Veliko ratno ostrvo još u toku juna pretrpeli najveći pad zdravlja vegetacije.

Analiza, objavljena u elektronskom časopisu o održivosti „New Polis”, pokazala je da je vitalnost vegetacije u prestonici drastično opala, a nastala šteta je rapidno napredovala: za samo nekoliko nedelja, zeleni pokrivač u Beogradu dramatično se osušio. 
Ovo ne treba da nas začudi – u sam osvit juna doživeli smo prvi letnji toplotni talas u Srbiji, a sredinom meseca i drugi. Čak i izvan ova dva naleta toplote, temperature u glavnom gradu redovno su prelazile tropskih 30 stepeni Celzijusa.
Ruku-podruku sa žestokim vrućinama, jun je obeležilo i veoma sušno vreme. Bio je to ne samo najtopliji, nego i najsušniji jun u Beogradu – i to od davne 1888. godine kada su meteorolozi počeli da vode ovdašnju evidenciju o temperaturama i drugim klimatskim karakteristikama. Iako su čak i u ovako surovim uslovima pojedini delovi grada poput navodnjavanih bašta ili površina uz reke pokazali stabilnost, to duguju većem pristupu vodi. Drveće i zelene površine koji nisu imali taj „luksuz” zabeležili su očigledne znake stresa. Njih možemo naći u svim zonama – a ekstremna toplota i suša naročito su nagrizle zelenilo u industrijskim zonama i na gradilištima, odnosno na mestima na kojima je ono već postalo retko i ranjivo.
Valjda je već svima jasno da nas zelenilo štiti od klimatskih promena, ali je ono upravo tim klimatskim promenama i ugroženo. Navodi iz studije Olge Gomerštat naglašavaju krhkost beogradskog zelenila na ekstremnim vrućinama, ali i neujednačenu otpornost urbanih eko-sistema: možda neočekivano, među posebno osetljivim oblastima su i javne zelene površine na koje se Beograđani često oslanjaju u potrazi za hladom i utočištem od visokih temperatura.
Vegetacija nije samo prirodni resurs, već kritična infrastruktura u jednom gradu. Ona udiše život u svoje okruženje, hladi vazduh, pozitivno utiče na mentalno i fizičko zdravlje, štiti poslovanje tokom toplotnih talasa i jača otpornost ekonomije. Ali, u sve toplijoj i sušnijoj klimi, zelene oaze suočavaju se s brojnim stresovima, a sve to čini da naredni klimatski šok dočekaju nespremnije i fiziološki slabije.
Mada pejzaži naizgled deluju slično, jesenje sušenje lišća je prirodni deo godišnjeg ciklusa, dok sušenje usred leta signalizuje da je drveće u opasnosti i predstavlja svojevrsnu odbrambenu reakciju na nepovoljne uslove. Ovo nas dovodi u paradoksalnu situaciju: naše saborce u borbi protiv klimatskih promena gubimo na tom istom frontu umesto da ih štitimo – kako bismo posledično zaštitili i sebe.
Naposletku, u našem glavnom gradu ne samo da treba da sačuvamo postojeće zelenilo, već i da stvorimo nove zelene oaze. Nekadašnja vizija Beograda kao „arhipelaga naselja u moru zelenila” po svemu sudeći napuštena je u korist urbanizacije, a ova analiza služi kao jasan podsetnik da gradovi moraju da vrate živu infrastrukturu u fokus urbanog planiranja. U suprotnom, Beograd će izgubiti bitku sa klimatskim promenama – a stradati neće samo zelenilo, već i zdravlje ljudi, zaključuje „Klima 101”.

Brojke koje ne obećavaju
Prema podacima iz Generalnog urbanističkog plana za Beograd iz 2003. godine, tada je jedna petina grada bila pod zelenim površinama. Novi Plan generalne regulacije sistema zelenih površina za Beograd usvojen je 2019. i u njemu je procenjeno da Beograd ima 12 odsto takvih površina. Tada je postavljen cilj da se do 2021. zelene površine povećaju na 23 odsto. Međutim, uvidom u Generalni urbanistički plan u 2022. godini, vidi se da Beograd nije povećao zelene površine, nego ih je u tom kratkom roku smanjio i tada ih je imao samo devet odsto. I to malo zelenila sada je pretrpelo veliku štetu usled sve većih vrelina i suše...

Analiza propadanja vegetacije
„Klima 101” prenosi i kako je sprovedena analiza Olge Gomerštat. Tiha transformacija zelenila u kontekstu junskih vrućina „uhvaćena” je sa čak 705 kilometara visine zato što su kao „rendgen” pluća poslužile slike koje su napravili sateliti „Landsat” 8 i 9. Ovi podaci su dostupni posredstvom američke platforme za istraživanje planete Zemlje, „USGS Earth Explorer”.
Za svaku sliku računao se takozvani normalizovani indeks vegetacije (NDVI), široko korišćen indikator daljinskog istraživanja koji odražava zdravlje i gustinu vegetacije. NDVI vrednosti kreću se u rasponu od -1 do +1, pri čemu veće vrednosti ukazuju na bujnu i aktivnu vegetaciju.
Promena je merena tako što je izračunata razlika u ovim vrednostima za svaki piksel (površina od 30x30 metara) između početka i kraja juna.
Prosečan pad zdravlja vegetacije dostigao je čak 0,52. Srednja vrednost promene, odnosno medijana, iznosi -0,50. Kako se navodi, u ovom slučaju, medijana otkriva da je najmanje polovina svih površina u gradu doživela pad zdravlja vegetacije veći od te vrednosti.

I neplanska urbanizacija
šteti zelenilu
Efekat takozvanog urbanog toplotnog ostrva može biti ozbiljna opasnost po zdravlje tokom toplotnih talasa i ekstremnih toplotnih događaja, koji poslednjih godina pogađaju i Beograd. Naime, svedoci smo zamene vegetacije nepropusnim, betonskim površinama koje upijaju toplotu, a zatim je zrače, objasnila je za „Politiku” primarijus dr Elizabet Paunović, penzionisana direktorka Evropskog centra za životnu sredinu i zdravlje Svetske zdravstvene organizacije (SZO).
Izloženost prekomernoj toploti povezana je sa povećanim obolevanjem i umiranjem, posebno među ranjivim subpopulacijama, kao što su starije osobe. Istraživanja ukazuju da parkovi mogu ublažiti urbanu toplotu u širim okolnim urbanim područjima. Na klimatske promene kao pojedinci ne možemo osetno da utičemo jer ako nema kiše i dovoljno vode teško da možemo da sačuvamo naše zelene oaze. Ali barem možemo da ih spasavamo od naleta takozvanog investitorskog urbanizma koji uništava i ono malo preostalog zelenila.