Prvi put uživo za ceo svet

Pre 65 godina Republika Italija, grad Rim i Olimpijski komitet Italije su, u saradnji s Međunarodnim olimpijskim komitetom (MOK), vlasnikom Olimpijskih igara, i međunarodnim sportskim federacijama, čiji sportovi su bili na programu Igara i po čijim pravilima se na tim manifestacijama takmičenja održavaju, organizovali XVII letnje Olimpijske igre od 25. avgusta do 11. septembra 1960.

Rim je bio određen za domaćina Igara 1908, ali je tada italijanska vlada, zbog erupcije vulkana Vezuva 1906, odlučila da odustane od organizacije, pa su te Igre održane u Londonu. Rimu su 1960. konkurenti bili Lozana, Detroit, Budimpešta, Brisel, Meksiko Siti i Tokio. Na XVII LOI u glavnom gradu Italije učestvovalo je 5.348 sportista iz 83 države, koji su se takmičili u 19 sportova, koliko ih je bilo u programu tih Igara.

Među njima je bilo i 120 sportista iz Jugoslavije, koje je Jugoslovenski olimpijski komitet prijavio za učešće na tom najvećem multisportskom takmičenju na svetu. Jugoslovenski olimpijci (111 sportista i devet sportistkinja) takmičili su se u 14 sportova: tri ekipna (fudbal, vaterpolo i košarka) i 11 pojedinačnih (atletika, boks, kanu-kajak, biciklizam, mačevanje, gimnastika, veslanje, streljaštvo, plivanje, rvanje i jedrenje).

Svečano otvaranje XVII LOI održano je na današnji dan 1960. na novoizgrađenom Olimpijskom stadionu u Rimu. Igre je otvorio Đovani Gronki, predsednik Italije. Poslednji nosilac olimpijske baklje bio je italijanski atletičar Đankarlo Peris, a zakletvu je u ime sportista-učesnika Igara položio, takođe italijanski atletičar, Adolfo Konzolini. U svečanom defileu na otvaranju Igara zastavu Jugoslavije nosio je košarkaš Radovan Bata Radović.

Igre u Rimu bile su prve kojima je globalni razvoj televizije pomogao u promociji i emitovanju prenosa takmičenja. Zabeleženo je da je više od 100 TV-kanala prenosilo Igre u Evropi, SAD-u, Kanadi i Japanu. Time je postignut veliki interes kako za tu manifestaciju tako i za pojavu prvih televizijskih sportskih zvezda.

Među onim sportistima, koji su postignutim rezultatima, ostvarenim plasmanima i osvojenim medaljama te Igre obeležili bili su atletičarka Vilma Rudolf (SAD) sa tri zlatne medalje u sprinterskim disciplinama, atletičar Abebe Bikila (Kenija), koji je celu maratonsku trku istrčao bosonog i pobedio, bokser Kasijus Klej (SAD), australijski plivači Mari Rouz i Džon Devit i plivačica Daun Frejzer, košarkaši SAD-e i sportisti SSSR-a, koji su brojem osvojenih medalja, a posebno zlatnih (43 od ukupno 152 koliko ih je na Igrama u Rimu dodeljeno), potvrdili premoć nad olimpijcima ostalih zemalja.

Jugoslavija je osvojila dve medalje. Olimpijski pobednici su postali fudbaleri: Milutin Šoškić, Blagoje Vidinić, Vladimir Durković, Fahrudin Jusufi, Ante Žanetić, Novak Roganović, Željko Perušić, Andrija Anković, Dušan Maravić, Tomislav Knez, Milan Galić, Borivoje Kostić, Aleksandar Kozlina, Željko Matuš, Velimir Sombolac, Silvester Takač i Zvonko Bego, a rvač Branislav Martinović je osvojio srebro.

Fudbalsku reprezentaciju Jugoslavije na Igrama u Rimu vodila je selektorska komisija u kojoj su bili Ljubomir Lovrić, Aleksandar Tirnanić i Dragomir Nikolić. Taj fudbalski olimpijski turnir obeležili su mnogi događaji od kojih su dva bila vezana i za jugoslovensku reprezentaciju. Prvi je bio da su naši fudbaleri u finale stigli uz pomoć fortune: u polufinalu protiv Italije nije bilo pobednika ni posle produžetaka (1:1), pa je, po pravilima, žrebom odlučivano koji tim će u borbu za zlatnu medalju. Ser Stenli Raus, predsednik Fife, iz šešira doktora Mihaila Andrejevića, izvukao je ceduljicu na kojoj je pisalo: Jugoslavija. Drugi događaj: kapiten Milan Galić (isključen u finalu protiv Danske) s postignutih sedam golova je bio najbolji strelac olimpijskog fudbalskog turnira.

Što se tiče plasmana ostalih jugoslovenskih sportista na Igrama u Rimu svakako treba istaći Zvonka Bezjaka i njegovo šesto mesto u bacanju kladiva, Leona Lukmana (skok s motkom), Jožeta Brodnika (desetoboj) i Olgu Gere (skok uvis) i njihova deveta mesta, kao i Franju Škrinjara kao desetoplasiranog u maratonskoj trci u kojoj je inače učestvovalo 69 takmičara iz 35 zemalja.

Biciklista Janez Žirovnik bio je osmoplasirani u drumskoj trci, a bokser Obrad Sretenović je u teškoj kategoriji bio u grupi takmičara plasiranih od petog do osmog mesta. Dvojac bez kormilara u veslanju (Nikola Čupin i Antun Ivanković) zauzeo je šesto mesto. Muški tim u gimnastici je u višeboju osvojio deveto mesto, a Miroslav Cerar osmo (po spravama: četvrti na vratilu, sedmi na konju s hvataljkama i osmi na razboju). Jedriličari Mario Fafangel i Janko Kosmina su se u klasi zvezda plasirali na osmo mesto, a Tonko Pivčević je u klasi fin zauzeo deseto mesto. Rvač Stevan Horvat je u velter-kategoriji zauzeo četvrto mesto. Vaterpolisti su bili četvrti, a košarkaši šesti.

Na Olimpijskim igrama u Rimu medalje su osvojili sportisti iz 44 zemlje. Jugoslavija je sa dve medalje (zlato i srebro) svrstana na 19. mesto.

Danas, 65 godina od održavanja XVII letnjih Olimijskih igara u Rimu 1960, sa prostora Republike Srbije u životu su fudbaler Silvester Takač, vaterpolista Boris Čukvas, atletičari Leon Lukman i Đorđe Majtan, atletičarka Olga Gere, gimnastičarka Mirjana Bilić, mačevalka Vera Jeftimijades i plivač Đorđe Perišić. Na žalost, skoro je u legende otišao košarkaš Nemanja Đurić.

Živima što duži život a preminulima hvala za sve što su za jugoslovenski sport svojim učešćem na Igrama u Rimu i drugim takmičenjima ostvarili i time doprineli uspesima jugoslovenskog i srpskog sporta.

* Olimpijski pobednik u vaterpolu 1968. i generalni sekretar JOK