Astronomi su zabeležili katastrofalne posledice koje su nastale kada je jedna zvezda izabrala „pogrešnog partnera za ples“, dokumentujući nešto što deluje kao sasvim nova vrsta supernove. Načnici smatraju da je masivna zvezda pokušala da proguta crnu rupu sa kojom je dugo bila u gravitacionom balansu.

Zvezda, najmanje deset puta masivnija od našeg Sunca, i crna rupa slične mase, bile su povezane u binarnom sistemu. Kako se udaljenost među njima postepeno smanjivala, ogromna gravitaciona sila crne rupe izobličavala je zvezdu, razvlačila je i izvlačila materijal, sve dok nije došlo do eksplozije, prenosi phys.org.

„Uhvatili smo masivnu zvezdu u kobnom tangu sa crnom rupom“, rekao je astrofizičar Aleksandar Galjano sa Instituta za veštačku inteligenciju i fundamentalne interakcije Nacionalne naučne fondacije SAD, smeštenog na MIT-u, jedan od autora studije objavljene prošle nedelje u časopisu Astrophysical Journal.

„Nakon što je godinama gubila masu u spirali smrti sa crnom rupom, zvezda je završila svoj život u eksploziji. U jednoj sekundi oslobodila je više energije nego što Sunce proizvede tokom čitavog svog veka“, dodao je Galjano.

Zagonetan mehanizam eksplozije

Eksplozija se dogodila na oko 700 miliona svetlosnih godina od Zemlje. (Jedna svetlosna godina iznosi oko 9,5 biliona kilometara.)

„Gravitacione sile dva objekta bile su gotovo jednake, jer mislimo da su imali slične mase. Zvezda je, međutim, bila mnogo veća, pa je u isto vreme pokušavala da proguta crnu rupu, dok je crna rupa s nje odvajala materijal. Zvezda je bila ogromna ali naduvana, a crna rupa mala ali moćna. Na kraju je, naravno, pobedila crna rupa“, objasnio je astrofizičar.

Ipak, naučnici nisu sasvim sigurni šta je tačno dovelo do ove neuobičajene supernove.

„Još uvek nije jasno da li samo izobličenje zvezde izaziva nestabilnost koja pokreće njen kolaps, pa crna rupa zatim brzo pojede preostali materijal ili je, pak, crna rupa potpuno rasparčala zvezdu pre nego što je ona stigla da eksplodira“, navela je astrofizičarka Ešli Vilar sa Harvarda, glavna autorka rada.

„Crna rupa je na složene načine istovremeno privlačila i transformisala zvezdu“, dodala je ona.

Sudbina masivnih zvezda

Binarni sistem je prvobitno sadržao dve masivne zvezde koje su kružile jedna oko druge. Jedna od njih je, međutim, pre vremena okončala svoj život – eksplodirala je u supernovi i njeno jezgro se urušilo u crnu rupu, izuzetno gust objekat, čija je gravitacija toliko snažna da čak ni svetlost ne može da pobegne.

„Ovaj događaj nam pokazuje da pojedine supernove mogu da budu podstaknute upravo prisustvom crnih rupa, što nam pruža nove uvide u to kako neke zvezde završavaju svoj život“, istakla je Vilar.

Zvezde koje su bar osam puta masivnije od Sunca obično su osuđene da se završe kao supernove. One koje su najmanje dvadeset puta masivnije, nakon eksplozije formiraju crnu rupu.

Poseban algoritam veštačke inteligencije, dizajniran da u realnom vremenu prati neobične kosmičke eksplozije, prvi je registrovao početak ovog fenomena i upozorio astronome. To im je omogućilo da odmah usmere brojne zemaljske i svemirske teleskope ka mestu događaja.

„Naš algoritam je omogućio da započnemo sveobuhvatno posmatranje dovoljno rano, tako da smo prvi put mogli da vidimo celu sliku“, objasnio je Galjano.

Zapažanja izvedena četiri godine pre eksplozije, pokazala su da je zvezda emitovala neuobičajenu svetlost, najverovatnije zbog toga što je crna rupa već tada počela da usisava njen spoljašnji sloj. Čini se da je upravo tako otkinut vodonikov omotač zvezde, što je otkrilo sloj helijuma ispod.

Posle eksplozije, naučnici su uočili jake emisije dok je crna rupa nastavila da guta ostatke zvezdanih krhotina. Na kraju je i sama crna rupa postala masivnija.

Sistemi u kojima postoji više od jednog zvezdanog pratioca nisu retkost, a neki od njih zaista sadrže i crne rupe.

„Naš zaključak je da na sudbinu zvezda ogroman uticaj imaju njihovi pratioci. Ovaj događaj nam daje uzbudljiv uvid u to koliko dramatično crne rupe mogu da oblikuju smrt masivnih zvezda“, rekao je Galjano.