Kućni ljubimci kao tradicija Bele kuće

Specijalno za „Politiku”

Boston ‒ Predsednik Hari Truman je jednom duhovito primetio: „Ako želite prijatelja u Vašingtonu, nabavite psa”. I zaista, mnogi predsednici, od Džejmsa Garfilda do Kalvina Kulidža i Ričarda Niksona, pronalazili su prijatelje u kučićima. Drugi su više voleli mačke, konje, ptice, ali i velike, divlje životinje poput medveda i aligatora.

Slavna tradicija držanja kućnih ljubimaca u Beloj kući datira još od Tomasa Džefersona, koji je tokom svog predsedničkog mandata imao pticu i nekoliko mladunaca medveda. Tokom godina, predsednički kućni ljubimci su postajali svojevrsne poznate ličnosti.

„Predsednik Džordž Buš i prva dama Barbara Buš, verovatno najveći ljubitelji kućnih ljubimaca koji su živeli u modernoj Beloj kući, za moju knjigu ’Kućni ljubimci u Beloj kući’ su rekli da su im čak i u najtežim i najzahtevnijim danima na predsedničkom mestu Rendžer i Mili doneli veliku radost u životu i da ništa nije kao bezuslovna ljubav psa koji vam pomaže da prebrodite teške trenutke”, kaže za „Politiku” Dženifer Bozvel Pikens koja proučava istoriju Bele kuće, objašnjavajući ulogu engleskih springer španijela Rendžera i Mili u životu Džordža Buša i njegove supruge.

Bozvel Pikens smatra da je interesovanje za predsedničke kućne ljubimce poraslo sa važnošću, moći i ugledom američkog predsedništva.

„Američka javnost ima nezasitu želju za pričama o svakodnevnom životu u Beloj kući, a mediji tu želju zadovoljavaju povećanim izveštavanjem o dešavanjima na Pensilvanija aveniji br. 1600 i kućnim ljubimcima koji tamo žive. Prva dama Lora Buš je često govorila da ’kućni ljubimci pomažu da dom bude dom, i da nema većeg zadovoljstva za turistu u Beloj kući nego da baci pogled na njihove škotske terijere Barnija i Bizlija i to je nešto što važi za sve predsedničke porodice”, objašnjava Bozvel Pikens.

Mnogi veruju da je porodica Tramp prekinula tradiciju, živeći bez kućnog ljubimca u Beloj kući. Neki se sa time ne slažu.

„Reganovi, iako poznati kao ljubitelji kućnih ljubimaca, nisu imali kućnog ljubimca u Beloj kući tokom svog prvog mandata, već na svom ranču u Kaliforniji”, pojašnjava Bozvel Pikens.

Naša sagovornica razjašnjava još jednu kontroverzu: Bajdenovi nisu prvi koji su usvojili psa lutalicu.

„Omiljeni pas Lindona B. Džonsona, Juki, pronađen je na benzinskoj pumpi blizu predsednikovog ranča u Teksasu. Takođe, Kulidžovi su bili toliko poznati ljubitelji kućnih ljubimaca da su im Amerikanci ponekad slali svoje neželjene ljubimce, tako da su tehnički imali mnogo spasenih životinja!”, kaže Bozvel Pikens.

Kućni ljubimci Bušovih bili su pravi ambasadori; često su se pojavljivali na božićnim čestitkama kao božićni turistički vodiči, učesnici dogođaja kotrljanja uskršnjih jaja i slično.

„Gospođa Buš nije samo obasipala svoje kućne ljubimce ljubavlju i naklonošću, već je slavila sve životinje u svojoj božićnoj temi iz 2002. godine. Tokom tog praznika, replike prethodnih Prvih kućnih ljubimaca bile su izložene širom Bele kuće. Pronicljiva prva dama je takođe koristila kućne ljubimce porodice kao način da otvori vrata Prve rezidencije većem broju ljudi nego ikada ranije, čime su njihove životinje postale neke od najpoznatijih u predsedničkoj istoriji. Nakon tragedije 11. septembra 2001. smanjen je uobičajeni broj obilazaka Bele kuće. Kada su se približili praznici, mnogi ljudi su bili razočarani što nisu mogli da uđu unutra i vide dekoraciju. Zamišljen kao način da se dekoracija u Beloj kući podeli sa narodom, video Bušovog škotskog terijera Barnija postao je hit, sa 24 miliona pregleda na dan kada je objavljen”, priseća se Bozvel Pikens.

U Beloj kući je bilo i mačaka.

„Karterovi su se uselili u Belu kuću sa ćerkom Ejmi i njenim sijamskim mačkom, Misti Malarki Jing Jang. Misti, kako su ga od milošte zvali, uglavnom je prošao nezapaženo. Jedan od retkih članaka koji sam mogla da pronađem bio je onaj u kojem se mačka krivi za populaciju miševa u Beloj kući tokom Karterovih godina. On je ostao sa porodicom tokom Karterovog predsedničkog mandata i bio je poslednja mačka u Beloj kući sve dok se predsednik Bil Klinton nije uselio sa svojom mačkom, Soksom (*), 1993. godine. Mačak Soks je bio glavni prvi ljubimac tokom Klintonovog prvog mandata. Kao takav, on je bio lik koga je Bela kuća zaposlila da na njihovoj veb stranici poželi dobrodošlicu deci. Crtana verzija mačke je kreirana da vodi decu kroz sajt i pozove ih da uče o istoriji Bele kuće i potraže druge zabavne aktivnosti. Postao je neka vrsta slavne ličnosti za ljubitelje mačaka širom sveta; slavljen je u pesmama, našao se na poštanskoj marki Centralnoafričke Republike i smatran je dobro poznatim likom od strane medija”, kaže naša sagovornica.

Škotski terijer Franklina D. Ruzvelta, Fala, postao je toliko poznat da je dobijao pisma obožavalaca i pominjan je u govorima i novinskim kolumnama. Fala je pratio Ruzvelta na važnim događajima i čak je ovekovečen zajedno sa predsednikom u Memorijalu Ruzvelta u Vašingtonu.

Engleski springer španijel porodice Buš, Mili, inspirisao je bestseler dečju knjigu „Milijeva knjiga”.

U era Kenedija je bilo puno životinja. U Beloj kući su viđeni poniji, papagaji, hrčkovi, i čitava menažerija pasa, svaki sa svojom ličnošću i pričom. Fotografije Karoline i Džona mlađeg sa njihovim ponijem, Makaronijem, postale su kultne slike ranih 1960-ih – simbol nevinosti i porodičnog života u burnoj eri. Jedna od najdirljivijih priča je ona o Pušinki, štenetu koje je porodici Kenedi poklonio sovjetski premijer Nikita Hruščov. Poklon je bio gest dobre volje tokom hladnog rata, jer je Pušinka bila ćerka Strelke, jednog od prvih pasa koji su putovali u svemir i bezbedno se vratili.