Želeti nekom zlo i hraniti se time

Ovih dana svedok sam prilično sumanutih želja i epiteta upućenih na moj račun, a sve zbog činjenice da sam u proteklom periodu izgubio gotovo 40 kilograma u odnosu na prošlu godinu. Poređenja radi u odnosu na period iz 2017. godine danas sam lakši za gotovo 56 kilograma. Naravno, sve to je odmah protumačeno na društvenim mrežama kako me jede karcinom, umirem od teške šećerne bolesti, ubija me lek ozempik, do neverovatnih želja raznih likova koji su mi od srca poželeli da se raspadnem u najgorim mukama od raka.

Naravno, sve te jezive misli trudim se da molitvom odbijam od sebe, ali ujedno se i molim za duše tih koji pišu takve gadosti da im Gospod iz srca i duše izbaci toliku mržnju koju u sebi nose. Pišem sve ovo ne sebe radi, već da probam ljudima da dočaram do kog stepena ludila i mržnje je doveden jedan deo građanstva, što je po samo društvo izuzetno opasno, jer ti ljudi su odavno izgubljeni da bilo šta korisno u životu učine. Nije moguće da čovek koji toliko mrzi i koji drugom najgore zlo priželjkuje bude u stanju da uopšte bude racionalan. Na stranu to što i sopstvenoj deci daje užasno negativan primer, pa je logično pitanje kakve ćemo to generacije dobiti za koju godinu. Hoćemo li našu decu da učimo mržnji prema neistomišljenicima i da na taj način hulimo na Gospoda koji nam je u njegovim zapovestima ostavio da ljubimo bližnjeg svoga? Uzgred, sve te koji mi to žele i pišu takve gadosti, moram da razočaram, jer nikada bogu hvala nisam bio zdraviji, niti sa više kondicije. Uredno treniram, ranom zorom poranim na trening, istrčim po 10 ili 15 kilometara, vežbam, pa onda krenem na posao pun energije. Na njihovu žalost moraće još dugo da me trpe. No, da makar trunku hrišćanske ljubavi u sebi imaju njima bi to bilo drago, jer verujući ljudi nikada nikom zlo ne žele, niti se nečijoj muci raduju, već se iskreno raduju tuđoj sreći. Zato, koliko god da sam danas prilično udaljen od aktivnog bavljenja politikom i nekako slobodnije mogu da kažem i napišem ono što osećam i mislim, ali nikada neću zagovarati da se nekom ko ne misli isto kao i ja i ko nema političke, vrednosne i životne pogleda kao što su moji, ide na kućnu adresu i da mu se maltretira porodica. Nikada neću zagovarati da se ta osoba fizički premlaćuje, da mu se uskraćuje deci u školu da idu, da mu se blokira da prođe ulicom, da se nagovaraju razni da mu dobacuju na ulici pred decom i da mu se vređa supruga…

Sve ono što danas doživljavam kako ja, tako i svi moji prijatelji iz Srpske napredne stranke, a posebno predsednik Vučić, plod je najpre najgoreg antihrišćanskog, a zatim i anticivilizacijskog ponašanja i shvatanja političke borbe. Ona je danas svedena na život i smrt, odnosno na želju pojedinaca da ciljano usmeravanom mržnjom prema određenoj osobi zatruju javni prostor, jer poenta je da ta osoba bude uništena duhovno, psihički, ali na kraju i fizički. Suština je doći do stadijuma da onaj prema kome je mržnja uperena ne sme ni na ulicu da izađe, pa čak da doživi i da ga se najbliži stide i odreknu, jer ako to ne učine, onda ni oni neće smeti na ulicu da izađu. Otuda su njihove želje za lustracijom toliko snažne, jer u njihovom balonu, odnosno vrednosnom sistemu u kome žive, nema mesta za suprotno mišljenje. Suprotno mišljenje znači biti neprijatelj, a neprijatelj se uništava.

Vrednosni sistem današnjih revolucionara je uništenje Boga u ljubavi prema bližnjem svom. Otac ili majka ako ne misle isto, oni su neprijatelji, jer porodica nije bitna, bitna je revolucija. Njihova hrana je činjenje zla i želja da neprijatelj zlo doživi, jer time se slično đavolu hrane i tako opstaju. Vraćajući se na početak teksta i svim onim sumanutim željama i tvrdnjama koje meni upućuju, svakodnevno ih čitajući, ostaje mi samo, kao i svakom od nas kome se takve gadosti upućuju, da se Gospodu molimo da od nas takvo zlo otera, ali i da se iskreno molimo da onima koji nam to zlo žele Gospod iz srca i duše iščupa tu mržnju. Da ponovo budemo ljudi, da sednemo jedni pored drugih, da razgovaramo i budemo dobre komšije i da svakog dana sve činimo da se to dogodi, jer se mržnja i zlo pobeđuju samo iskreno pruženom rukom ljubavi čak i prema onom ko nam najgore zlo želi.

*Narodni poslanik

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista