INTERVJU

Vuk Jeremić,
ministar spoljnih poslova

Beograd nije kosmetskim Albancima i međunarodnoj zajednici ponudio novi predlog za status južne srpske pokrajine, kaže ministar spoljnih poslova Vuk Jeremić o modelu Hongkonga koji su predsednik Boris Tadić i premijer Vojislav Koštunica pomenuli u ponedeljak tokom četvrte runde pregovora u Beču.

"Postoji samo jedan predlog Beograda za budući status Kosova i Metohije – suštinska autonomija definisana platformom koja je dobila podršku u skupštini. Model Hongkonga pomenuli smo upravo zbog toga što je do sada govoreno da je sve što je predložio Beograd prilično apstraktno, teoretski, da postoji samo na papiru i da nema puno dodira sa realnošću, pa nije ni vredno diskusije. To što smo na sto stavili model Hongkonga jeste poruka da nije istina da ne postoje modeli suštinske autonomije pod zajedničkim suverenim krovom", objašnjava Jeremić i dodaje: "Ono što mi nudimo zapravo je više od autonomije Hongkonga, pa ako Hongkong funkcioniše kao model sa manjim stepenom autonomije od onoga što mi nudimo, onda naravno može da postoji i model sa većim stepenom autonomije".

Ali, Hongkong ipak uživa autonomiju koja je vremenski ograničena.

– Skrenuću vam pažnju na jednu važnu tačku naše zvanične platforme: ponudili smo model suštinske autonomije oročen na 20 godina – iako taj rok može biti fleksibilan – nakon čega bismo bili spremni da ponovo razgovaramo o statusu. Naravno, ako bi se status menjao, do tih promena opet bi moralo da se dođe konsenzusom. Pedeset godina je rok u hongkonškom modelu, nakon čega se on potpuno vraća pod suverenitet Kine. U našem slučaju to nije tako. Mi, takođe, nudimo oročenost, ali bi po isteku tog perioda ponovo bila pokrenuta debata o statusu.

Ima modela suštinske autonomije i u Evropi. Zašto umesto Hongkonga niste uzeli model Olandskih ostrva u Finskoj?

– Mogu da kažem da smo pominjali i Olandska ostrva, ali nismo ulazili u detalje tog modela...

Na sastanku u Beču ste to pomenuli?

– Da, pominjana su i Olandska ostrva, ali en passant, jer smo se koncentrisali na model Hongkonga kao funkcionalni model suštinske autonomije.

Kakva je bila reakcija albanske strane i da li su oni u bilo kom trenutku pomenuli mogućnost da proglase nezavisnost?

– Mislim da su Albanci bili pomalo zatečeni našim predlogom i u tom smislu mogu da kažem da smo izlaganjem ovog komparativnog modela dobili taktičku prednost. Oni su se instinktivno vratili na svoju početnu, tvrdu poziciju da je "neprihvatljiv svaki razgovor o statusu" i da je samo nezavisnost prihvatljiva. To je bio trenutak u kojem je "trojka" morala da reaguje i da kaže da se ovde raspravlja upravo o statusu i da je svaki predlog statusa validan.

Ko je reagovao u ime "trojke"?

– Bocan-Harčenko. On je naglasio koji je mandat "trojke" – da diskutuje o statusu – i mislim da 20. novembra, kada ćemo se sastati u Briselu, možemo očekivati zvaničnu reakciju "trojke". Još jedna stvar sa pregovora u Beču je bitna – tok razgovora je jasno pokazao da ima još mnogo toga o čemu se može govoriti. Kada 10. decembra "trojka" bude predala svoj izveštaj generalnom sekretaru UN, mislim da ćemo se suočiti sa diplomatskim i političkim izazovom, jer će jedan broj međunarodnih faktora verovatno biti mišljenja da su sve šanse za dijalog iscrpljene, da više nema o čemu da se razgovara... Činjenica je da je ovo bila izuzetno živa debata i da ona nije završena – mi smo razgovarali tri sata sa albanskom delegacijom, a da je bilo predviđeno šest sati, razgovarali bismo i toliko. Pokazali smo da ima prostora za razgovore.

Da li je bilo ko pomenuo mogućnost jednostranih poteza?

– To je bila jedna od važnih tema, jer se razgovaralo i o 14 tačaka Kontakt grupe. Mi smo rekli da tu postoje dva fundamentalna principa za koja mislimo da bi morali da budu usvojeni. Prvi je da je ovaj proces definisan rezolucijom 1244 i da rad može biti nastavljen samo u okviru te rezolucije. Drugi je da niko ne sme da preti unilateralnim potezima. Mi smo se pozvali na takozvane Rukovodeće principe Kontakt grupe, u kojima se eksplicitno kaže da je proces pod mandatom Rezolucije 1244 i da bilo kakav jednostrani potez nije prihvatljiv. Stavili smo na sto našu želju da u 14 tačaka budu jasno stavljena i ova dva fundamentalna principa. Tu smo postigli saglasnost sa "trojkom", a Albanci su se našli u nebranom grožđu i nisu se na eksplicitan način izjasnili po tom pitanju.

Postoje naznake da su vodeće zemlje Evropske unije spremne da priznaju jednostrano proglašenu nezavisnost. Šta vi znate o toj mogućnosti?

– Mislim da nije dobro razgovarati o tome šta će se desiti ako propadnu pregovori, odnosno ako ne dođe do nastavka pregovora. Tako bismo samo doprineli stvaranju mišljenja da je sve propalo i da neće biti drugih mogućnosti sem unilateralno povučenih poteza i reakcija na njih. Agim Čeku i ja smo imali zanimljivu razmenu mišljenja, kada je on rekao da su sve jugoslovenske republike postale nezavisne pošto su jednostrano proglasile nezavisnost koju je zatim neko priznao. Ja sam skrenuo pažnju da su desetine hiljada ljudi izgubile život posle takvih poteza i da se nadam da nas je iskustvo naučilo da ne pribegavamo takvim koracima ukoliko želimo da održimo mir i stabilnost na Balkanu.

-----------------------------------------------------------

Misija EU samo uz odobrenje Saveta bezbednosti

Pripreme za slanje misije Evropske unije na Kosovo i Metohiju su u završnoj fazi. Da li bi Beograd prihvatio takvu bezbednosnu misiju ako ne bude nove rezolucije Saveta bezbednosti

– U ovako delikatnim okolnostima treba da budemo izuzetno pažljivi u smislu legitimizacije bilo kakve promene stanja na terenu. Međunarodna civilna i vojna administracija su na jasan način definisane Rezolucijom 1244 i bilo kakva promena tog stanja da bi imala legitimitet mora da bude odobrena novom odlukom Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija.