Teslino zaveštanje

Na svojevrstan način jedno zaveštanje Nikole Tesle oživljeno je u Institutu za zemljište u Beogradu. Nemojte da vas zbuni naziv jedne od najstarijih naučnih ustanova u Srbiji, nevidljiviva tanana veza postoji!

Nenadmašni genije srpskog roda objavio je u junu 1900. godine poduži članak u ondašnjem uglednom časopisu „Senčjuri”, pod imenom „Problem povećanja ljudske energije”, koji je sa oduševljenjem čitan i prepričavan. A u kakvoj je to sprezi sa izučavanjem svojstava oranica i pašnjaka? Čvršćoj nego što biste na prvi pogled pomislili. Pre više od jednog stoleća on je ukratko opisao kako je pokušao da pomoću električne struje izdvoji azot iz vazduha u kojem ga ima u izobilju.

Pet desetleća kasnije istraživači Instituta za zemljište osmislili su mikrobiološko azotno đubrivo koje je delotvornije, bezbednije i jevtinije od istoimenog (bez prideva mikrobiološko) iz hemijskih postrojenja. Sa odlikama koje je nagovestio zagonetni ukrotitelj munja starinom iz Like, a povrh svega i jedino ove vrste na Balkanu.

Bakterijske fabrike

I dok se ratari dovijaju kako da nabave nekoliko puta skuplje gnojivo, za povećanje prinosa na dohvat ruke im je kudikamo plodonosniji i zdraviji postupak, u potpunom saglasju sa izvikanom porukom – organski zdrava hrana.

Direktor jednoipostoletne naučnoistraživaček ustanove (utemenjen 1853. s potpisom knjaza Aleksandra Karađorđevića) dr Srboljub Maksimović podseća da su se u pomenutom izumu-otkriću sustekla dva ključna, u naše vreme naveliko razglašavana, obeležja: u energetskom pogledu veoma štedljivo i u ekološkom smislu nimalo škodljivo. Zar to ne oglašavaju na sva zvona širom naše plavozelene planete, a Srbija – koliko nam je poznato – još nije otplovila u kosmička (čitaj: nebeska) prostranstva?

U poluetilenskim kesicama (280 do 300 grama) dovoljnim da se nađubri pola ili hektar useva zasađenih mahunastim biljkama (leguminozne) stisne se dve i po do tri milijarde brižljivo odabranih bakterija (rizobia) u jednom gramu (dobro ste pročitali!), čiji je zadatak da u kvržicama korena vezuju azot iz vazduha. Drugim rečima, oličavaju „biološku fabriku” ili azotaru koja izdvaja dragoceni hemijski element.

Azo je najvažniji sastojak u ishrani biljaka koji kroz proetine stiže u životinje i ljude. Najviše ga ima u vidu gasova (79 odsto) u Zemljinom vazdušnom omotaču (atmosfera), a to je – priznaćete – prilično daleko od tla. Kako ga privući dole? Posredstvom mikroorganizama koji ga privezuju, i taj oblik metabolizma naziva se biološka autofiksacija (po tome je đubrivo prozvano – azotfiksin).

Posebno mesto u gomilanju azota u zemljištu pripada zajednici (simbioza) mahunastih biljaka i bakterija koje obitavaju u podzemnim kvržicama. Upravo te izrasline predstavljaju „biološke fabrike”. U Institutu za zemljište u Beogradu su, prema rečima mikrobiologa dr Bogića Miličića (naslednika dr Živote Vojinovića koje sve započeo), naučno osmislili kako da nevidljive radnike nateraju da izvuku što više azota iz vazduha.

Koja su najvidljivija preimućstva?

Veže više azota

I zemljoradnicima je najočiglednije da je rod dotičnih useva veći za 20 do 50 odsto, zato što se veže više azota: sa mineralnim azotnim đubrivom 45 do 50 posto, a s mikrobiološkim (azotfiksin) 66 do 70. U naučnim knjigama i člancima piše da, u drugom slučaju, pasulj obezbeđuje oko 60, soja 70-80, lucerka 75, bela detelina 75 (crvena 85), i grašak 80-90 procenata svojih potreba u azotu.

Prema statističkim podacima, u našoj zemlji se u razdoblju od 2001. do 2006. godine soja sejala na 120.620, pasulj na 24.282, boranija na 5.000-6.000, grašak za jelo na 13.000-14.000, a stočni na 35.000, lucerka na 190.248, detelina na 122.020 i zvezdan (smiljčica) na 22.000 hektara. Ukoliko je jedna kesica mikrobiološkog dovoljna za đubrenje jednog hektara, a prodaje se za 320-400 dinara, kolika je ušteda kada odmeni 200 kilograma (četiri vreće) mineralnog azotnog đubriva za koje valja platiti 10.000 dinara?

Neka izračuna svako za sebe, uključujući državu (sa olovkom, na digitronu ili računaru). I neka doda da se u proizvodnji mineralnih azotnih gnojiva sagori 25 milijardi džula energije (i to treba sračunati).

Nadležnima za podsećanje: očekuje se nedostatak i poskupljenje azotnih đubriva iz uvoza. A s domaćim mikrobiološkim zemljište se obogaćuje azotom, smanjuje se zagađenje otanica i livada (pa i životne sredine), povećava se količina proteina u zrnu i senu. I na kraju, Srbija se sve više oslanja na vlastito znanje i na vlastitu proizvodnju.

Nedavno je ministar poljoprivrede pred televizijskim kamerama istovarao i prenosio džakove sa organskim kupusom. Ako navrati u skromno zdanje u Teodora Drajzera 7 moći će u jednoj ruci da ponese dvadesetak kesica i razdeli ih najsiromašnijim zemljodelcima.