Sedam sati sna za zdravije srce

Dobra vest za spavalice – njihovom srcu spavanje takođe prija. Duži san, od bar sedam sati, doprinosi očuvanju elastičnosti krvnih sudova, a time i smanjivanju, čak za trećinu, rizika od ateroskleroze, glavnog uzročnika infarkta, ustanovljeno je eksperimentalnom studijom američkih naučnika čiji su nalazi objavljeni u božićnom izdanju nedeljnika JAMA, časopisa američke lekarske asocijacije.

Dodatnim satom sna opasnost od kalcifikacije (zakrečavanja) krvnih sudova smanjuje se za 33 odsto, proizlazi iz rezultata istraživačkog projekta naučnog tima sa čikaškog univerziteta.

Ovim zaključcima prethodilo je opsežno dugogodišnje testiranje više stotina osoba. Njihov dnevni ritam aktivnosti i paralelno s tim srčane funkcije praćeni su u periodu od pet godina. Dobrovoljci su vodili dnevnik spavanja i budnosti, a dopunska provera je bila omogućena primenom aktigrafske metode, aparata sličnog ručnom satu koji beleži odgovarajuće vrednosti u stanju sna i budnosti. Kasnije se ti zapisi prenose i očitavaju na kompjuteru.

Aktigrafija se, inače, uglavnom koristi u neurologiji, psihijatriji, psihologiji, za ispitivanje poremećaja spavanja, a sada je poslužila za otkriće koje tek čeka na svoju kliničku upotrebnu vrednost.

Eksperimentom započetim 2000/2001. bilo je obuhvaćeno 495 žena i muškaraca između 35 i 47 godina. Ta starosna grupa odabrana je u okviru studije o podložnosti obolevanju mlađih pripadnika odrasle populacije.

Grupa je bila raznolika po osnovama rase, godišta, obrazovanja, sklonosti (pušenje, alkohol), navika, telesne strukture, psihičkog statusa, a zajedničko svima bilo je to što prilikom snimanja skenerom, na početku testiranja, ni kod jednog od njih nisu primećene promene na krvnim sudovima.

Pet godina kasnije, na snimcima iz 2005/2006, slika je bila izmenjena. Kod 61 učesnika ustanovljeno je zakrečenje. Upadljivo najviše bile su pogođene osobe koje su spavale najmanje, ispostavilo se trećina onih koji su spavali manje od pet sati. Među onima koji su sebi priuštili sat više spavanja zakrečene arterije imao je tek svaki deseti dobrovoljac. A kod onih koji su spavali više od sedam sati postotak je bio zanemarljiv, samo šest odsto.

Mada je neka uslovljenost između broja sati sna i stepena rizika od ateroskleroze nesumnjivo uočena, razlozi tek treba da budu rastumačeni, navodi Bi-Bi-Si, citirajući dr Dajanu Loderdejl, iz istraživačkog tima.

Prema njenim rečima, nije isključeno postojanje faktora koji istovremeno utiče na skraćivanje perioda sna i povećanje stepena zakrečenosti krvnih sudova, zatim razlog možda leži i u krvnom pritisku, visok krvni pritisak utiče na kalcifikaciju, a u snu se pritisak smanjuje. I, najzad, izvesnu ulogu u svemu mogao bi da ima kortizol, hormon stresa, koji bi se, pak, mogao dovesti u vezu sa smanjenim periodom sna i povećanim stepenom zakrečavanja.

Pravog odgovora dakle nema na pitanje zašto se sve to dešava, ali preporuka lekara tim nije ništa manje ubedljiva, bar sedam sati sna neophodno je da se organizam odrasle osobe odmori i okrepi, poručuju stručnjaci. Deci je potrebno više – od 10 do 11 sati spavanja, a adolescentima devet. Podrazumeva se da se to odnosi na san noću, koji dnevno „komiranje” (posle celonoćnog provoda po splavovima i kafićima) ni u kom slučaju ne može da nadoknadi.

D. V.