Da li pada još jedna francuska vlada

Francuska se nalazi na ivici prezaduženosti, upozorio je ovih dana premijer te zemlje Fransoa Bajru. Da bi počeo da smanjuje dug koji iznosi 114 odsto BDP-a, predložio je da se budžet za 2026. godinu sreže za 44 milijarde evra. Ali njegova manjinska vlada suočava se s tvrdoglavom opozicijom, podstaknutom populistima s leve i desne strane, koja odbija da razmotri te mere. U pokušaju da probije blokadu, Bajru je nakon govora o ekonomskoj situaciji izazvao politički zemljotres, traživši od parlamenta da glasa o poverenju vladi 8. septembra.

Ako bude poražen, što se sada čini najverovatnijim ishodom, jer je opozicija već poručila da će sa zadovoljstvom iskoristiti priliku da mu skrati mandat, Francuska će izgubiti trećeg šefa vlade za samo nešto više od godinu dana.

Iako predsednik Emanuel Makron javno i dalje poziva poslanike da podrže Bajrua, njemu bliski ljudi kažu da se priprema za scenario u kojem će Bajru izgubiti na glasanju. Prema pisanju francuskih medija, Makron već konsultuje saveznike o narednim koracima, uključujući i mogućnosti izbora novog šefa vlade, koji bi mogao da obezbedi usvajanje budžeta za 2026. bez daljih političkih potresa. U političkim kuloarima kao naslednici Bajrua sve češće se pominju imena ministra odbrane Sebastijana Lekornua i ministra pravde Žeralda Darmanana, preneo je briselski „Politiko”. Ali, teško da bilo koja od Makronovih opcija može da zadovolji fragmentisanu opoziciju.

Predsednik može za novog premijera imenovati nekog političara desnog centra kao što su to bili i prethodnih četvoro iz redova njegovog Preporoda, Republikanaca i Demokratskog pokreta (Modem), kako bi pokušao da zadrži dosadašnji kurs. Ili može promeniti smer i postaviti umereno levičarskog političara, recimo iz Socijalističke partije, uz rizik da će to značiti poništavanje dela njegovih reformi. Ipak, ni u jednom od tih scenarija nova vlada ne bi imala parlamentarnu većinu, pa bi Makron mogao pokušati da razbije blokadu ponovnim raspisivanjem izbora. Trenutno opozicione partije drže 330 od ukupno 577 mesta u skupštini, i već su poručile da neće podržati Bajrua. Nakon što je premijer u sredu ponudio da se sledeće nedelje sastane sa liderima stranaka kako bi zajedno pregovarali o planu smanjenja budžetskog deficita, njegov predlog je već sutradan odbačen, sa porukom da je „prekasno” za postizanje dogovora.

Ervan Balanan, poslanik iz Bajruove centrističke stranke Modem, rekao je da bi rušenje vlade gurnulo zemlju u još dublju krizu. „Ako se to desi, naći ćemo se u istoj situaciji u kojoj smo bili prošlog jula”, rekao je on.

Slično tome i šef Jelisejske palate, čiji drugi i poslednji mandat ističe sredinom 2027. godine, takođe pokušava da prebaci krivicu na opoziciju, posebno ističući dve krajnosti političkog spektra: Marin le Pen (Nacionalno okupljanje) i Žan-Lik Melanšona (Nepokorena Francuska), koji pozivaju Makrona da podnese ostavku ako vlada padne 8. septembra.

„Na političkim partijama je da pokažu odgovornost tako što će pronaći puteve kompromisa i stabilnosti, kao što je praksa širom Evrope. Ako se odluče za nered, snosiće ogromnu odgovornost u ovom osetljivom geopolitičkom trenutku”, rekao je Makron za francuske medije u utorak.

Međutim, kriza je u velikoj meri plod predsednikovih poteza. Otkako je prošle godine raspisao i izgubio vanredne parlamentarne izbore, njegova centrističko-desna koalicija ostala je bez većine u skupštini. Makronov prvi izbor za premijera, konzervativni političar i bivši glavni pregovarač Evropske unije za Bregzit, Mišel Barnije, zadržao se na funkciji svega tri meseca pre nego što je srušen zbog nepopularnog budžeta za 2025. godinu. Bajru je uspeo da progura blago ublažen budžet u februaru zato što je ubedio socijaliste da se uzdrže od glasanja, ali su oni već poručili da neće ponoviti tu uslugu u vezi sa novim predlogom koji predviđa 44 milijarde evra ušteda i povećanja poreza u budžetu za narednu godinu.

Anketa agencije Elabe, objavljena pre nekoliko dana, pokazala je da 67 odsto građana želi Makronovu ostavku, dok 72 odsto ne želi da Bajru ostane na mestu premijera. Međutim, predstojeća izborna borba za naslednika Makrona 2027. godine dodatno komplikuje imenovanje novog premijera, jer političari sve manje žele da budu viđeni kao pomagači nepopularnom predsedniku čiji se mandat bliži kraju i saučesnici u merama štednje, koje su omražene kod birača.