Budimpešta i Kijev „zaratili" zbog mađarskog oficira iz Ukrajine

Specijalno za „Politiku”

Budimpešta ‒ Napad na naftovod „Družba”, glavnu energetsku arteriju kojom se iz Rusije doprema nafta prema Evropi, otvorio je novu pukotinu u odnosima između Ukrajine i Mađarske. Ono što ovaj slučaj čini posebno upečatljivom jeste činjenica da iza napada stoji Robert Brovdi, etnički Mađar iz ukrajinske Zakarpatske oblasti, koji je tako postao tačka razdora između dve zemlje. Dok je za Ukrajinu on danas nacionalni heroj, simbol otpora i tehnološke superiornosti, u Mađarskoj ga vide kao čoveka koji je, bez obzira na poreklo, stavio politiku Kijeva ispred interesa svoje matične zemlje.

Do početka rusko-ukrajinskog rata Brovdi je bio uspešan preduzetnik u Užgorodu, gde je i rođen, a po izbijanju konflikta stavio se na raspolaganje ukrajinskoj vojsci i ubrzo postao komandant jedinica koja upravlja dronovima. Njegova grupa „Mađareve ptice” postala je sinonim za precizne udare na ruske položaje. Od početka ove godine Brovdi vodi kompletne Snage bespilotnih sistema Ukrajine, a nedavno je odlikovan ordenom Heroj Ukrajine.

Jedinice kojima komanduje nedavno su pogodile pumpne stanice ruskog naftovoda „Družba” u oblastima Brjansk i Tambov, što je kao posledicu imalo višednevni prekid dotoka ruske nafte prema Mađarskoj i Slovačkoj, koje u velikoj meri zavise od ovog pravca snabdevanja. Ubrzo se pojavio i video-snimak na kojem se vidi požar na jednom od postrojenja, dok je Brovdi na mađarskom jeziku snimio poruku: „Rusi, idite kući!”

Za Kijev je ovo bio još jedan primer kako domaće bespilotne snage mogu da paralizuju ključnu infrastrukturu Rusije, dok je Budimpešta u napadu videla direktnu pretnju za svoj energetski sistem. Prema ministru spoljnih poslova Peteru Sijartu, reč je o „napadu na suverenitet i energetsku bezbednost Mađarske”, zbog čega je vlada u Budimpešti bila prinuđena da razmišlja o korišćenju strateških rezervi.

„Ovo nije naš rat. Nismo odgovorni za njega, nismo ga započeli, nismo učestvovali u njemu. Prestanite da nas provocirate, prestanite da rizikujete našu energetsku bezbednost i prestanite da se trudite da nas uvučete u vaš rat”, napisao je Sijarto na društvenoj mreži „Iks”.

Premijer Viktor Orban otišao je korak dalje, poručivši da se Mađarska našla na meti države koju je do juče podržavala u okviru EU politike i poslao protestno pismo Briselu i Vašingtonu. Brovdiju je, kao direktno odgovornom, zabranjen ulazak u Mađarsku i u čitav šengenski prostor.

Činjenica da etnički Mađar napada infrastrukturu od koje zavisi mađarska ekonomija, za Orbanovu vladu je bio veliki paradoks. U vladajućim političkim krugovima u Budimpešti dominira stav da Brovdi „više ne pripada mađarskom narodu, već isključivo Ukrajini”, kako prenose provladini mediji.

U Ukrajini je slika potpuno drugačija. Ministar spoljnih poslova Andrej Sibiha odgovorio je Mađarskoj oštrom porukom: „Ako vam je važniji ruski naftovod od ukrajinske dece koju ubija Rusija, onda ste na pogrešnoj strani istorije”, rekao je i mađarsku zabranu ulaska Brovdiju u tu zemlju i Šengensku zonu nazvao „bestidnom”.

Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski takođe je reagovao, rekavši da je Brovdi heroj, a ne kriminalac, i da Ukrajina nikada neće osuditi svoje branioce zato što su „udarili na ratnu kasu Rusije”. Činjenica da je Brovdi Mađar samo dodatno naglašava da u borbi protiv Rusije stoje rame uz rame ljudi različitih narodnosti, smatra Zelenski.

Slovačka je, zajedno s Mađarskom, zatražila reakciju Evropske komisije, tvrdeći da se evropska energetska bezbednost ne može žrtvovati zbog ukrajinskih vojnih ciljeva. Brisel je, međutim, pokušao da spusti loptu podsećanjem da obe zemlje imaju dovoljne rezerve za narednih devedeset dana. Brisel se, međutim, u ovom slučaju našao u nezavidnoj situaciji, jer sa jedne strane EU nastoji da pokazuje solidarnost sa Ukrajinom i njenim vojnim naporima, dok je sa druge napad na „Družbu” otkrio slabu tačku evropske energetske bezbednosti. Iako su zalihe nafte trenutno dovoljne, svaka nova kriza ili duži prekid mogu da izazovu paniku na tržištima i ojačaju one političke snage u EU koje traže mir sa Moskvom po svaku cenu.

Prema pisanju medija bliskih mađarskoj i ukrajinskoj vladi, napad na naftovod je otvorio i pitanje identiteta etničkog Mađara iz Zakarpatske oblasti koji se našao u sukobu sa državom svojih predaka. Analitičari u Budimpešti ocenjuju da je Brovdi „prešao crvenu liniju”, jer je svojom akcijom direktno ugrozio energetsku sigurnost sopstvenog naroda, dok se u ukrajinskim medijima njegovo poreklo doživljava kao simbol „multietničkog otpora ruskoj agresiji”.