Evoluciono nismo pripremljeni

Ako bismo napravili malo istraživanje javnog mnjenja i upitali deset potpuno slučajno izabranih osoba na ulici koje im je omiljeno godišnje doba, najverovatnije bi osmoro njih odgovorilo da je to leto. Upravo zbog toga iznenađuju rezultati najnovijih studija koji svedoče da toplotni talasi povećavaju broj hospitalizacija osoba sa mentalnim poremećajima, hitnih psihijatrijskih poseta i poziva na telefonskim linijama za pomoć mentalnom zdravlju. Uz povećanje stope samoubistava, za vreme velikih vrućina čak je tri puta veća mogućnost smrti osoba koje imaju psihičke probleme, a klimatska anksioznost postaje novi izazov mentalnom zdravlju.

Menadžerka programa u Svetskoj zdravstvenoj organizaciji Dorota Jarosinska upozorava da osobe sa mentalnim i poremećajima ponašanja, kao što su depresija, bipolarni poremećaj, šizofrenija ili razvojni poremećaji, imaju veći rizik za pogoršanje zdravlja u ekstremnim vremenskim prilikama. Istovremeno, predstavnici nevladine organizacije „Mentalno zdravlje Evropa” sa sedištem u Briselu ističu da je ključno usvajanje pristupa „Mentalno zdravlje u svim politikama”, dodajući da su socijalna pitanja, stanovanje i klimatske promene često međusobno povezani. Oni napominju da studije pokazuju da prenaseljeni stanovi, nedostatak klimatizacije, kao i zelenih površina, u kombinaciji sa toplotnim talasima povećavaju napetost i frustraciju i dovode čak i do porasta kriminala.

Vrućine su generalno povezane i sa povećanjem agresivnog ponašanja i rastom broja zabeleženih slučajeva porodičnog nasilja. Međutim, na evropskom nivou nema mnogo resursa za rešavanje problema uticaja toplotnih talasa na mentalno zdravlje – Evropska komisija, koja mentalno zdravlje smatra ravnopravnim fizičkom zdravlju, dodelila je 1,23 milijarde evra za mentalno zdravlje kroz 20 inicijativa, ali nijedna od njih ne povezuje mentalno zdravlje sa klimatskim promenama.

Selka Sadiković, profesorka na Odseku za psihologiju Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, podseća da su nas klimatolozi godinama upozoravali na dolazak značajnih i velikih klimatskih promena, ali nismo shvatili da one podrazumevaju i snažne turbulencije, kao što su ekstremno topla leta, orkanske vetrove, mini ćelijske oluje, toplotne talase koji traju nekoliko nedelja i ogromne poplave.

„Ljudska bića imaju veliku moć adaptacije, ali je problem u tome što mi evoluciono nismo pripremljeni na tako velike promene i brzo prilagođavanje na njih. To znači da naši psihološki mehanizmi ne mogu tako brzo da prate promene u prirodi. Sa druge strane, kroz vekove smo naučili kako da krotimo tu prirodu, u tome nam je mnogo pomogao i razvoj tehnologije, ali se danas suočavamo sa poražavajućom spoznajom da ne možemo zagospodariti prirodom i da klimatske promene teraju mnoge osobe da napuštaju mesto gde su decenijama živeli njihovi preci – bilo zbog ogromnih vrućina ili opasnosti od požara i poplava. Ekstremne klimatske promene pokazuju da ne možemo ni da kupimo, ni da kontrolišemo mehanizme kojima se priroda može savladati, odnosno da od ovakvih klimatskih poremećaja nisu pošteđene čak ni veoma bogate zemlje. Podsetiću da je Srbija tokom 2014. godine bila pogođena velikim poplavama, zbog kojih su mnoge osobe izgubile domove, a takvu vrstu gubitka Svetska zdravstvena organizacija klasifikuje kao traumatski gubitak”, ističe naša sagovornica, podsećajući da u svakoj krizi i katastrofi, pa i prirodnoj, uvek najviše stradaju najmarginalizovaniji.

Na konstataciju da smo se odavno upoznali sa zimskom depresijom, ali smo tek odnedavno počeli da primećujemo i mentalne tegobe koje donosi mnogima najomiljenije godišnje doba, profesorka Sadiković kaže:

„Velike vrućine sa kojima se suočavamo leti dovode do fizičkog iscrpljivanja, anksioznosti, iritacije, stresa i depresije. Tokom leta nam je ograničeno kretanje, a kada se krećemo, to dovodi do ekstremnog fizičkog zamora. Leti se uglavnom nalazimo u prostorijama „pod klimom”, koja nije prirodno okruženje za telo, a velike temperaturne razlike između klimatizovane prostorije i spoljne sredine predstavljaju veliki šok za organizam. Zbog svega toga, mnoge osobe ne mogu da spavaju, postaju razdražljive, sklonije konfliktima i u jednom trenutku „kapituliramo” pred ovom situacijom i postajemo bespomoćni. Smanjuje se radna aktivnost i mi funkcionišemo na energetskom minimumu.”

Kako možemo da pomognemo sebi

Selka Sadiković ističe da prvo treba voditi računa o fizičkoj bezbednosti, a to znači izbegavati boravak na otvorenom od 11 do 17 časova. U svom okruženju treba napraviti što prijatniju atmosferu – prostorija treba da se zamrači i rashladi, a vazduh u njoj ovlaži. Univerzalni recept za mentalnu higijenu glasi: spavajte dovoljno, jer je san jedan od stubova mentalnog zdravlja, koji nas psiho-fizički priprema za novi dan. Ne treba se izlagati ekstremnom vežbanju i fizičkim naporima i preporučljivo je držati se rutine, koja podrazumeva socijalne kontakte i odlazak na mesta koja nam prijaju, bilo da su to kulturne manifestacije ili šetnja u prirodi.

„Treba slediti svoj unutrašnji kompas, a ne socijalne imperative – ako osećate da bi vam više prijala planina od mora, spakujte kofere i za odmor birajte veću nadmorsku visinu. More ne prija svakome, naročito ne u najvrelijem periodu leta. I, naravno, ako osetite da ne možete sami da se izborite sa psiho-fizičkim izazovima, potražite pomoć stručnjaka – psiholozi su odavno upoznati sa problemima nastalim zbog klimatskih promena i niko vas neće gledati čudno ako se na njih požalite”, zaključuje Selka Sadiković.