Igra zamrznutom vatrom

Šefica evropske diplomatije Kaja Kalas poručila je da zamrznuta sredstva Ruske centralne banke u Evropskoj uniji neće biti vraćena Moskvi dok Rusija ne isplati ratnu odštetu Ukrajini.

Govoreći pred početak neformalnog sastanka ministara EU u Kopenhagenu, Kalas je istakla da „Rusija ne pokazuje nikakvu spremnost za mir, iako postoje značajni diplomatski napori da se strane dovedu za pregovarački sto“.

„Moramo se ozbiljno pozabaviti pitanjem zamrznute imovine. Nemoguće je i zamisliti da bi se ta sredstva mogla vratiti Rusiji pre nego što nadoknadi štetu koju je nanela Ukrajini“, kazala je ona, naglašavajući da je reč o osetljivom, ali strateški važnom pitanju za Uniju.

Prema zvaničnim podacima, u EU je blokirano oko 210 milijardi evra ruske imovine u okviru sankcija uvedenih zbog invazije na Ukrajinu. Unutar EU već se razmatra ideja o formiranju posebnog fonda putem kojeg bi ta sredstva bila korišćena za obnovu Ukrajine.

Evropska unija je od početka godine do danas dala Ukrajini devet milijardi evra kredita obezbeđenih profitom od zamrznute imovine centralne banke Rusije, pokazuju najnoviji podaci Evropske komisije. Rusija je nazvala šemu nezakonitom i destruktivnom za kredibilitet zapadnog finansijskog sistema, piše RT.

Zapadne zemlje su zamrznule procenjenih 300 milijardi dolara ruske imovine nakon eskalacije sukoba u Ukrajini 2022. godine, od čega se oko 200 milijardi evra drži u klirinškoj kući "Euroklir" sa sedištem u Briselu.

Sredstva su akumulirala milijarde kamata, a Zapad je istraživao načine da iskoristi prihode za finansiranje Ukrajine. Iako se uzdržala od potpune zaplene, G7 je prošle godine podržala plan da se Kijevu obezbedi 50 milijardi dolara kredita koji bi se otplatili korišćenjem kamata od ruske imovine. EU je obećala 21 milijardu dolara.

Mađarska je zvanično pokrenula tužbu protiv Saveta Evropske unije i Evropskog fonda za mir (EPF) pred Sudom Evropske unije u Luksemburgu, zbog odluke kojom se prihod od zamrznute ruske državne imovine koristi za vojnu pomoć Ukrajini.

Tužba je podneta 11. jula 2025. godine, a Evropski sud je 25. avgusta objavio da je primio predmet, čime je postupak zvanično pokrenut, prenosi danas mađarski portal Portfolio.

Sporna odluka Saveta EU iz maja 2024. godine predviđa da se 99,7 odsto neto prihoda ostvarenog upravljanjem zamrznutim sredstvima ruske centralne banke usmeri u fond EPF, iz kojeg se Ukrajini isporučuju oružje, municija i druga vojna pomoć.

Mađarska osporava zakonitost ovog poteza tvrdeći da nije učestvovala u glasanju, jer je označena kao "država koja ne doprinosi", čime joj je uskraćeno pravo odlučivanja, kao i da je odluka doneta bez potrebnih odobrenja i da su povređena osnovna pravila odlučivanja u EU, a zapisnici ne odražavaju stvarni tok događaja.

Zapad bi trebalo dobro da razmisli u slučaju da pokuša da se zadužuje u korist Ukrajine na račun zamrznutih ruskih sredstava, upozorio je odavno portparol Kremlja Dmitrij Peskov.

„To bi bilo ilegalno i vodilo bi višegodišnjem parničenju, budući da bi Moskva takvu akciju osporavala pred sudovima”, preneo je Rojters izjavu Peskova.

Analitičari su saglasni u jednom: problem zamrznute imovine Ruske federacije biće jedan od gorućih problema kad se rat završi. A završiće se, kao i svaki do sada.