Kanal Istanbul deli tursku vlast i opoziciju

U turskoj vladi ponovo pokreću već pomalo zaboravljenu ideju o prokopavanju kanala koji bi trebalo sa evropske strane da zaobiđe 16-omilionski grad koji leži na obalama Bosfora. Taj gigantski projekat će očigledno biti u centru kampanje na sledećim lokalnim, parlamentarnim i predsedničkim izborima.

„Mi nismo odustali od prokopavanja ’Kanala Istanbul’. Kada obezbedimo potrebna finansijska sredstva, na čemu sada radimo, taj projekat će ponovo biti na dnevnom redu”, kaže ministar za transport i infrastrukturu Abdulkadir Uraloglu.

U vladi tvrde da je Turskoj potreban taj kanal kako bi se rasteretio Bosfor, odnosno građani koji bitišu na obalama moreuza. Kada se obezbede potrebna sredstva, od 15 do 20 milijardi dolara, na čemu vlada radi počeće njegova izgradnja. 

Prema najnovijim podacima, u prvih šest meseci ove godine kroz Bosfor je prošlo više od 19.400 teretnih brodova među kojima su bili tankeri i druge grdosije dugačke i preko 300 metara koji su prevozili naftu i druge opasne hemijske materijale. U svakom drugom slučaju vlasnici brodova su bili prisiljeni da zatraže pomoć turskih pomoraca da upravljaju tim lađama kako bi izbegli mnoge zamke koje ih vrebaju pogotovo kada je magla ili kada je more nemirno.

Taj, kako mnogi kažu, ludi projekat, u poslednje vreme bio je zaboravljen, pošto se tome energično protivila opozicija koja je poslednjih godina na vlasti u 16-omilionskom Istanbulu. Vlada sada oživljava tu inicijativu pošto se pre pola godine u zatvoru našao gradonačelnik Ekrem Imamoglu pod optužbom da je ogrezao u kriminal i korupciju. Vodeća opoziciona Republikanska narodna partija ga je u međuvremenu kandidovala za predsednika države na izborima koji će biti održani 2028.

On bi, prema mnogim anketama, mogao ozbiljno da ugrozi godinama nedodirljivog Redžepa Tajipa Erdogana. Mimo očekivanja posle hapšenja njegova popularnost je porasla. Prema najnovijim istraživanjima javnog mnenja, za njega se sada, ako je verovati anketama, izjašnjava 46, a za Erdogana 39 odsto građana.

Dok je bio u fotelji gradonačelnika, Imamoglu je bio veliki protivnik te „sulude” ideje koja bi mogla, ako se realizuje, da izazove mnoge posledice za 16-omilionski grad koji leži na obalama moreuza. Prokopavanje kanala je sada ponovo aktuelno pošto se u AKP očigledno nadaju da će se posle eliminisanja Imamoglua, ponovo vratiti na čelne pozicije u Istanbulu koje je izgubila 2019. godine.

Kanal će biti dug 43 kilometra, širok 400, a dubok 25 metara. Moći će da propusti i najveće brodove, uključujući i tankere. Tu ideju Erdogan je prvi put lansirao još 2011. godine, dok je bio premijer, ali ju je zaboravio posle teškog poraza na lokalnim izborima u Istanbulu.

Kada se prokopa kanal evropski deo grada bi se pretvorio u ostrvo. Na njemu bi nikla nova naselja, praktično novi grad. Preko njega bi trebalo da se podigne nekoliko mostova za putnički i železnički saobraćaj.

U vladi imaju svoje argumente: Bosfor je postao pretesan da bezbedno primi povećani broj brodova. Učestali incidenti ugrožavaju građane koji žive na njegovim obalama. Novi, teži izazovi tek mogu da se dese ako se ne rastereti prolaz između Evrope i Azije. Kroz Bosfor će 2050. godine prolaziti, kako se procenjuje, 80.000 plovila, uključujući i putničke brodove, jahte i čamce. To bi moglo da bude veliki izazov pogotovo što je zimi u moreuzu more nemirno i često prekriveno maglom.

U vladi se, sudeći po najnovijim najavama, ne osvrću na primedbe koje stižu sa mnogih strana. Kanal će ugroziti ogromna poljoprivredna imanja na evropskoj strani, moraće da se poseče šuma od 200.000 stabala. To bi poremetilo podzemne akumulacije vode koje se koriste za piće i navodnjavanje, kao i životinje i ptice koje preko zime tu imaju stanište. Sudbina projekta će očigledno zavisiti od političkog raspleta u Istanbulu, odnosno u Turskoj.