Bez Bogdanovića, ali za Bogdanovića

Košarkaši Srbije do kraja 42. evropskog šampionata u Rigi neće moći da računaju na svog kapitena Bogdana Bogdanovića kome je, posle novih pregleda, ustanovljena teža povreda (ruptura) zadnje lože. Izlišno je govoriti kakav je to hendikep za naš nacionalni tim, ali i šta je sada na srcu Bogdanoviću, jednom od najlojalnijih igrača reprezentaciji u ovom milenijumu. Trebalo je ovo da bude njegov Evrobasket, da na njemu predvodi ekipu u borbi za jedinu medalju koja mu nedostaje (zlatna) i tako ostvari svoj stari san. Umesto toga, sledi mu oporavak u Americi, i nada da je pred njim još jedno evropsko prvenstvo (nedavno je proslavio 33. rođendan)…

„Kapiten reprezentacije Srbije Bogdan Bogdanović neće igrati u nastavku Evropskog prvenstva zbog povrede zadnje lože koju je zadobio na utakmici protiv Portugalije u drugom kolu takmičenja. Bogdanoviću je utvrđena ruptura mišića zadnje lože koja ga onemogućava da nastupi u nastavku šampionata Evrope. U dogovoru sa njegovim klubom Los Anđeles Klipersima, kapiten će u narednom periodu biti na intenzivnim terapijama u Sjedinjenim Američkim Državama kako bi se što pre oporavio. Kapitensku traku će u nastavku prvenstva nositi Stefan Jović”, navodi se u saopštenju Košarkaškog saveza Srbije (KSS).

Bogdanović nam je od početka svoje karijere podario sve ono što može da se poželi od jednog reprezentativca: odanost, odgovornost, požrtvovanost, ponos, radost, suze… Zahvaljujući njegovom odnosu prema nacionalnom timu, liderskom stavu i mnogim nezaboravnim partijama, ne samo da je sazrevao današnji tim Srbije, već je sačuvan duh reprezentacije u izazovnim vremenima.

Bio je tu uvek za selektora i za saigrače, od Evrobasketa u Sloveniji 2013, do danas, snažan oslonac trenerima kao što su Dušan Ivković, Aleksandar Đorđević i Svetislav Pešić. Za svo to vreme izostao je samo sa „Evrobasketa 2022”, zbog povrede kolena. Selekciji koju su svi otpisali uoči „Evrobasketa 2017” u Istanbulu, krčio je put do finala, posle kojeg su ga stigle emocije kakve ne mogu da se dožive u NBA, niti u bilo kojem klubu. Delovalo je kao da su mu te suze sve vreme bile u glavi, dok je predvodio srpske košarkaše na Svetskom prvenstvu u Manili i na Olimpijskim igrama u Parizu. Grizao je kao lav samo da bi ponovo došao do novog finala i nove šanse za sam vrh.

Posle četiri srebrna odličja – svetska (2014, 2023), olimpijsko (2016), evropsko (2017) i jednog bronzanog – olimpijsko (2024), tako silno je želeo zlato na ovom Evrobasketu. Iako je sprečen da nastavi ka tom cilju, to ne znači da do njega ne može da dođe. Ostaje da ekipa zbije redove, da do kraja šampionata igra i za njega; ne samo kao pokušaj da se nadomesti ogromna košarkaška praznina (jer to je nemoguće), već i da se mu se kao kapitenu pokaže da je ovo i dalje njegovo prvenstvo. Videli smo kako je pre dve godine u Manili ekipa reagovala posle teške povrede Boriše Simanića, tako da ne treba sumnjati da ovaj sastav sa tako snažnim timskim duhom i karakterom neće i sada odgovoriti na isti način.

Izostanak kapitena zahtevaće izuzetan izazov i na taktičkom i na fizičkom planu. Ako neko ima iskustva u takvim situacijama onda je to svakako selektor Svetislav Pešić. Na njemu je da pronađe najoptimalnije rešenje kako da se i minuti i poeni raspodele na ostatak tima, a da se time ne potroši mnogo energije do mečeva odluke. Svakako, cilj će teško biti ostvariv ukoliko, kao protiv Letonije, dve petine napada bude išlo preko Nikole Jokića.

Bogdanović na Evrobasketu

God.     po.       sk.       as.

2013.   9,4       4,3       2,0

2015.   8,9       3,2       3,2

2017.   20,4     3,4       5,0

2025.   9,0       3,5       4,0