Istorijska pravda osvetljava budućnost

Povodom 80. godišnjice pobede u ratu otpora kineskog naroda protiv japanske agresije i u svetskom antifašističkom ratu, kao i u svetlu posete predsednika Aleksandra Vučića Kini radi učešća na komemorativnoj aktivnosti navedenim povodom, te 70. godišnjice prijateljstva naroda Kine i Srbije, čast mi je da napišem uvodni članak za rubriku „Pogled na Kinu” u listu „Politika”. U maju 2024. godine, tokom posete predsednika Si Đinpinga Srbiji, Kineska medijska grupa (CMG) i „Politika” potpisale su memorandum o prijateljskoj saradnji i razmeni. Pokretanje rubrike „Pogled na Kinu” predstavlja još jedan važan korak u sprovođenju rezultata te posete. Uveren sam da će se time otvoriti novi prozor za produbljivanje međusobnog razumevanja između naroda Kine i Srbije i za dalje unapređenje našeg čeličnog prijateljstva. Dozvolite mi da izrazim iskrene čestitke i poželim da rubrika postigne što veći uspeh.

Tokom Drugog svetskog rata Kina i Srbija zajedno sa više od 50 zemalja činile su široku međunarodnu antifašističku koaliciju. Od 1931. godine, kada je kineski narod podigao oružani otpor u planinskim i rečnim predelima, pa sve do 1945. godine, kada je pobednička truba odjeknula širom Kine, kinesko bojište, kao glavno bojište na istoku, prolazilo je kroz 14 godina krvavih borbi, podnoseći strašne žrtve od preko 35 miliona vojnika i civila, što je imalo presudnu ulogu u potpunom porazu japanskih agresora i stvorilo ključni strateški prostor za Sovjetski Savez i saveznike sa zapada. Jugoslovenski narod na evropskom bojištu, neustrašiv pred moćnim neprijateljem, borio se u krvavim okršajima i razorio planove sila Osovine da kontrolišu balkanski strateški koridor. Time je ostvarena nacionalna nezavisnost i oslobođenje, te je izgrađen snažan bedem međunarodne antifašističke koalicije.

Nedavno sam zajedno sa kolegama iz ambasade Narodne Republike Kine u Srbiji posetio grad Kragujevac i muzej „21. oktobar”, gde smo položili cveće pred spomenikom žrtvama koje su stradale od fašističkog terora. Svaki eksponat u muzeju stoji tiho, nemo osuđujući brutalne zločine fašista usmerene protiv nastavnika i učenika. Čuo sam da je muzej „21. oktobar” uspostavio saradnju sa Memorijalnim centrom žrtvama masakra u Nankingu počinjenog od strane japanskih okupatora. Posmatrajući lične predmete nastavnika i učenika izložene u muzeju, moje misli ne mogu, a da se ne vrate 88 godina unazad u Nanking. Japanska vojska je 13. decembra 1937. počinila strašan masakr u Nankingu, u kojem je ubijeno oko 300.000 kineskih civila. Ovaj užasan zločin protiv čovečnosti predstavlja jednu od najmračnijih stranica ljudske istorije i zauvek ostaje rana kineskog naroda. Istina o istoriji ne može biti zatrta, niti sme biti dozvoljeno da bude iskrivljena ili falsifikovana. Masovna grobnica u Kragujevcu još uvek čuva gomile kostiju, a ožiljci od metaka na zidovima u Nankingu i dalje su jasno vidljivi – to su čvrsti i nepobitni istorijski dokazi.

Međutim, i danas japanske desničarske snage pokušavaju da ulepšaju i negiraju agresiju, iskrivljuju i revidiraju istoriju, pa čak i da rehabilituju ratne zločince iz tog perioda. To predstavlja izazov za Povelju Ujedinjenih nacija, izazov za posleratni međunarodni poredak, izazov za ljudsku savest, kao i izazov za sve narode pobedničkih zemalja. Samo priznavanjem istorije može se steći poštovanje; samo učenjem iz istorije može se otvarati budućnost. Ispravno sagledavanje i tretiranje istorije predstavlja ključni preduslov za povratak Japana u međunarodnu zajednicu posle rata, političku osnovu za razvijanje odnosa sa susednim zemljama, ali i merilo spremnosti Japana da se pridržava svojih obećanja o mirnom razvoju.

Sećanje na pobedu ne služi tome da se produži mržnja, već da se očuva pravda i otvori budućnost. Kineski narod, koji je prošao kroz patnje i masakre nad sopstvenim narodom, još dublje razume dragocenost mira. Predsednik Si Đinping pokrenuo je veliku inicijativu „Pojas i put”, koja je postala najveća platforma za međunarodnu saradnju u svetu. Od stalnog sprovođenja ideje o zajednici sa zajedničkom budućnošću za čovečanstvo, pa sve do uzastopnog predstavljanja tri globalne inicijative, Kina uvek smatra svojom uzvišenom misijom da doprinosi čovečanstvu novim i većim delima. Dosledno se zalaže da bude graditelj svetskog mira, doprinosilac globalnom razvoju i branilac međunarodnog poretka. Za dva dana u Pekingu će biti održana svečanost povodom pobede u ratu otpora kineskog naroda protiv japanske agresije i svetskom antifašističkom ratu. Predsednik Vučić će njoj prisustvovati sa delegacijom i zajedno sa 1,4 milijarde pripadnika kineskog naroda svedočiti ovom istorijskom trenutku. Kina će, rame uz rame sa svim državama i narodima sveta koji vole mir, uzimajući istoriju kao opomenu i otvarajući put ka budućnosti, slati snažnu poruku mira i razvoja ovog doba.

Ove godine obeležava se i 80. godišnjica osnivanja Ujedinjenih nacija i 80. godišnjica povratka Tajvana Kini. Pre 80 godina, Kina i Srbija, zajedno sa drugim važnim članicama antifašističkih saveza, zajednički su donele Povelju Ujedinjenih nacija i niz drugih važnih međunarodnih dokumenata, čime su zajedno utvrdile temelje savremenog međunarodnog poretka. Povratak Tajvana Kini predstavlja važan deo rezultata pobede u Drugom svetskom ratu i posleratnog međunarodnog poretka. Deklaracije iz Kaira i Potsdama jasno su zahtevale od Japana da vrati teritorije koje je otuđio od Kine, uključujući Tajvan. Rezolucija 2758 Generalne skupštine UN iz 1971. godine jasno potvrđuje suverenitet Narodne Republike Kine nad Tajvanom. Iako aktuelne vlasti Demokratske progresivne partije tvrdoglavo zastupaju separatističku politiku „nezavisnog Tajvana” i pojačano sarađuju sa spoljnim silama u stalnim provokacijama s ciljem postizanja „nezavisnosti”, to dovodi do napetosti u odnosima preko Tajvanskog moreuza i narušava mir i stabilnost u regionu. Međutim, nijedna sila ne može promeniti objektivnu činjenicu da su obe strane Tajvanskog moreuza deo iste države i istog naroda, niti može promeniti opšteprihvaćeni konsenzus i osnovni okvir međunarodne zajednice u pogledu principa jedne Kine.

Narodi Kine i Srbije imaju časnu tradiciju upornosti i nezavisnosti. Zajedničko iskustvo u borbi protiv fašizma predstavlja dragoceno duhovno nasleđe obaju naroda, a upravo to iskustvo postalo je čvrsta spona koja je učvrstila međusobno poštovanje i razumevanje naših naroda. Osvrćući se na prošlost, Komunistička partija Kine je uvek stajala na čelu otpora protiv japanske agresije i igrala ključnu ulogu u opštenacionalnom ratu otpora. U avgustu 2024. godine, stotine mladih iz Srbije, učesnika „Programa međunarodne kulturne razmene mladih Kine i Srbije”, posetile su Spomen-muzej revolucije na jezeru Nanhu u Đasingu, jednom od mesta osnivanja Komunističke partije Kine, kako bi se upoznale sa razvojem kineske revolucije, iskusile put koji je prešla KP Kine i otkrile tajnu uspeha iza ogromnih dostignuća Kine. Istovremeno, klasični jugoslovenski filmovi iz Drugog svetskog rata, poput „Mosta” i „Valter brani Sarajevo”, i danas su široko poznati u Kini i predstavljaju filmske klasike koji inspirišu i diraju generacije Kineza. Spomen-kompleks Kadinjača i Spomenik Kosmajskom partizanskom odredu u Srbiji takođe su postali „crvene destinacije” koje kineski turisti rado posećuju.

U poslednjim godinama, pod strateškim rukovodstvom predsednika Si Đinpinga i predsednika Aleksandra Vučića, odnosi između Kine i Srbije održavaju snažan zamah razvoja. Narodi dve zemlje, držeći se čeličnog prijateljstva kovanog u krvi i vatri, u okviru zajednice Kine i Srbije sa zajedničkom budućnošću u novoj eri koračaju ka boljem sutra. „Politika”, kao najstariji i najuticajniji autoritativni medij na Balkanu, dosledno neguje profesionalni duh, prenosi glas Kine i produbljuje razumevanje Kine među srpskim čitaocima. Nadamo se da će se sve više srpskih prijatelja pridružiti krugu onih koji bacaju „Pogled na Kinu”. Oni mogu čitati raznovrsne i privlačne kineske priče kroz istoimenu rubriku lista „Politika” i druge medije, ali i posetiti kineske kulturne centre i Konfučijeve institute u Beogradu, Novom Sadu i Nišu, kako bi osetili otvorenu, inkluzivnu i bogatu kinesku kulturu. Takođe, kroz praktične projekte kinesko-srpske saradnje širom Srbije, srpski prijatelji mogu doživeti kinesku filozofiju međusobnog poštovanja i obostrane koristi, dok brojni povoljni uslovi – poput bezviznog režima i direktnih letova – omogućavaju spontano putovanje u Kinu, pružajući priliku da se izbliza upozna kineska modernizacija i otkrije jedna stvarna, trodimenzionalna i sveobuhvatna Kina.