Maestro ogromnih dometa i velikih ideja

Niko nije mogao da nasluti da će maraton muzike Rahmanjinova, održan juna 2025. u Dortmundu, koji je ponovo spojio Dortmundsku i Beogradsku filharmoniju, biti jedan od poslednjih profesionalnih poteza Gabrijela Felca, nemačkog dirigenta, koji je radeći u našoj prestonici počeo da govori srpski jezik i odlično je shvatao naš mentalitet. Maestro je iznenada preminuo 29. avgusta ove godine u Univerzitetskoj bolnici u Esenu, u svojoj 54. godini (nemački mediji zbog zaštite privatnosti ne navode detalje), a naši filharmoničari su poručili u prekjučerašnjem saopštenju, između ostalog, da je „prerani odlazak dugogodišnjeg šefa-dirigenta Gabrijela Felca ogroman gubitak ne samo za Beogradsku filharmoniju već i za celokupnu srpsku kulturu”.

Kada je stigao u našu prestonicu 2017. godine, Gabrijel Felc je tada, zajedno sa Ivanom Tasovcem, predstavio tu nastupajuću sezonu i nagovestio svoj stil, a u radu sa našim muzičarima upisao se u njenu stogodišnju istoriju kao jedan od najuspešnijih šefova-dirigenata i uneo novu energiju, doneo radost u stvaranju, naglašavajući da je najvažniji timski rad i da treba „disati sa orkestrom”, a da je njegova profesija takva da on treba da „služi muzici”.

– Beogradska filharmonija ima stvarno veliko srce, neverovatnu energiju i pozitivan temperament, tipično za Balkan. Ja sam Nemac, volim to i imam veliki respekt za sve kolege – isticao je maestro.

Sa zanimljivom karijerom u operskom i simfonijskom repertoaru Felc je bio i veliki zagovornik muzike 19. i 20. veka. Nalazio se na poziciji generalnog muzičkog direktora Dortmundske opere i šefa-dirigenta Dortmundske filharmonije od 2013/14. Sa Beogradskom filharmonijom je radio od 2017/18, a ugovori sa obe kuće produženi su do sezone 2024/25. Felc je prošle 2024. preuzeo i ulogu muzičkog direktora u Kilu.

Rođen je u Berlinu 1971. Studirao je klavir i dirigovanje na Muzičkoj akademiji „Hans Ajzler” u rodnom gradu i bio asistent Gerda Albrehta u Hamburškoj državnoj operi i kapelmajstor u Libeku i Bremenu. Od 2004. je devet sezona radio sa Štutgartskom filharmonijom i u tom periodu je postao dobitnik nagrade Fondacije „Rahmanjinov” zahvaljujući opsežnom ciklusu koncerata ovog kompozitora. Bio je i glavni gostujući dirigent u Bazelskom pozorištu (2008–2013), koje je tokom njegovog mandata dva puta proglašeno operskom kućom godine. Sarađivao je s mnogim značajnim svetskim orkestrima. Među najvažnijim događajima u sezoni 2021/22. bio je početak izvođenja novog ciklusa „Prstena Nibelunga” Riharda Vagnera u Dortmundu (počevši od „Valkire”) u režiji Petera Konvičnija. O radu sa našim muzičarima je za „Politiku” u jednom od intervjua govorio:

– Voleo bih da imam više snimaka sa Beogradskom filharmonijom. Naš disk sa Simfonijom „Ilja Muromec” Rajnholda Glijera, za nemačku izdavačku kuću „Drajer-Gajdo”, bio je odličan i uspešan. Bilo bi dobro snimiti neka zanimljivija i retko izvođena dela, kao što su Simfonija „Dramatika” Otorina Respigija, i Simfonija u fis-molu, Korngolda, kompozitora kojeg veoma cenim. Planovi sa BF orkestrom znače za mene više izvođenja Malerovih simfonija, da bi se završio ciklus, zatim svirati novu muziku, koju orkestar nije izvodio nikad ranije, primer bi bilo Bartokovo delo za gudače, perkusije i čelestu i klavir. Ako bi se ponudila nova koncertna sala i ja se našao u toj situaciji na ovoj poziciji, rekao bih dve stvari sigurno – Malerova Simfonija br. 8, čak za otvaranje, i čitav ciklus „Prsten Nibelunga” Riharda Vagnera u koncertnoj verziji. Verujem da bi beogradska publika uživala u ovoj muzici i bila fascinirana njome.

Gabrijel Felc je nama dobro poznat po zanimljivim muzičkim projektima, sa njim je Beogradska filharmonija prvi put nastupala na otvorenom pred hiljadama ljudi, izvodila opere na koncertnoj sceni, muzičke maratone i razgovore, predstavljala nove trendove savremene muzike. Felc je bio dirigent ogromnih dometa i velikih ideja kroz koje se istinski divio opusu kompozitora poput Betovena, Bramsa, Bruknera, Malera, Vagnera, Štrausa, Rahmanjinova i izvodio ih svim srcem.

Dortmundsku i Beogradsku filharmoniju ujedinio je kao zajednički šef-dirigent u izvođenju „Betoven maratona”, odnosno svih devet simfonija u istom danu, uz jedinstvenu „Odu radosti” koja je spojila pored ova dva ansambla i dve kulture, kroz snažnu evropsku poruku vidljivu na koncertnim maratonima u Dortmundu i Novom Sadu 2022. godine. Posle su sledili nezaboravni Bramsov i Mocart maraton na Kolarcu.

Kada smo ga u intervjuu za naš list pitali da li prava karijera za dirigenta dolazi posle njegove pedesete godine odgovorio je:

– Radim više od dve decenije kao muzički direktor, svakodnevno u Nemačkoj. Veoma sam ponosan na to. To znači mnogo energije i života, srca i duše, za svaki orkestar gde sam glavni dirigent. Nisam toliko siguran da li bih preuzeo i sledeću poziciju, nakon Dortmunda. Moj kraj mandata u Dortmundu se nazire, nakon dugog perioda, veoma sam ponosan na orkestar i moj odnos s njima je odličan. Kad je reč o budućnosti sa Beogradskom filharmonijom, uživam u radu s njima... Dosta dirigujem na gostovanjima, od 26. godine, sada sam svake sezone odsutan i kao otac četvoro dece moram priznati da nije lako. To elegantno podnosimo u porodici, veoma smo srećni i u stabilnom odnosu, što meni mnogo znači, kao osobi koja je dugo na putu i radi konstantno. I kada sam prisutan u sopstvenom domu, radni dan nekada počinje rano ujutru i traje do kasnih sati noću. Možda je sada vreme da se posvetim i drugim stvarima i temama, ne živim život kao da je muzika jedino što postoji, to nije moja poenta. Posle mnogo godina dirigovanja mislim da bi trebalo da se relaksiram i vidim šta će se dalje dešavati.

U vreme pandemije, kada nije nastupao zbog vanrednih mera pisao je našoj publici:

– Odjednom sam se našao u situaciji u kojoj ne mogu da dirigujem. Nedostaje mi moja Beogradska filharmonija kao i Dortmundska. Nedostaje mi Beograd i sve kolege. Ali ja želim i moram da budem optimističan i shvatio sam da želim da radim tako što ću pomagati drugim ljudima. Volontersko društvo iz Dortmunda me je upitalo za pomoć. Zadatak je bio nabavka životnih namirnica za jednu porodicu i odmah sam pristao. Ispostavilo se da je to bila porodica iz vašeg regiona sa kojom sam govorio na srpskom jeziku.

Povodom iznenadnog i preranog gubitka voljenog šefa-dirigenta Gabrijela Felca, iz Beogradske filharmonije su saopštili da će otvoriti knjigu žalosti u ponedeljak od 10 časova, u zgradi institucije na Studentskom trgu 11. Javnost će biti naknadno obaveštena o događaju koji će Beogradska filharmonija prirediti u znak sećanja i večne zahvalnosti svom jedinstvenom šefu-dirigentu i prijatelju Gabrijelu Felcu.

Bojan Suđić: Uspešna hemija između dirigenta i orkestra

„U stogodišnjoj istoriji Beogradske filharmonije ime šefa-dirigenta Gabrijela Felca će svakako ostati zabeleženo među najistaknutijim. Povezuje ga linija sa legendarnim Horstom Fersterom, nemačkim šefom dirigentom našeg renomiranog ansambla iz druge polovine prošlog veka, koji je takođe ostavio dubok trag u srpskoj kulturi. Pored veoma značajnih muzičkih ostvarenja tokom svog rada u Beogradu, maestro Felc je uživao i nepodeljenu podršku i poverenje svih muzičara Beogradske filharmonije, kao rezultat veoma uspešne hemije između dirigenta i orkestra”, rekao je Bojan Suđić za naš list povodom smrti Gabrijela Felca i dodao: „Prerani odlazak maestra Felca predstavlja veliki gubitak za našu proslavljenu instituciju kao i za muzički život Beograda i Srbije, i ovim putem želim da izrazim svoje saučešće svim članovima Beogradske filharmonije.”