„Zaboravljeni" u najluđoj noći

Okićena jelka, muzika sa televizora i rešetke na prozoru dnevnog boravka, okruženje su u kome je petoro tinejdžera iz prihvatilišta Zavoda za vaspitanje dece i omladine na Voždovcu dočekalo 2009. Pokazujući nam puste hodnike, Ljubiša Lilić, ljubazni i lepo raspoloženi vaspitač, odmah nas je uputio u trenutnu situaciju u nekadašnjem Domu „Vasa Stajić”.

– Deca su puštena kući da sa svojima dočekaju Novu godinu. Naravno, otputovali su oni koji imaju gde i kod koga, i to uz saglasnost nadležnih. Ovde su samo tri devojčice i dvojica dečaka. Svi su tu zbog nesuglasica u porodici, osim jednog momka iz Arilja koji ima izrečenu sudsku meru – kaže Ljubiša.

Na spratu, u ćošku sobe, jedna devojčica sedi na kauču, druga leži umotana u ćebe. Prehlađene su. Za sve je, kažu, kriv odlazak na Novogodišnji vašar. Smrzle su se kao na Grenlandu, ali tada im to nije predstavljalo problem, jer je „zezanje” bilo odlično. U drugom delu sobe sedi klinac iz Arilja i sedamnaestogodišnja devojčica, koji su dovedeni poslednje nedelje decembra. Njima je bilo malo teže da razgovaraju, jer su im setni pogledi bili upereni ka prozoru, sa masivnim rešetkama. „Gutajući knedle”, nenaviknuti na novinare, bili su škrti na rečima.

Branislava, devojka iz Inđije, u domu boravi mesec i po dana i kaže da bi više volela da praznik provede sa porodicom, dok Aleksandra, sa kojom deli kauč, komentariše da bi i ovde, u prihvatilištu Nova godina bila podnošljivija kada bi bilo više društva. Odjednom, razgovor prekidaju povici iz dvorišta.

– To su momci iz drugog krila doma. Onog bez rešetaka. Zovu nas da im se pridružimo. Kad nas ima više zezamo se i ovi „zatvorski dani” brže odmiču – kažu devojčice.

Branislava u Novoj priželjkuje da se pomiri sa bivšim dečkom, a Ana da skine rešetke i „odjezdi” u najluđu noć.

– Izluđuje me što ni do prodavnice ne možemo bez pratnje vaspitača, čak ni večeras. Od alkohola ništa – kaže sedamnaestogodišnja Ana.

Ispred ulaza nas očekuje, uprkos svemu, vesela ekipica koju čine Dragan, Krki i Jelena. Oni su raspoloženiji za priču. Ne kriju svoje prestupe, ali ni nadu u bolje dane. Nastaje žamor, svi pričaju u glas, problemi su već zaboravljeni. Atmosfera je opuštenija, pa se i nekoliko najmlađih provuklo u društvance. Tako smo mogli da saznamo da je dečko iz Arilja pre dva dana doveden, jer je bio u bekstvu posle nekoliko krađa.

Na rastanku, gledamo u prozorske rešetke iza kojih će se, čim vaspitači daju znak da je vreme za počinak, promoliti njihove glave.

E. B. H.