Da li je Rusija rajski vrt ili bure baruta

Pjotr Aven i Zahar Prilepin – jedan ruski milijarder i jedan rado čitan pisac (dobitnik ovogodišnjeg priznanja „najčitanijeg”) – dohvatili su se odnedavno u koštac, polemišući o Rusiji: da li je Rusija vrt po kojem treba samo zakopati, pošteno se oznojiti i biti dostojno nagrađen, ili je pak bure socijalnog baruta”, u opasnosti da mu se prinese varnica? Aven je optužio Prilepina da je socijalni demagog, koji time što piše pokušava da prinese tu „varnicu”. Pripisao mu je da nastoji da oponaša proleterskog pisca Maksima Gorkog („Mati”), ali u besmisleno velikom raskoraku s vremenom, u neuporedivo drugačijim društvenim uslovima.

Polemički ring su stranice luksuzno štampanog „Ruskog pionira”, milijarderovog magazina za „elitu”, i vremešnog ali obnovljenog „Aganjka” (70.000 tiraža), s piščevim odgovorima. No, i Internet, s više nego aktivnom publikom, željnom da i međusobno razmeni po koju ćušku.

Ko je šta dobio

Ko su ova dva viteza i otkud im na pameti baš takva tema? Čini se, u tome bi mogao imati nekakvu ulogu životni uzrast polemičara. Pedesetpetogodišnji Pjotr Olegovič je stariji, pa su tako vremenske dveri „ruskih devedesetih”, kroz koje su junaci priče prošli u svojoj različitoj starosti, usmerile dvojicu ljudi ka sasvim različitim pravcima, određujući da se ne mogu uzajamno lako sresti, a još manje dobro razumeti.

Krajem osamdesetih, stigavši sa univerziteta pravo pred karusel sa bogatim nagradama, Moskovljanin Aven se naprosto vinuo uvisine... Gorbačovljev sovjetski trenutak tražio je, čini se, od „snalažljivih” da samo pruže ruke. I Aven ih je pružio: Institut za sistemske studije (1989), Ministarstvo spoljnih poslova (1991), ministar u vladi (1992) – Alfa banka 1994.

Dvadeset godina mlađi Zahar (rođeno, Jevgenij Prilepin, 33) niti je u tim okolnostima bio na pravom mestu (poreklom je iz okoline Njižnjeg Novgoroda) niti je ruski trenutak više bio taj, „berićetni”. Kada je Prilepin pružio ruke, u njegove šake dvadesetogodišnjaka gurnuta je puška, da s njom pođe u Čečeniju. Dopalo ga je da brani tu, Avenu i nekolicini drugih blagonaklonu i darežljivu otadžbinu.

Iz devedesetih, Aven je izašao sa bankom, petrolejem, najvećom kolekcijom slika i skulptura na svetu i imanjem i dvorcem u Sariju, u Engleskoj. Izgrađen je na četiri hektara zemlje, uz stručne savete arhitekata pre toga angažovanih za princa Čarlsa. Podseća na prilagođenu repliku Vile Rotonde, blizu Vičence („Sandi tajms”). Prilepin je, pak,nakon „tri godine Čečenije” pošao da traži posao, nešto čime bi izdržavao porodicu sa troje dece.

Bio je „fizikalac”, telohranitelj,„ kriminalni” reporter..., a kada su reči pokuljale i počele da se pretaču u mnoštvo novih stranica postaje i – pisac. Sada već traženi pisac.

Idi, posadi drvo

Čime to jedan pisac može iritirati Avena, jednogmeđu trideset najbogatijih sveta („Forbs”), koji „ima sve”? Engleske novine su pisale da je Aven uložio milion i po funti samo u bezbednosne uređaje svoje britanske rezidencije, kao i da, osim što je udobna i luksuzna, ima i prostoriju koja je osigurana od napada bombama. Znači, smrtan čovek se može plašiti makar i unutar tog spolja bleštavog „svega”. Možda se nečega boji i Aven.

U polemici je pomenut Saša Tišin, jedan od Prilepinovih fiktivnih junaka – „razočarani, mladi Rus iz provincije, koji pristupa radikalnoj partiji (’limonovaca’, P.P.), nadajući se da će silom promeniti politički sistem, i predvodi napad na sedište lokalne administracije”. Tišin učestvuje u nasilnim demonstracijama. Tuče se sa policijom. Snuje o atentatu. Izdržava brutalnu torturu agenata bezbednosti. Čitajući pasuse tobožnjih revolucionarnih uverenja tog Tišina, Avenu je došlo da „posegne za pištoljem”, priznao je.

„Zbog čega bi neko, umesto da širi red, sadeći drvo, zidajući kuću, perući čarape ili čitajući deci bajke – imao potrebu da se angažuje u neradu i da onda, posle podobrog pića, dohvati polugu i razbija sve pred sobom?”

Prilepin je odgovorio. Ošišan, odeven u čizme i poluvojnički kao „limonovci”,kazao je – on nije neradnik. Naprotiv, radi i mnogo i naporno. Prodaje i po 100.000 primeraka knjiga.Očinski podiže svoju decu.Uredno plaća porez, a ipak – „nezna šta još može više od toga da učini kakobi kupio stan, veći od toga koji nam je neodgovarajući” (dvosobnog). „Preda mnom vreba avet siromaštva, nije odmakla toliko daleko da ne mogu osetiti njen bolesni smrad”, ispovedio se.

Pisac kaže – protivi se „socijalnom darvinizmu” koji je podelio Rusiju. Dvadeset  miliona Rusa živi ispod linije siromaštva, uprkos naftnom bogatstvu.

Javnost i kritika su podeljeni. Nisu svi sigurni da znaju, koje pasuse izgovara aktivista „limonovaca”, a kojim redovima progovara literata. Ipak, svima je jasno da neko ko nije imao Avenovu šansu istupa s nekim njemu važnim pitanjima. I, sudeći po prodatom tiražu, nije u tome usamljen.