Hladna kafa za Klodet

Kragujevac – „Kazina“ je prva plesna škola u Kragujevcu i prva u Srbiji koja je svoj rad bazirala na visokim svetskim standardima. Osnovana je 1980. godine, kao odeljenje tada već priznate evropske škole plesa „Kazina“ iz Ljubljane. U tom obliku postojala je sve do 1991. i raspada SFRJ, od kada počinje da radi kao samostalni Dens centar „Kazina“. Zahvaljujući kolegama iz Slovenije, kragujevačka škola je zadržala inače zaštićeni naziv.

Godine su prolazile, plesačice i plesači kragujevačke „Kazine“ plenili su svojim scenskim nastupom svuda gde bi se pojavili, od Evrope do daleke Kine, ali u svom gradu nikako nisu uspevali da zauzmu poziciju koja im pripada. Danas, 28 godina od osnivanja, ovoj plesnoj školi preti otkaz i izbacivanje na ulicu zbog dugova za kiriju.

– Mesnoj zajednici Erdoglija, u čijim se prostorijama nalazimo, dugujemo 140.000 dinara za kiriju. I sada bi, kao i mnogo puta pre, izmirili te obaveze kada bi nam lokalna uprava uplatila sredstva koja ona nama duguje. Nadam se da će ovaj problem biti razrešen i da će gradski čelnici shvatiti da mi nismo klub za razbibrigu, već jedan od stubova kulture u Kragujevcu, kroz koji je prošlo 70.000 dečaka i devojčica – kaže Dušan Petrović, jedan od osnivače „Kazine“.

Zajedno sa našim sagovornikom, u osnivanju „Kazine“ učestvovao je i Slobodan Nešović iz kragujevačkog KUD „Abrašević“. Petrović je kod njega naučio prve plesne korake, a priča počinje sada već daleke 1977, na letovanju sa društvom u Bugarskoj.

– Na plaži u Burgasu pokupili smo nekoliko zgodnih Francuskinja, koje su prihvatile naš poziv da izađemo, iako su tu bili njihovi roditelji. Sa terase restorana, koji se nalazio na 16. spratu hotela „Bulgarija“, gledali smo predivan zaliv i slušali muziku. Sve je išlo po planu, dok muzika nije zasvirala „Na lepom plavom Dunavu“. Kako nismo znali ni korak valcera, devojke su završile u naručju momaka iza susednog stola. Taj „poraz“ me je naterao da ples shvatim kao važan segment opšte kulture, pa sam odmah po povratku u Kragujevac otišao kod Nešovića u „Abrašević“ i počeo da učim – priča Petrović.

Sa željom da pokaže koliko je umetnost uopšte važna u razvoju jedne ličnosti, Petrović u razgovoru za „Politiku“ kaže da je u mnogim zemljama ples postao izborni školski predmet. Navodi primere Slovenije, Italije, Rusije, Mađarske...

– U tim evropskim zemljama, ali u Japanu, na primer, ples je shvaćen kao važan segment obrazovanja dece i razvoja njihovih psihofizičkih sposobnosti. Iskreno rečeno, razočaran sam što posle 28 godina truda nisam uspeo da kodnas izgradim takav odnos prema plesu.

Od mnogobrojnih nastupa „Kazine“ u svetu, Petrović izdvaja drugo gostovanje u Kini 2004. godine, kada je ansambl izveo 180 nastupa u 68 gradova te mnogoljudne zemlje. Jedan od scenskih nastupa odigrao se u Gui Pingu, glavnom gradu provincije Hanan.

– Gradonačelnik nas je dočekao rečima oduševljenja, govoreći kako je naš nastup od istorijske važnosti za njegov grad. Mi smo, naime, bila prva plesna grupa koja je u taj grad došla posle 40 godina. Kasnije nam je objašnjeno da su čitav program osmislile kulturne institucije Kine, smatrajući da sa plesom moraju biti upoznati i najudaljeniji krajevi te zemlje.

Za razliku od tog doživljaja, Petrovićevi utisci vezani za Kragujevac nisu ni izdaleka tako pozitivni. Za Klodet Volker Vizioli, čuvenu francusku plesačicu, koja je u svojoj zemlji nosilac najviših građanskih priznanja, ovdašnja administracija nije „imala vremena“ ni pet minuta, kaže naš sagovornik.

– Reč je o gospođi koja je jedan od najvećih plesnih koreografa u svetu. Za 150 godina državnosti Meksika, ona je za 4.200 zvanica iz celog sveta, izvela performans sa 1.200 igrača. Kao gost „Kazine“, u Kragujevcu je boravila 2002. godine. Tražio sam prijem kod gradonačelnika, ali je sve što sam dobio bila jedna hladna kafa.

Petrović smatra kako je krajnje vreme da grad pomogne „Kazini“, bar skromnim finansijama koje bi ovoj školi plesa omogućile da izbegne neprijatne probleme oko zakupa prostorija. Komunalije će, poručuje naš sagovornik, plaćati sami.