Izrael napada, Hamas ne popušta

U NEDELjI KOJA JE POVEZALA staru i novu godinu Bliski istok je, po ko zna koji put, bio poprište glavnog svetskog događanja. Ono što je započeo poslednjih dana 2008, vazdušne udare na Gazu, Izrael je nastavio i prvih dana nove godine. U žestokim napadima izraelske avijacije već je poginulo više od 400 ljudi a iz Tel Aviva poručuju da će vojna akcija biti nastavljena.

Palestinska organizacija Hamas, glavni cilj izraelskih napada, odgovara na stari način – gađa raketama Izrael. Od 19. decembra, kada je Hamas jednostrano prekinuo primirje, na izraelske ciljeve ispaljeno je više od 700 raketa.

Po već poznatom scenariju, dve strane u sukobu, pored oružja, vešto koriste i medije. Hamasovci pokušavaju da pridobiju svetsku javnost, pre svega arapsku, optužbama da su najveće žrtve izraelskih napada civili a da su, zbog humanitarne katastrofe, posebno ugrožena deca. Izraelci ne ostaju dužni, tvrde da Hamas gađa raketama isključivo civilne ciljeve, da koristi žene i decu kao žive štitove a džamije, bolnice i škole kao vojna uporišta.

Gaza je već decenijama jedan od najvećih problema na Bliskom istoku. Izrael je ovu neveliku teritoriju, pojas uz Sredozemno more dug oko 45 i širok 10 kilometara, osvojio u ratu 1967. i ostao je gospodar Gaze do septembra 2005. kada je odatle povukao svoje trupe. Na izborima održanim u januaru 2006. Hamas je odneo ubedljivu pobedu i od tada počinju za Gazu najteži dani. Posle kratkog palestinsko-palestinskog obračuna slede mnogobrojne vojne čarke između Izraela i Hamasa, grube kopnene i pomorske blokade a stalne nestašice struje, hrane i lekova pretvaraju život oko 1,5 miliona stanovnika u borbu za opstanak.

Od 1987. kada se Hamas pojavio u bliskoistočnoj priči ova palestinska organizacija postala je jedan od najozbiljnijih i najneprijatnijih izraelskih protivnika. Vojnički ne tako snažna kao Hezbolah u Libanu, ali dovoljno fanatična da nikada ne ustukne pred moćnom vojnom silom kojom raspolaže Izrael. Procenjuje se, na primer, da je Hamas, od 2001. godine ispalio na teritoriju Izraela oko 10.300 različitih raketa a u ovim napadima poginule su 32 osobe dok je više od 600 ranjeno.

Najnoviji sukob Izraela i Hamasa bio je, dakle, odavno programiran. Tel Aviv je samo čekao priliku da udari i sadašnji trenutak je za izraelske prilike bio gotovo idealan. Trebalo je, na jednoj strani, pronaći lek za libansku „ranu” – neuspešan obračun na Hezbolahom 2006. godine. Na drugoj strani zemlju očekuju parlamentarni izbori, zakazani za 10. februar, na kojima bi se moglo i politički kapitalizovati vojno kažnjavanje Hamasa u Gazi.

Međunarodne reakcije izvan arapskog sveta na najnoviju izraelsku vojnu akciju bile su dosta mlake i uglavnom su se svodile na pozive Tel Avivu da prekine napade. Tek početkom naredne nedelje očekuje se dolazak u Kairo francuskog predsednika Nikole Sarkozija što bi trebalo da označi možda i početak međunarodne posredničke misije za okončanje sukoba.

Sve je to, naravno, apsolutno nedovoljno, a čak i postizanje nekakvog primirja biće u stilu narodne poslovice „drži vodu...”. Bliski istok će i ove godine biti više ratna zona nego dvorana za mirovne pregovore.

I ŠRI LANKA JE PROTEKLE NEDELjE imala svoju vojnu priču. U tamošnjem, višedecenijskom ratu između vlade u Kolombu i tamilskih pobunjenika sreća je, izgleda, napustila tamilske tigrove. Saopšteno je da su vladine trupe zauzele grad Kilinoči na severu ostrva koji je godinama važio za prestonicu pobunjenika.

Pad Kilinočija je najveći vojni poraz tamilskih pobunjenika od gubitka velikog grada Džafne 1995. godine i tumači se kao nesumnjiv znak njihovog vojnog slabljenja. Vladine trupe su od početka 2008. krenule u snažnu ofanzivu protiv „Tamilskih tigrova” u kojoj su oni izgubili dve trećine teritorije koju su kontrolisali. Prema navodima vlade u Kolombu u ovim akcijama ubijeno je više hiljada pobunjenika.

Ofanziva vladinih snaga biće, kako se najavljuje, nastavljena. Zvaničnici u Kolombu očekuju konačnu pobedu ali vojni analitičari upozoravaju da to neće biti i kraj sukoba jer će se pobunjenici povući u džungle i nastaviti gerilsku borbu.

Rat za otcepljenje severnog dela Šri Lanke buknuo je 1983. godine i procenjuje se da je dosad u sukobima stradalo između 70.000 i 80.000 ljudi.

IRAČKA VLADA JE SVEČANO OBELEŽILA preuzimanje vlasti nad zelenom zonom u Bagdadu. Reč je o desetak kvadratnih kilometara teritorije u iračkoj prestonici – tu su smeštene najvažnije državne institucije, koja je dosad bila pod kontrolom američkih snaga. Preuzimanje kontrole nad zelenom zonom u iračkoj prestonici deo je sporazuma vlade u Bagdadu i SAD o postepenom, trogodišnjem povlačenju američkih snaga iz Iraka.

Bio je to i povod da se napravi prošlogodišnji bilans nasilja u Iraku koje, prvi put od intervencije 2003. godine, beleži osetan pad. Lane je u ovoj zemlji poginulo 314 američkih vojnika (2007. stradalo je 904) a broj civilnih žrtava smanjen je za 60 odsto – ne baš pouzdana statistika govori o 7.469 mrtvih. To su razlozi da optimisti najavljuju još mirniju godinu u Iraku.

Na terenu je, međutim, već drugačija situacija. Južno od Bagdada izveden je samoubilački napad sa više desetina mrtvih i ranjenih što nagoveštava da će nasilje u Iraku još imati mesto među najvažnijim svetskim vestima.