Univerzitetski centar kao novi temelj akademske zajednice

Univerzitet u Beogradu i njegova fondacija pokreću jedan od najambicioznijih projekata u istoriji visokog obrazovanja u Srbiji – izgradnju Univerzitetskog centra, savremenog kompleksa koji integriše nastavu, istraživanja, inovacije i studentski život u jedinstvenom prostoru. Profesor Arhitektonskog fakulteta dr Danilo S. Furundžić, menadžer Univerziteta u Beogradu i upravnik Fondacije za rešavanje stambenih potreba mladih naučnih radnika, ističe za ,,Politiku” da su obnova i efikasno upravljanje univerzitetskom imovinom ključni preduslovi za jačanje obrazovne infrastrukture i akademskih resursa Univerziteta.

Pre dve godine došli ste na mesto menadžera UB i na čelo Fondacije za rešavanje stambenih potreba mladih naučnih radnika. Šta ste do sada uspeli da uradite?
Digitalizovali smo kompletnu imovinsku evidenciju Univerziteta i pokrenuli reforme upravljanja sa unapređenom finansijskom kontrolom. Kao rezultat, Zadužbine i Fondacije ostvarile su rast prihoda od 25 odsto, čime je uvećan fond za stipendije i naučne projekte. Rešili smo zatečene imovinske sporove i upisali Fondaciju kao vlasnika svih objekata i izgrađenog građevinskog zemljišta u Bloku 32 na Novom Beogradu, čime je Univerzitetu vraćena imovina vredna preko 50 miliona evra. Upis prava svojine omogućio je redefinisanje i komercijalizaciju ugovora o zakupu.

Kakva je trenutna situacija sa zemljištem u Bloku 32?
Rešenje RGZ-a iz 2017. o ukidanju našeg prava korišćenja uspeli smo da poništimo po žalbi. Fondaciji je time vraćeno pravo korišćenja na neizgrađenom zemljištu u Bloku 32, dok je formalni vlasnik tih parcela Republika Srbija. Trenutno je konverzija prava korišćenja u pravo svojine obustavljena. Čekamo da konverzija koja nam je odobrena bude i sprovedena.

Jedan od problema sa kojim ste se suočili bio je i milionski dug prema Direkciji za građevinsko zemljište. Kako ćete rešiti taj problem?
Moram da napomenem da je Fondacija u ovom slučaju suštinski oštećena. Za razliku od brojnih privatnih subjekata, nije joj omogućeno da zaključi reprogram sa Direkcijom niti da sprovede konverziju. Iako je preuzela obavezu plaćanja opremanja zemljišta za svih pet planiranih zgrada, uskraćena joj je mogućnost da prihoduje od prodaje prve tri, koje su izgrađene. Beogradska Fondacija je, za razliku od novosadske i niške, jedina koja se odrekla prihoda od otkupa stanova. Kada sam preuzeo funkciju, spor u vezi sa zatečenim dugom od 1,3 milijarde dinara već je bio pravosnažno okončan – nažalost, nepovoljno po Fondaciju. Planirano je da se sredstva od otkupa stanova koji su preneti u vlasništvo Fondacije iskoriste za izmirenje duga. Međutim, zbog administrativnih poteškoća u ostvarivanju cilja, prinuđeni smo da neraspoređene stanove i garaže prodamo putem javne licitacije, kako bismo postigli tržišnu cenu. Ovo predstavlja presedan – umesto da nepokretnosti budu iskorišćene za podršku mladim naučnicima i umetnicima, biće komercijalizovane. Razmatra se i mogućnost podizanja kredita, jer je kamata na komercijalne kredite niža od zatezne kamate na dug, kao i uključivanje strateškog partnera koji bi preuzeo obavezu plaćanja. Izmirenjem duga, Fondacija bi ostvarila pretplatu za izgradnju objekata površine 26.000 kvadratnih metara.

Koje još aktivnosti planirate da realizujete na UB?
Nakon uspešne digitalizacije nepokretne imovine, planiramo katalogizaciju pokretne imovine, kako bi se uspostavila transparentna evidencija i omogućilo njeno komercijalno aktiviranje. Verujemo da će javno objavljivanje podataka o korišćenju resursa podstaći odgovornost i uvođenje nadoknada. Godinama se sistematski radilo na isključivanju Univerziteta iz upravljačkih struktura institucija koje je osnovao (SKC, Studentska poliklinika, Studentski centar, instituti, domovi itd.), čime je izgubio deo identiteta i sveden na administraciju fakulteta. Smatramo da je brend Univerziteta snažan i da ga treba afirmisati. Zato je osnovana Alumni fondacija, sa ciljem komercijalizacije univerzitetskog brenda, po ugledu na praksu prestižnih univerziteta. Planiramo otvaranje suvenirnice i prodavnica memorabilija. Aktuelna dešavanja ukazala su i na potrebu izrade identifikacionih dokumenata za profesore i studente, radi bolje povezanosti i efikasnije komunikacije. Planira se i uvođenje godišnjaka sa pregledom dostignuća diplomaca.

Koji će sadržaji činiti Univerzitetski centar i kada se može očekivati realizacija?
Projekat formira stub identiteta Univerziteta: Univerzitetski centar, Muzej i Biblioteka. Zamišljen je kao jezgro budućeg integrisanog kampusa, po uzoru na moderne evropske univerzitetske centre. Planirani sadržaji uključuju prostore za nastavu, laboratorije, institute, startap inkubatore, studentske servise, biblioteke, kulturne dvorane, studentski smeštaj i zone za interdisciplinarni rad. Biće to otvoreni urbani centar znanja i saradnje, dostupan i studentima i građanima. Objekti će biti projektovani u skladu sa principima održivosti, energetske efikasnosti, inkluzivnosti i kružne ekonomije. Ako se u narednih godinu dana ispune svi planski i pravni preduslovi, izgradnja bi mogla da počne do 2027. godine.

Konačno, koje promene će doneti izgradnja Univerzitetskog centra u Novom Beogradu?
Izgradnja Univerzitetskog centra pokrenuće niz daljih promena. Preseljenjem uprave u novi objekat, otvoriće se mogućnost da se zgrada Rektorata adaptira za potrebe stalne muzejske postavke. Mnogi dragoceni univerzitetski artefakti trenutno se nalaze u depoima i nisu dostupni javnosti. Time bi se stvorio važan socijalni i kulturni centar – mesto susreta akademske zajednice i prezentacije univerzitetske baštine.