Molitveni ispraćaj protojereja Miloša Jevrosimova

U Svetouspenskom hramu u Titelu, svetu zaupokojnu Liturgiju povodom upokojenja protojereja Miloša Jevrosimova, paroha titelskog, juče je služio protojerej-stavrofor Branko Ćurčin, umirovljeni sveštenik, uz sasluženje sveštenstva i đakonstva Eparhije bačke. Po zaamvonoj molitvi, služen je mali pomen novoprestavljenom proti Milošu.

Čin opela nad telom blaženopočivšeg prote služio je patrijarh srpski Porfirije, uz sasluženje sveštentva i đakonstva više eparhija Srpske Pravoslavne Crkve. Na kraju čina opela, izgovorio je besedu nad odrom novoprestavljenog prote Miloša.

„Nijedna muka, nijedan krst, nijedno iskušenje nije ništa pred jednim jedinim neprijateljem i nevoljom pred kojom se nalazi svaki čovek koji je došao u ovaj svet. Taj neprijatelj se, braćo i sestre, svima je jasno, zove smrt. I smrt i nije toliko strašna kao biološki fakat, kao biološka činjenica, kao događaj u kojem prestaje da kuca srce i da radi mozak, da dišu pluća nekoga čoveka. To je samo trenutak.”

Dodao je da je smrt neprijatelj zbog toga što je ona neprijatelj ljubavi.

„Šta osmišljava naš život? Najpre naša ljubav prema Bogu, ali i postojanje u istoriji, ljubav prema konkretnim ljudima. Sigurni smo da biološki odlazak iz ovoga sveta nije kraj, a ako očima vere otvorimo reči Jevanđelja, ako korakom vere uđemo u hram i svojim bićem učestvujemo u svetoj Liturgiji, ako se pričešćujemo Telom i Krvlju Hristovom – mi istinski živimo i znamo da smo postali Njegovi sutelesnici i Njegovi sukrvnici, a verom svojom znamo da On nije samo jedan od nas nego da je Živi Bog. Danas smo ovde sabrani pre svega da se pomolimo za dušu oca Miloša, našeg brata i saslužitelja, prijatelja i pastira ove parohije.”

Istakao je da je siguran da većina zna da se on raduje u tom trenutku.

„Vera kojom je od svoje najranije mladosti pošao za Hristom i bio spreman da sve za Hrista ostavi, a onda ga je Gospod udostojio, zbog takve tvrde i čvrste vere, da bude Njegov sveštenoslužitelj, da služi svetu Liturgiju, da bude sveštenik Oltara Božjeg. On se danas, siguran sam, raduje jer je ušao u radost Gospoda svoga. I ako ima samo senku neraspoloženja, tako da kažemo, to je zbog toga što vidi da mi, što je prirodno i normalno, tugujemo za njim. Ali, ja verujem da će Gospod, zbog njegove vere i njegove ljubavi i molitava svih nas i najpre njegovih bližnjih, i ta tuga sa svakog srca biti ukinuta i da će svetlost koja obasjava njega obasjati i srca onih koji su njegovi najbliži i da će Gospod dati utehu. A svima nama da će dati snage da se probudimo, da živimo prisnije i prisnije, snažnije i snažnije Jevanđeljem Hristovim, znajući da je Hristos Početak i Kraj, da je On Alfa i Omega, da je On naše ogledalo, znajući da bez Njega ne samo da ne možemo ništa, nego da nismo ništa, a da smo s Njim i svemoćni i postajemo ljudi Božji koji ovde i sada žive tajnu Carstva Nebeskogˮ, besedio je patrijarh Porfirije.

Posle njegovog obraćanja protojerej-stavrofor Vladan Simić je pročitao telegram saučešća mitropolita bačkog dr Irineja. Zaupokojnoj Liturgiji i činu opela prisustvovali su Jakob Pfajfer, župnik odžački i apatinski, protojerej Mihail Hološnjaj, sveštenik Grkokatoličke Crkve Dragan Božić, predsednik Opštine Titel, mnogobrojni sveštenici, monasi, monahinje, kao i vernici iz više mesta Eparhije bačke.

Prema saopštenju Eparhije bačke, protojerej Miloš Jevrosimov se upokojio u nedelju u ranim jutarnjim časovima, u parohijskom domu u Titelu.

Rođen je u Čurugu 1967. godine, od oca Đorđa Jevrosimova i majke Jevrosime, rođene Šajinović, iz Čuruga. Bio je najmlađi od troje dece. Zajedno sa sestrama Brankom i Dušicom nastavio je porodičnu lozu Jevrosimov kao potomak stradalnih mučenika šajkaških. Od rane mladosti gajio je ljubav prema Gospodu i molitvi što ga je i navelo da se upiše u Bogosloviju u Sremskim Karlovcima. Maturski ispit zrelosti je polagao u Bogosloviji u Prizrenu, na tada već stradalnom Kosovu i Metohiji za koje je bio vezan čitavu svoju pastirsku službu. U jesen 1991. godine patrijarh srpski Pavle ga je rukopoložio u čin đakona u Sremskim Karlovcima, a nedugo posle Episkop bački dr Irinej ga je rukopoložio u čin prezvitera. Svoju pastirsku službu započeo je u Kulpinu 1992. godine, gde je službovao do 1994. godine. Potom je bio paroh u Staparu, gde službuje do 2000. godine. U Somboru je bio paroh pri Svetogeorgijevskom hramu do 2008. godine, posle čega preuzima službu paroha u Kljajićevu. U čin protojereja proizveden je 2012. godine, a potom biva premešten u Titel, u kojem je službovao sa velikom pastirskom ljubavlju i požrtvovanošću do poslednjeg dana ovozemaljskog života.

U svom pastirskom delanju bio je ispovednik i duhovnik brojnom sveštenstvu i monaštvu, koje je molitveno bilo uz njega u vreme velikog iskušenja bolesti sa kojom se borio u poslednjim danima  zemnog življenja.

Prota Miloš je bio prepoznatljiv po vedrini i duhu kojima je obasipao sve sa kojima se susretao. Bio je oženjen sa Miljkom, rođenom Šever, sa kojom je stekao šestoro dece: Georgija, Anastasiju, Teodora, Blagoja, Jelenu i Dimitrija. Bog ga je blagoslovio sa tri unučeta, Filipom, Lazarom i Teodorom, zetovima Strahinjom i Jovanom i snahama Jovanom i Sandrom.