Velika mogućnost raspada evrozone

Bu­dim­pe­šta – Ako ne do­đe do pro­me­na, bu­džet Evrop­ske uni­je za 2028–2035. mo­gao bi da bu­de po­sled­nji za za­jed­ni­cu, re­kao je ma­đar­ski pre­mi­jer Vik­tor Or­ban na Fi­de­so­vom stra­nač­kom sku­pu u Ket­čeu, ne­da­le­ko od je­ze­ra Ba­la­ton, i do­dao da je EU ušla u sta­nje „ras­pa­da i frag­men­ta­ci­je”.

„Ako se ovo na­sta­vi, a po­sto­ji ve­li­ka ve­ro­vat­no­ća da ho­će, Evrop­ska uni­ja će ući u isto­ri­ju kao raz­o­ča­ra­va­ju­ći re­zul­tat ple­me­ni­tog eks­pe­ri­men­ta”, upo­zo­ra­va on.

Čak i ako bu­de sa­sta­vljen bu­džet za 2028–2035, mo­guć­nost ras­pa­da evro­zo­ne je ve­li­ka, sma­tra Or­ban i pred­la­že tran­sfor­ma­ci­ju Evrop­ske uni­je u struk­tu­ru kon­cen­trič­nih kru­go­va. Ta­kav si­stem bi mo­gao da zna­či op­sta­nak kon­cep­ta evrop­ske sa­rad­nje i EU u na­red­nih de­set go­di­na, tvr­di on i upo­zo­ra­va da bi se bez to­ga EU mo­gla ras­pa­sti. Po nje­mu, EU kon­cen­trič­nih kru­go­va ni­je isto što i „Evro­pa sa vi­še br­zi­na” i ob­ja­snio da bi ze­mlje na obo­du u ta­kvom si­ste­mu sa­ra­đi­va­le sa­mo u sek­to­ri­ma voj­ne i ener­get­ske bez­bed­no­sti.

„Taj krug bi mo­gao da uklju­či Tur­sku, Uje­di­nje­no Kra­ljev­stvo i, uža­sno re­če­no, Ukra­ji­nu. Dru­gi krug ob­u­hva­tio bi ze­mlje ko­je su u za­jed­nič­kom tr­ži­štu i tre­će ze­mlje ko­je že­le za­jed­nič­ku va­lu­tu, a če­tvr­ti dr­ža­ve ko­je že­le da uskla­de svo­je prin­ci­pe i for­mi­ra­ju po­li­tič­ku uni­ju”, re­kao je Or­ban i pri­me­tio da je na sce­ni po­de­la Ukra­ji­ne.

„Dok Evro­plja­ni sa­da ele­gant­no go­vo­re o bez­bed­no­snim ga­ran­ci­ja­ma, to za­pra­vo zna­či sec­ka­nje Ukra­ji­ne”, do­dao je i pri­me­tio da se svet vra­ća po­li­ti­ci ve­li­kih si­la.

Sje­di­nje­ne Dr­ža­ve sa­da de­mon­ti­ra­ju glo­bal­nu eko­no­mi­ju i pre­ki­da­ju tzv. iz­voz de­mo­kra­ti­je, vra­ća­ju­ći svet po­li­tič­kom re­ži­mu glo­bal­nih si­la, re­kao je.

„Oni vi­še ne že­le ni­ko­me da dr­že pre­da­va­nja, da dik­ti­ra­ju ko­ji je po­li­tič­ki si­stem is­pra­van, jer sva­ka ze­mlja ima svo­ju kul­tu­ru i tre­ba­lo bi da ima si­stem ko­ji že­li. Ame­ri­ka se vra­ća po­li­ti­ci ve­li­kih si­la i nji­ho­vo po­na­ša­nje vi­še ni­je re­gu­li­sa­no me­đu­na­rod­nim pro­pi­si­ma. Tram­po­va ad­mi­ni­stra­ci­ja vi­di svet kao jed­nu ce­li­nu, sa glo­bal­nim igra­či­ma, mo­ći­ma, uti­ca­ji­ma i spo­sob­no­šću pro­jek­to­va­nja mo­ći ko­ju tre­ba is­ko­ri­sti­ti”, is­ta­kao je Or­ban.

Ujed­no je na­gla­sio da se Evro­pa na­la­zi u opa­snom ge­o­po­li­tič­kom po­lo­ža­ju iz­me­đu tri ve­li­ke si­le – Sje­di­nje­nih Dr­ža­va, Ru­si­je i Ki­ne i da je sve ma­nje spo­sob­na da de­lu­je kao sa­mo­sta­lan glo­bal­ni ak­ter. Po nje­mu, in­sti­tu­ci­je EU ni­su u sta­nju da od­go­vo­re na iza­zo­ve no­vog svet­skog po­ret­ka, što je, ka­ko ka­že, je­dan od ključ­nih raz­lo­ga zbog ko­jih je neo­p­hod­na re­for­ma. Or­ban je kri­ti­ko­vao i evrop­sku mi­gra­ci­o­nu po­li­ti­ku, na­vo­de­ći da je „ne­u­spe­šni mul­ti­kul­tu­ra­li­zam” osla­bio unu­tra­šnju sta­bil­nost kon­ti­nen­ta. Uko­li­ko se na­sta­vi do­sa­da­šnji pri­stup, EU će bi­ti ne­spo­sob­na da za­šti­ti svo­je gra­ni­ce i oču­va svo­ju kul­tur­nu osno­vu, po­ru­čio je.

Or­ban sma­tra da su od­lu­ke o ener­get­skoj po­li­ti­ci, sank­ci­ja­ma Ru­si­ji i eko­nom­skoj stra­te­gi­ji do­ne­te bez ozbilj­ne pro­ce­ne po­sle­di­ca po in­du­stri­ju i ži­vot­ni stan­dard u dr­ža­va­ma čla­ni­ca­ma.

„Bri­sel je do­zvo­lio da Evro­pa po­sta­ne eko­nom­ski za­vi­sna od Sje­di­nje­nih Dr­ža­va i ener­get­ski ta­lac Bli­skog is­to­ka i ne­sta­bil­nih tr­ži­šta. Dok se Evro­pa ba­vi unu­tra­šnjim sva­đa­ma, Azi­ja gra­di no­vu eko­nom­sku ar­hi­tek­tu­ru, Afri­ka ja­ča svo­ju po­zi­ci­ju u ener­get­skom sek­to­ru, a La­tin­ska Ame­ri­ka po­sta­je sve va­žni­ji part­ner Ki­ne i SAD”, na­veo je Or­ban i is­ta­kao da je neo­p­hod­no vra­ti­ti od­lu­či­va­nje u ru­ke na­ci­o­nal­nih vla­da i stvo­ri­ti mo­del u kojem će dr­ža­ve bi­ti u mo­guć­no­sti da od­lu­ču­ju o ključ­nim pi­ta­nji­ma, a ne da bu­du pri­mo­ra­ne da pri­hva­ta­ju kom­pro­mi­se ko­ji ugro­ža­va­ju nji­ho­ve in­te­re­se.

„Ma­đar­ska že­li EU u ko­joj će po­sto­ja­ti slo­bod­na tr­go­vi­na, bez­bed­no­sna sa­rad­nja i za­jed­nič­ki raz­voj, ali ne i po­li­tič­ki dik­tat jed­ne cen­tra­le”, po­ru­čio je on.

Po­seb­no je is­ta­kao da će sle­de­ći evrop­ski iz­bo­ri bi­ti pre­lom­ni, jer će, pre­ma nje­go­vim re­či­ma, od njih za­vi­si­ti da li će u Bri­se­lu pre­vla­da­ti sna­ge ko­je že­le du­blju in­te­gra­ci­ju po sva­ku ce­nu ili će po­be­di­ti vi­zi­ja ko­ju za­stu­pa­ju Ma­đar­ska i nje­ni sa­ve­zni­ci – Evro­pa su­ve­re­nih dr­ža­va ko­je sa­ra­đu­ju u ključ­nim obla­sti­ma, ali za­dr­ža­va­ju sop­stve­ne nad­le­žno­sti.