Rudarski basen „Kolubara" u energetskoj tranziciji

Rudarski basen „Kolubara” (RBK) prisutan je u energetici Srbije od pre Dugog svetskog rata, kada je elektrana u Vreocima snage 12 MW snabdevala strujom Srbiju preko dalekovoda Beograd–Kragujevac. Posle rata je izgrađena Termoelektrana „Kolubara” u Velikim Crljenima, snage 162 MW na ugalj iz rudnika Junkovac. Bila je najveća termoelektrana u Srbiji do 1971. godine, kada su pušteni u pogon TENT A1 i A2 snage 2 x 210 MW u Termoelektrani „Nikola Tesla” u Obrenovcu, na kolubarski ugalj s novootvorenih površinskih kopova i s deponijom pepela pored reke Save.

Od 1972. do 1985. godine izgrađeni su TENT A3, A4, A5 i A6, snage 4x300 MW, TENT B1 i B2, snage 2x620 MW, i TE „Kolubara” A4, snage 110 MW. Na kolubarski ugalj radile su tri elektrane ukupne snage 3.120 MW i dva parna kotla za sušenje 600.000 tona uglja godišnje i grejanje Lazarevca.

U nastavku izgradnje elektrana na ugalj, 1983. godine započeta je u Kaleniću izgradnja TE TO „Kolubara B” za proizvodnju struje 2x350 MWe i toplote 2x380 MWt za grejanje Beograda. Urađena je dokumentacija, raspisani tenderi, ugovoreno je kotlovsko i turbinsko postrojenje, blok-trafo, planirano je puštanje u pogon 1989. godine, a onda su aktivnosti zastale ali se ipak radilo. Ugovorena je i isporučena čelična konstrukcija, oprema za dva specijalna kotla sa ožlebljenim cevima isparivača koji mogu da sagorevaju bez mazuta ugalj toplotne moći do 5,4 MJ/kg. Izvedeni su građevinski radovi, nabavljen toranjski kran, započeta montaža, uloženo 350 miliona dolara i onda se stalo.

Stručnjaci TE TO „Kolubara B” nastojali su da se radovi nastave, ali EPS nije hteo. Oni koji su „navijali” za elektrane na vetar i sunce bili su protiv, kao i TENT, mada je TE TO „Kolubara B” tehno-ekonomski i ekološki bolja. Njene prednosti su što je pored kopa, ugalj dobija transporterom dužine 300 metara, koristi 70 odsto energije uglja, a pepeo vraća u kop kao gustu mešavinu, meša s jalovinom i rekultiviše, dok se do TENT-a ugalj doprema vagonima na 25 kilometara, sa 50 odsto vode i 20 odsto pepela, koristi 35 odsto energije uglja, a pepeo odlaže hidraulično sa mnogo vode pored reke Save i zagađuje podzemne vode i reku.

Sada se uvozi struja i ugalj radi mešanja s našim ugljem, što dosad nije bilo u praksi. RBK već 30 godina daje po 28 miliona tona uglja toplotne moći 2,1 MWh po toni za proizvodnju 20 miliona MWh struje, a ostatak raspoložive toplotne energije od 20 miliona MWh baca se u reku Savu. Bačeno je i 40.000 tona kotlovske opreme i čelika od TE TO „Kolubara B”, jer EPS nije hteo da ih koristi.

RBK je izgubio utakmicu za TE TO „Kolubara B” da pokaže kako se radi s ugljem i pepelom. Sad može samo da isporučuje ugalj i čeka da OIE proizvedu dovoljno struje i da se rudnik zatvori. U čekanju treba kompletirati opremu za kopanje, čišćenje uglja, rekultivaciju deponija pepela i 3.000 hektara jalovišta od Rudovaca do Radljeva, odakle je raseljeno 10 sela, i osvajati proizvodnju i korišćenje biomase kao zamene za ugalj. Za to su pogodne korovske biljke, miskantus, čičoke i ostale, koje rastu na svakom zemljištu, otporne su, razmnožavaju se iz krtola i rizoma i jednom zasađene daju 10–20 tona godišnje po hektaru suve materije, toplotne moći 14 MJ/kg. To je domaći energent budućnosti i koristi se u vidu bala ili prerađen u pelet, biogas i biougalj. Kod prerade u biogas dobija se organsko đubrivo.

Ako se na jednom hektaru zasade tri tone krtola, dobija se 15 tona biomase i 15 tona krtola od kojih se šest tona zasadi na nova dva hektara i svake godine udvostruče zasadi. Za tri godine bilo bi devet hektara pod biomasom i 150 tona suve biomase za probe, merenja, izrade opreme objekata. U ove poslove uključili bi se stručnjaci iz RKB, „Kolubara metal”, „Kolubara projekt” i drugi.

Kroz 10 godina zasadili bi 1.500 hektara jalovišta i poljoprivrednog zemljišta i dobili biomasu za grejanje Lazarevca. Širenjem ovakve proizvodnje regionalno na 40.000 hektara dobili bi 600.000 tona biomase, koliko je proizvodila Sušara uglja i ostvarili masovno zapošljavanje i korišćenje zemljišta.

Kroz 25 godina površine sa biomasom proširile bi se regionalno na 300.000 hektara, dobijali bi pet miliona tona biomase godišnje, što bi u kogeneraciji dalo sedam miliona MWh struje i osam miliona MWh toplote, što je trećina struje koja se sada dobija od uglja, a ostalo bi se dobijalo od sunca i vetra.

Kroz 25 godina morali bi da se zamene solarni paneli, a 300.000 hektara pod biomasom bili bi uređene korisne površine za proizvodnju kiseonika i energije a ne napuštena rupa za ugalj nalik na pustinju, kakvo je sada jalovište RBK, gde opstaju korov i divlje životinje.

Tako bi RBK nastavio da bude glavni nosilac energetike Srbije.

Mioljub Stanković,

dipl. maš. inž.