Sever i jug

Da li se država Srbija, baš onako kako je pre nekoliko godina bojažljivo prognozirano, deli na bogati sever i siromašni jug? Da li se razlike između pojedinih delova naše zemlje povećavaju, potvrđujući tu sumornu prognozu da će se u Vojvodini, Beogradu, malom delu Posavine i tek ponegde u Šumadiji ipak moći dobro da živi, a da će se u svim ostalim srpskim područjima jedva preživljavati?

Ova pitanja nametnula su se na početku još jedne kalendarske godine zato što je obelodanjeno koliko je privreda ovog dela zemlje slaba i nerazvijena i pošto je zvanično saopšteno da standard građana od Bubanj potoka do Bujanovca i od Pirota, Zaječara i Negotina do Kopaonika stalno pada i sve je niži. Svakako i zbog toga što raste broj nezaposlenih i što su se crni oblaci nadvili i nad ono malo fabrika i preduzeća koji još postoje.

Odavno je rečeno da je statistika lepa samo ako je lažna. Posezanje za istinom donosi i pravu, ali poslednjih godina i tužnu sliku sve siromašnijeg juga i jugoistoka Srbije. Pred novogodišnje praznovanje, koje nikada nije bilo skromnije, u Centru poreske uprave u Nišu (u zemlji postoje još u Novom Sadu, Beogradu i Kragujevcu) saopšteno je da je 37 organizacionih jedinica u centralnom, južnom, jugozapadnom i jugoistočnom delu zemlje prikupilo najmanje novca – manje od deset odsto svih poreskih prihoda u zemlji. A pre samo nekoliko godina niški centar ubirao je više od petine ukupnih poreskih prihoda u Srbiji.

Poslednjih dana prethodne godine saopšteno je, takođe, da je Niš, na osnovu zarada i standarda svojih građana, pao na 75. mesto liste opština i gradova u zemlji. To je za još pet mesta niže nego, na primer, u oktobru 2008. godine. Pre dve i po decenije Niš je po standardu bio među prvih deset gradova u onoj velikoj SFRJ, a pre petnaestak godina u vrhu gradova i opština SR Jugoslavije.

Broj nezaposlenih je posebna priča: u Nišu, na tržištu rada, nalazi se oko 40.000 ljudi, od kojih 16.000 onih koji nikada i nigde do sada nisu radili, a svi ostali su izgubili posao. Na listi čekanja za radno mesto čak su i jedan doktor nauka, desetak magistara, na stotine fakultetski obrazovanih i stručnih – inženjera, lekara, ekonomista, profesora...

Na područjima više opština na srpskom jugu i jugoistoku nema nijednog privrednog subjekta ili registrovanih ima tek toliko da se na prste jedne ruke mogu izbrojati.

U zapostavljenim krajevima, zapuštenim područjima i kod većine od skoro tri miliona stanovnika kao prava novogodišnja šala prihvaćena je preporuka najviših državnih funkcionera i organa o štednji i stezanju kaiša. Jer nema se od čega izdvojiti za štednju, čak i kad bi se htelo.

Na siromašnom jugu Srbije jedino što je izvesno je velika neizvesnost. I iščekivanja hoće li se neko setiti onih koji jedva preživljavaju.