Đačka predstava na francuskom jeziku

Ima samo sedamnaest godina, a već piše za dva časopisa, „Mladi filolog” i „Herodot”, igra u predstavama na francuskom jeziku, glumi na festivalima frankofono-amaterskih pozorišta, oprobala se i u organizaciji tog festivala u Beogradu. Uz francuski, govori i engleski i italijanski. Skromna je, ali samouverena. Interesuju je različite oblasti: istorija, književnost, muzika, fotografija... Kao osnovac i gimnazijalac osvajala je prva, druga i treća mesta na republičkim takmičenjima iz francuskog, istorije i srpskog jezika i književnosti.

Jovana Popović bila je učenik generacije u beogradskoj OŠ „Siniša Nikolajević”, a sada je u Filološkoj gimnaziji odlična. Ima sve petice. Studiraće, kaže, na Beogradskom univerzitetu istoriju ili srpski jezik i književnost. A možda i francuski.

Francuski govori odlično, baš kao da joj je maternji jezik. Uči ga od trećeg razreda osnovne škole, a i u gimnaziji je u takozvanom francuskom odeljenju, što znači da joj je francuski prvi jezik koji najintenzivnije uči. Ipak, ne bi ga, kaže, tako dobro govorila da nije provodila leta kod rođaka u Francuskoj.

Mada nije imala glumačko iskustvo, veoma dobro se snašla u školskoj trupi sa kojom je gostovala na Festivalu frankofono-amaterskih pozorišta za srednjoškolce koje se održava u raznim evropskim gradovima. Njen gimnazijski teatar je gostovao na tom festivalu u Pečuju, a uskoro će, samo sa drugom predstavom, gostovati u Španiji.

– U Mađarskoj smo igrali predstavu koja je govorila o budućnosti, o životu na Zemlji kada priroda bude uništena. Tada smo učestvovali samo u takozvanom revijalnom delu, ali smo sa tom predstavom nastupali i u takmičarskom delu na istoimenom festivalu održanom u Beogradu u vreme prvomajskih praznika. Sledeće godine ćemo na beogradskom festivalu nastupati sa francuskim komadom „Ostrvo sporih, ostrvo brzih”. Pre toga, tačnije u martu proverićemo u Španiji kako predstava deluje na publiku – objašnjava za naš list Jovana.

Zajedno sa nastavnicima i drugarima iz odeljenja radi na uspostavljanju saradnje između njene gimnazije i jedne škole u Alberu, kraj Pariza, kako bi već sledeće godini đaci iz Francuske bili gosti vršnjaka iz Filološke gimnazije u Beogradu, a potom će naša deca otići u njihove kuće u Francuskoj.

– Pre nego što se budemo sreli, dopisivaćemo se i-mejlom. Tako ćemo predstaviti sebe, svoju školu, grad i zemlju u kojoj živimo. Svako od nas je dobio zaduženje. Ja ću pisati o odnosima Srbije i Francuske kroz istoriju, dok će drugi iz mog odeljenja pisati o mitovima, o opštoj istoriji, o muzici u Beogradu i Srbiji, o životu u starom Beogradu – priča ova smeđokosa devojka.

A. Brkić