Svetost je dar koji postaje deo naše prirode

Mitropolit zvorničko-tuzlanski Fotije je juče, na praznik Sabora srpskih svetitelja, služio svetu Liturgiju u hramu posvećenom tom prazniku u Ceru. Dočekao ga je starešina hrama protojerej-stavrofor Dragiša Tomić, zajedno sa arhijerejskim namesnikom zvorničkim protojerejem-stavroforom Milošem Zekanovićem, brojnim sveštenstvom, đakonima i vernim narodom. Ordenom Svetog kralja Dragutina – Prepodobnog Teoktista mitropolit je odlikovao Dalibora Mićića i Branimira Gavrića za pomoć u gradnji i renoviranju hramova na čelopečkim parohijama.

“Danas možemo sebi postaviti jedno važno pitanje: šta je cilj našeg života i zašto čovek postoji na zemlji? Koji je smisao njegovog postojanja? U različitim učenjima, filosofijama, religijama i naukama nalazimo različite odgovore, ali u Svetom Pismu nalazimo jasan odgovor: čovek je stvoren da bude svet. To je Božja zapovest: „Budite sveti, jer sam ja svet“. Svetost podrazumeva sve hrišćanske vrline, podvige i trud ka spasenju. Ona nije nešto što se samo daruje, već i nešto što čovek stiče podvigom”, rekao je mitropolit u besedi.

Objasnio je da od krštenja čovek započinje svoj put u Crkvi, a taj put nije širok i nejasan, već uzak – put čestitosti, vrline i poštenja.

“To je uski put blaženstava jevanđeljskih, uski put lestvice Svetog Jovana Lestvičnika, put kojim idu podvižnici na Sinaju, u Svetoj Gori, u manastiru Svetog Save Osvećenog i drugim svetinjama. Oni dostižu visoke stepene duhovnog savršenstva. Zato nas je Bog prizvao i stvorio. Ali desilo se nešto suprotno. Kada je Adam otpao od Boga u Raju i nije mogao da posluša zapovest Božju, bilo mu je lakše da čuje prevaru satansku. Satana je preko zmije rekao: „Nećete vi umreti ako budete pojeli plod koji je zabranjen, nego ćete biti kao bogovi. Znaćete šta je dobro, a šta zlo“. U toj dinamici mi se neprestano nalazimo. Imamo mogućnost i dobro znamo šta je dobro.” Citirao je reči Svetog apostola Pavla: „Ja znam šta je dobro i čestito. Znam kako bih trebalo da živim. Međutim, jedan drugi zakon u mome telu dejstvuje, a to je zakon greha”, dodavši da dokle god se nalazimo u tom stanju – u borbi između greha i istine, greha i vrline, svetosti i slabosti – ta dinamika će postojati.

“U tom prostoru mi ostvarujemo svoje spasenje i oblačenje u Hrista. Zato su nam potrebne svete tajne Crkve i svetotajinski život. Treba da dolazimo svojim sveštenicima u crkve i manastire i da se ispovedamo. Sve te boljke i iskušenja koja dolaze na nas mi ispovedamo, i onda blagodat postepeno uskraćuje njihovu silu. Jednog trenutka čovek primeti kako tih problema više nema i kako ide pravim putem. “

Smisao života je da budemo sveti

Ispričao je da je imao priliku da čuje od ljudi, dok je bio u manastiru Kovilju i u Bođanima i ispovedao, da su imali velika iskušenja sa cigaretama i tim nesretnim duvanom. Jedan čovek je počeo da čita molitve kako mu je duhovnik blagoslovio i već sutradan je zaboravio na tu naviku.

“Tako je i sa drugim iskušenjima. Kada čovek dostigne to stanje blaženstva i svetosti, to je stanje koje je iznad svega što možemo da očekujemo i zamislimo. To je potpuno savršenstvo i potpuno blaženstvo. To je ono čega će se udostojiti samo oni koji budu spaseni u večnosti, u Carstvu nebeskom. Zato, braćo i sestre, treba da se trudimo. Smisao našeg života je izbačen iz mnogih knjiga, ali istina je jedna: smisao života je da budemo sveti. Neki se čude i pitaju: „Kako mi možemo da budemo sveti?“ Ali da, mi treba da budemo sveti. Zašto? Zato što imamo Gospoda koji je svet, zato što gledamo u Boga koji je svet, i zato što nam On daruje svoju svetost kroz svete tajne i vrline, kako je govorio Sveti ava Justin, a naročito kroz sveto pričešće. Svetost je dar koji postaje deo naše prirode. Sjedinjujemo se sa Hristom, a On živi u nama, kao što je rekao Sveti apostol Pavle: „Ne živim više ja, nego Hristos u meni.””