U poslednjih mesec dana 100 obolelih od virusa korona

U Srbiji je zabeležen porast registrovanih slučajeva obolevanja od korone, a zaraženi imaju blage simptome virusa. Kada je reč o akutnim respiratornim infekcijama, u prošloj nedelji u Beogradu je zabeleženo 6.540 obolelih od tih infekcija, dok su oboljenja slična gripu utvrđena kod 162 Beograđana.

Kako za „Politiku” ističe prim. dr Biserka Obradović, specijalista opšte medicine, prema izveštaju Instituta „Dr Milan Jovanović Batut”, tokom ovog meseca je došlo do porasta pacijenata sa kovidom, ali je to i dalje jako malo. 

– Registrovano je oko 100 pozitivnih slučajeva na SARS-kov-2. Kada uporedimo taj broj registrovanih pozitivnih slučajeva na kovid u odnosu na prošlu godinu, dolazimo do zaključka da je to značajno manje. Ali ovde moramo imati u vidu da se pacijenti ne testiraju, jer su simptomi znatno blažeg intenziteta, što znači da je broj zaraženih znatno veći. Kod nekih pacijenata imamo i skok de dimera, pa moramo primeniti adekvatnu terapiju (antikoagulatnu). Poseban oprez uvek mora da bude kod osoba sa problematičnim imunskim statusom i kod onih sa hroničnim oboljenjima. Ovih dana javljaju nam se pacijenti koji imaju i intenzivan bol u mišićima, zglobovima, leđima. Poneko ima i promenu čula ukusa i mirisa. To su nama već poznati simptomi kovid infekcije. Kao i svaka virusna infekcija leči se simptomatski. Međutim problem je što nam se pacijenti kasno javljaju, tek kad dođe do neke komplikacije, dužeg kašljanja, upale sinusa ili uva, bronhitisa... A oni su prethodno sami spuštali temperaturu, odlazili na posao i širili virus. Njima je opravdanje što svi na poslu kašlju i imaju kijavicu, pa mogu i oni – naglasila je dr Obradović.

Tokom jula i avgusta veliki broj građana suočavao se sa stomačnim tegobama, a infekcija je zahvatila sve starosne grupe – od beba do starijih osoba. Došao je septembar, a sa njim i nove tegobe. Često se ljudi žale na respiratorne tegobe, pa je sada povišen broj pacijenata u čekaonicama koji se uglavnom žale na povišenu temperature, bolove u grlu, malaksalost, bolove u mišićima…

– To su uglavnom akutne respiratorne infekcije, virusne, koje se dosta lako i prenose. Ovo doba godine je rezervisano za adenoviruse. Tegobe koje prave ovi virusi u narodu zovu prehladama. Oni izazivaju kijavicu, bol i pečenje u grlu, malaksalost i povišenu temperaturu do 38 stepeni Celzijusovih. Akutne respiratorne infekcije su (ARI) najčešće bolesti savremenog čoveka, čine dve trećine svih infekcija savremenog doba. Odrastao čovek oboli tri do pet, a deca četiri do sedam puta godišnje. Mališani koji su u kolektivu i 10 puta godišnje mogu da imaju ovaj virus. Studija koja je rađena za decu koja žive u primorskim krajevima pokazala je da imaju 13-15 respiratornih infekcija godišnje, pa su i posete pedijatru česte. Najčešće su upale gornjih disajnih puteva. Praćene su sekrecijom iz nosa, gušoboljom, kašljem i povišenom temperaturom. Terapija je simptomatska. Daju se analgetici, antipiretici, bitna je hidracija i to uzimanje hipertonih rastvora (supa, elektroliti), vitamina u dozi za uzrast, jer se višak izbaci iz organizma – navodi dr Obradović i dodaje da antibiotici nisu lekovi za virusne infekcije, sem ukoliko izabrani pedijatar drugačije ne odluči u skladu sa kliničkim stanjem deteta. Antibiotike ne treba zloupotrebljavati zbog razvoja rezistencije bakterija na antibiotike.

– Prevencija je vrlo bitna, kao i podizanje imuniteta. Savetuje se ishrana bogata svežim voćem i povrćem, redovna fizička aktivnost, dobar san od šest do osam sati, što manje konzumiranje kafe i kofeinskih napitaka, manje pušenja cigareta, a ukoliko ste u kontaktu sa nekim ko je prehlađen nosite masku. Ako idete u zatvoren prostor preporuka je opet nošenje maske, a važno je i da, ako možete, izbegavate kontakt sa obolelima. Ako ste prehlađeni javite se lekaru. Za nekih mesec dana očekujemo da će doći vakcina protiv gripa. Vakcinaciju treba započeti u oktobru i novembru da bi naš organizam bio spreman za odbranu od virusa. Posebno ugrožene grupe su ljudi koji u svom poslu dolaze u kontakt sa većim brojem ljudi, starija populacija, hronični bolesnici, kao i deca predškolskog i školskog uzrasta. Prevencija od gripa izuzetno je važna, a tu podrazumevamo boravak na čistom vazduhu, redovno održavanje higijene i pravilnu ishranu, pored imunizacije – pojasnila je dr Obradović.

Početak septembra obeležio je i veći broj pacijenata sa alergijom na ambroziju.

Kako ističe za naš list dr Aleksandra Vukov, pedijatar-pulmolog i klinički imunolog, zbog povećane koncentracije polenovih zrna ambrozije u vazduhu mnogi su osetili pogoršanje simptoma. Kijanje, curenje sekreta iz nosa, zapušen nos, grebanje u grlu, ali i kašalj i otežano disanje su simptomi koji su pacijente naveli da potraže stručnu pomoć. – Savetujemo preventivno izbegavanje kontakta sa alergenom nošenjem naočara, šešira, zatim skidanjem garderobe po ulasku u stan, pranje lica i kose... S obzirom na to da je izbegavanje alergena teško treba preći na drugi korak, a to je farmakoterapija. To su lekovi koji smiruju tegobe u nosu i smanjuju otok sluzokože nosa. Kada i ova terapija ne može da ukloni tegobe savetujemo imunoterapiju. Imunoterapija predstavlja davanje rastućih doza alergena kako bi imuni sistem napravio blokirajyća antitela koja bi u sledećem kontaktu organizma sa polenom slabije odreagovala. Svakako savet za pacijente koji ovih dana imaju tegobe zbog povećane koncentracije ambrozije u vazduhu jeste da pojačaju terapiju po savetu lekara, a ako i tada nisu dobro, da se jave na pregled – rekla je dr Vukov.

Mnogi zarad jačanja imuniteta posežu za kupovinom raznih preparata. Stručnjaci kažu da se prilikom izbora dodatka ishrani posavetujte sa lekarom i dijetologom. Oni će na osnovu uvida u vaše zdravstveno stanje, terapiju koju koristite, rezultate biohemijskih analiza krvi, simptome na koje ukazujete, kao i na osnovu uvida u navike u ishrani i procenu stanja uhranjenosti, preporučiti vrstu dijetetskog proizvoda.