Dan ljubavi i darivanja

Najveći hrišćanski praznikBožić vreme je porodičnog okupljanja. Prilika da se uživa u hrani, ukrasima i poklonima, ali, pre svega, prilika da se ljudi opuste, usredsrede na duhovne vrednosti i razmisle o svojim postupcima, provedu prijatne trenutke sa najbližima. U narodu je uvek bio prisutan običaj da se na Božić ništa ne radi, kao i da se u domaćinstvo unese neki novi predmet za kuću, posuđe, komad garderobe. Kažu, „valja se”. Kada govorimo o religiji i pravoslavlju, postoje rituali očuvanja tradicije, koji se prenose s generacije na generaciju, u kojima žena igra važnu ulogu.

– Trpeza, hrana, božićna gozba, sve je to u stvari – žena. Ona ima integrativnu funkciju: okuplja članove porodice povodom svetog praznika, Rođenja Isusa Hrista. Treba da zna šta se kog dana priprema i kako se organizuju poslovi u kući. Žena je nekad bila zadužena za spremanje kolača (danas, za naručivanje), vođenje brige o nabavci za Badnji dan, okupljanje na Badnje veče, pozivanje gostiju na ručak... Ona priprema poklone, sprema kolač za položajnika, božićni kolač i peciva na Badnji dan... Ta njena uloga važna je za integraciju porodice – kaže dr Vesna Marjanović, etnolog i antropolog, načelnik odeljenja za proučavanje narodne kulture Etnografskog muzeja u Beogradu.

Život u 21. veku je doneo novu interpretaciju Božića, pa se on ne slavi uvek „po protokolu”. Žene su danas dinamičnije, nezavisnije, zaposlene i van kuće... Kakav je odnos savremene žene prema ovom prazniku? Vesna Marjanović kaže:

– Savremena žena, dok ne zasnuje porodicu, retko postupa onako kako je naučila u svom domu. Što bi mladi rekli: „kulira”, ponaša se kao da je to ne dotiče. Međutim, kada zasnuju svoju porodicu, žene, a posebno mlade majke, koje su ušle u novu životnu fazu, obično se sete šta su radile njihove majke ili bake. Onda kao da kažu: nikom nije škodilo, zašto da ne probam? Tako se polako prenose običaji, posebno kada jereč o deci. Mislim da tada nešto arhetipsko progovara iz nas. Savremeni način života u tome ne smeta, ali neke stvari su se promenile: recimo, muškarac bi trebalo da bude taj koji u kuću unosi badnjak. Danas češće viđamo žene kako ga donose sa pijace, nalaze mu prostor u kući, kasnije ga iznose...Jednom rečju, brinu o obeležavanju praznika.

Badnji dan je posvećen i mrtvima. Verovalo se da su tada sa porodicom i duše predaka, te se na neki način obavljala komunikacija između živih i mrtvih, a onostrano i ovostrano bili su povezani hranom i trpezom oko koje bi se okupila porodica. Današnje proslave su više neka vrsta žurke, a akcenat je na prazničnoj atmosferi, iskoraku iz svakodnevice i prilici za druženje. Iako su mnogi običaji opstali, ljudi uglavnom ne znaju zbog čega ih se pridržavaju.

(/slika2)– Sva objašnjenja modela ponašanja iz prošlosti danas su besmislena. Ljudi sigurno ne veruju, ako razbacaju orahe i pospu slamu ili pšenicu, da će im to doneti boljitak u narednoj godini. Ali to se ipak obavlja, jer je lepo, svečano i deo je naše tradicije – ističe Marjanovićeva.

Od pedesetih godina prošlog veka, došlo je do sekularizacije crkvenih praznika, pa su neke radnje prilagođene. Umesto božićne pečenice, jelo se prase za Novu godinu, a Božić-Batu zamenio je Deda Mraz. Kod nas se prepliću uticaji iz srednje i zapadne Evrope: u gradovima je dolazilo do mešanja pravoslavnih i katoličkih običaja i do komercijalnog Božića, a početkom 20. veka stižu uticaji iz Vojvodine, kao što je kićenje jelke.

– Nekada je bio običaj da žena pred Božić započne neki ručni rad, da bi bila uspešna u narednoj godini. Umesto toga, danas studenti simbolično otvore knjigu i pročitaju bar jednu rečenicu. Majka obično poželi nešto lepo za dete, pre svega zdravlje, što pokazuje i kroz poklon koji mu daruje. Nekada je najstarija žena u velikoj porodici vodila računa o kuhinji, o deci, o snajama, a najstariji muškarac bi organizovao spoljne poslove. Neudate žene su pomagale u kući. Danas, ako je porodica kompaktna, ćerka takođe pomaže majci, a ako je porodica razbijena, ljudi se povezuju i van porodičnih krugova, jer se oseća potreba za prisnošću i toplim ambijentom – naglašava Vesna Marjanović.

Masovna industrija i potrošački mentalitet uticali su da se Božić drugačije obeležava, da pokloni budu raznovrsniji nego ikada, da se jede egzotična hrana, da se kiti jelka i ispod nje stavlja dekorisan badnjak, što nekada nije bio slučaj. Unošenjem savremenih tekovina došlo je do simbioze, prožimanja različitih kultura i tradicija. Sve je daleko opuštenije, baš kao i vreme u kojem živimo. To je lepo i moderno, ali kažu da, uprkos mnogim izazovima, ne smemo izgubiti iz vida suštinu Božića i zanemariti požrtvovanost, darivanje, mir i ljubav prema bližnjima.

-----------------------------------------------------------

Postavka koja najavljuje Isusovo rođenje

U Etnografskom muzeju postavljena je izložba posvećena povorkama vertepa, čestitarima koji izvode vertepske drame i najavljuju rođenje Isusa Hrista. To su bile povorke od obično šest učesnika koji bi ulazili u kuće i izvodili predstavu iz dva dela: prvi se odnosi na rođenje Isusa, a drugi je narodna improvizacija. Često su bili satirični i šalili se sa domaćinima, da bi dobili poklone. Nakon obilaska, na prvi ili drugi dan Božića, momci, koji su obično pred ženidbom ili školarci, okupljali bi se da razdele poklone. Poslednje povorke na našim prostorima išle su 1947. godine. Izložba traje do 15. januara.