Maja Ognjenović: Kada se nadamo dobrom – sreća je uvek uz nas

Gošća podkasta „Zdrav životni vodič sa Danijelom Davidov Kesar“ bila je Maja Ognjenović, jedna od najboljih srpskih odbojkašica svih vremena. Jedna je od malobrojnih sportistkinja koja je učestvovala pet puta na Olimpijskim igrama, sa kojih je donela jednu srebrnu i jednu bronzanu medalju. Osvajala je medalje i na svetskim prvenstvima, dok sa evropskih ima šest odličja. Karijeru je počela u zrenjaninskom „Poštaru“, a zatim je igrala u brojnim domaćim i inostranim klubovima… Igrala je u Rumuniji, Italiji, Grčkoj, Turskoj, Poljskoj, Rusiji. Osvojila je zlatnu medalju na Svetskom prvenstvu 2018. godine u Japanu, prvu u istoriji srpske odbojke. Svojevremeno je bila proglašena za najbolju tehničarku u Evropskoj ligi, kao i na Evropskom prvenstvu 2011. godine. Bila je kapiten naše reprezentacije i miljenica igračica, ali i čitave nacije.

– Ovo leto je praktično bilo moje prvo slobodno leto posle toliko godina igranja za reprezentaciju. Došao je moment prošle godine na Olimpijskim igrama u Parizu da se oprostim od nacionalnog dresa, tako da je ovo leto za mene bilo onako poprilično čudno  stačke gledišta mojih obaveza, jer ih praktično nije bilo. Iskoristila sam prethodni period da se odmorim, da se vidim sa prijateljima, da više vremena provodim sa porodicom, da putujem i baš sam uživala u svemu tome. Uvek mi manjka slobodno vreme – istakla je Ognjenovićeva.

Maja Ognjenović je u podkastu govorila i o tome koliko vodi računa o ishrani.

– Mislim da je to jako važno za jednog profesionalnog sportistu. Pre nekoliko godina sam počela da primenjujem neke režime ishrane koji meni odgovaraju jer nije zaista stvarno slučaj da žene u sportu igraju u ovim godinama u kojima sam ja trenutno… Shvatila sam koliko mi ishrana pomaže i koliko to doprinosi da bolje treniram, da budem negde sačuvana od povreda i da izdržim zahtevan ritam u toku sezone. Imam neke svoje rituale. Jlasičan doručak nažalost preskačem, već ujutru popijem neki ceđeni sok ili smuti. Obrok imam negde oko 12.30 sati jer mi se tad završava jutarnji trening. Imam užinu. Onda sledi odmor, malo odspavam, a onda oko 19 sati imam neku laganu večeru i naravno drugu užinu pred drugi trening. Meni to tako odgovara. Mislim da je umerenost u ishrani ključna – smatra naša sagovornica.

Psiholozi su veoma važni za profesionalne sportiste, ističe gošća našeg podkasta, iako ih nemaju svi klubovi.

– Moj prvi susret sa sportskom psihologijom je bio kada sam igrala u Vakifu, u Istanbulu. Imam saigračice koje nisu za takvu vrstu saradnje ali imaju određenu literaturu koju čitaju ili neke osobe možda od poverenja sa kojima mogu da imaju razgovor. Veoma je važan razgovor sa stručnim licima, mislim da je meni to baš značilo i delovalo je vrlo pozitivno. Dođu ta neka prezasićenja, problemi sa povredama i veliki stres… Stres je najveći naravno neprijatelj i da ne kažem okidač i sportisti se bore sa tom vrstom pritiska. To zaista nije lako sve izneti… Jedan od mojih najvećih problema je bio problem motivacije. Tada sam se obratila psihologu, koji me je posavetovao i rekao mi dosta toga korisnog. Nakon toga sam tu tu krizu vrlo uspešno prebrodila zato što sam shvatila da je to samo bio jedan period koji je potpuno bio opravdan jer sam ja tu negde i sebe krivila… Prosto je došlo do tog mentalnog zasićenja i do fizičkog zamora… - navela je naša sagovornica.

Ističe da svoj životni put ne bi promenila, čak nijedan korak, koliko god da je u određenim momentima i karijere i života smatrala da je nešto moglo da bude drugačije.

– Ne bih bukvalo ništa promenila. Mislim da je baš u tome i neka draž.

Ljubav, vera i nada stvarno pobeđuju sve i da kada imamo ljubav i kada imamo u veru u bilo šta što radimo i kada se nadamo dobrom - onda je sreća tu uvek uz nas – smatra naša sagovornica.

U životu profesionalnog sportiste mnogo znači podrška partnera koji razume sve ono što nosi takav način života, ističe Ognjenovićeva.

– Svakako da je taj emotivno partnerski odnos kod nas vrlo specifičan upravo zbog dinamike našeg posla. Naše veze, brakovi nisu ono što svi drugi ljudi imaju. Vrlo je izazovno, vrlo je teško, ali opet naći partnera koji to sve razume i koji to sve može da sledi - verujem da je moguće i verujem da svako od nas može da nađe neku takvu osobu – dodaje Ognjenovićeva.

POGLEDAJTE JOŠ