Pet pretnji Obaminom uspešnom mandatu
I dalje su velika očekivanja od predsedničkog mandata Baraka Obame, mada neki od simpatizera novoizabranog predsednika počinju da sumnjaju u njegovu posvećenost i sposobnost da sprovede suštinske promene u američkoj unutrašnjoj i spoljnoj politici.
Da bi predsednik Obama imao šanse da bar delimično ispuni najvažnija očekivanja onih koji su za njega glasali, važno je da shvati koje su mu najveće pretnje.
Po mojoj proceni, ovo su pet najvećih pretnji:
Prva je, očigledno, trenutna ekonomska kriza. Mnogi članovi Obaminog tima su ili puleni Alana Grinspena ili su podržavali njegov „samoregulativni” pristup upravljanju američkom ekonomijom. Grinspen je gotovo dve decenije – i pod demokratskim i pod republikanskim administracijama – bio glavni arhitekta fiskalne politike koja pokreće i definiše američku ekonomsku politiku. Neki od kritičara poput nobelovaca Džozefa Stiglica i Pola Krugmana veruju da je Grinspenova politika suština trenutne ekonomske krize. Na samom početku mandata Obama mora da pokaže da je sposoban da upravlja ekonomskim haosom koji je uzdrmao poverenje Amerikanaca. Da bi to uradio, on mora da pokaže da on i njegov tim nisu taoci Grinspenove zaostavštine. Ukoliko ne uspe da pokaže da je nova administracija sposobna da se suoči sa izazovima koje nameće kriza, brzo će mu oslabiti podrška i doći će do skupih političkih borbi – uglavnom između Obame i njegovih demokrata u Kongresu.
Drugu dilemu koja preti njegovom predsedničkom mandatu predstavljaju ratovi u Iraku i Avganistanu. On mora što pre da završi oba rata, i to na način koji će mu omogućiti da proglasi pobedu. Ukoliko ih ne završi, to će ugroziti ekonomski oporavak Amerike i brzo će razvejati iluzije liberalnoj antiratnoj bazi, koja je bila od presudnog značaja za njegovu unutarstranačku pobedu nad Hilari Klinton. Okončanje ovih ratova neće biti lako i zahtevaće od novog predsednika da se pokaže kao izuzetan lider.
Treća pretnja je mogućnost da Obama poklekne pred svojim egom i pokuša da dokaže da je istovremeno i odlučni glavni zapovednik američkih oružanih snaga i iskreni patriota. Čak i posle pobede na izborima, Obamu progone optužbe iz kampanje da će biti neefikasan i neodlučan lider koga će, po rečima samog njegovog potpredsednika Džoa Bajdena, međunarodna kriza ili neki strani lider vrlo brzo „staviti na probu”. Republikanci su takođe igrali na strah i predrasude američkih birača tvrdeći da Obama nije dovoljno veliki patriota, pa čak i da nije „pravi” Amerikanac. Novi predsednik će možda biti na iskušenju da dokaže svoje sposobnosti novom vojnom avanturom. Takva avantura, čak i ograničenog dometa, vrlo verovatno bi izbacila iz koloseka njegov program promena.
Četvrti izazov predstoji ako Obama bude suviše okupiran ekonomskom krizom i unutrašnjom politikom, rizikujući da nacionalna bezbednost i spoljna politika postanu vlasništvo potpredsednika i državnog sekretara. Nešto slično se dogodilo sa administracijom Džordža Buša mlađeg i znamo koliko je to bilo katastrofalno za Ameriku i svet. Novi predsednik mora da bude vlasnik svakog aspekta svoje administracije i ne sme da dozvoli da celu njegovu platformu promene neutrališu članovi njegovog kabineta.
Peto, opterećen preterano velikim i nerealnim očekivanjima, Obama će možda požuriti da prebrzo reši previše problema. Možda će se prenapregnuti u nastojanju da postane „istorijski” lider, za kakvog su ga već proglasili njegov pi-ar tim i mnogi komentatori. Naime, već ga porede sa Abrahamom Linkolnom, iako nije proveo nijedan dan kao predsednik SAD. Možda će biti u iskušenju da iskoristi podršku javnosti koju ima da slomi otpor u Kongresu. To bi bila greška slična onoj koju je napravio Bil Klinton u prvom mandatu sa reformom zdravstva. Suština dobrog predsednikovanja je u sposobnosti da se bude snažan lider, ali da se sačuva dovoljna podrška javnosti za kompromis sa Kongresom u rešavanju čak i najvećih problema. Predsednik ne može da nameće odluke, on mora da pregovara, da se nagodi i ako je potrebno da prinudi Kongres koji je često nespreman na akciju. Ako Obama bude počeo da se ponaša kao Linkoln, da vodi administraciju kao Buš mlađi, a ekonomiju kao Džimi Karter, neće samo propustiti da ispuni očekivanja – nego će se i osigurati da ostane predsednik sa samo jednim mandatom.