Nebo nad Evropom nema ko da brani

Desetog septembra NATO je zabeležio najozbiljnije narušavanje svog vazdušnog prostora u više od 75 godina postojanja kada je 19 ruskih dronova ušlo u vazdušni prostor Poljske. 

Generalni sekretar alijanse Mark Rute ocenio je odgovor kao „veoma uspešnu reakciju“, naglasivši da su u operaciji učestvovali italijanski tankeri i nemački sistemi „patriot“. Međutim, poljski i holandski lovci oborili su tek manji deo letelica.

Tri dana kasnije Rumunija je izvestila o upadu ruskog drona u svoj vazdušni prostor. Istog dana predsednik SAD Donald Tramp pokazao je ravnodušnost prema ispitu kredibiliteta NATO-a, izjavivši da „rat u Ukrajini nije Trampov rat“. 

Vazdušni štit

Odbrambeni sistem NATO-a oslanja se na nekoliko nivoa. Prvi je otkrivanje pretnji. Alijansa raspolaže sa 14 aviona za rano upozoravanje i kontrolu (AWEC), stacioniranih u Nemačkoj, koji nadgledaju vazdušni prostor iznad Ukrajine i Belorusije. Dopunjuju ih dronovi „feniks“ (RQ-4D) koji poleću sa Sicilije i mogu dugo da patroliraju na velikim visinama. Poljska je prošle godine potpisala ugovor vredan milijardu dolara za kupovinu američkih radarskih balona dok američke snage eksperimentišu i sa akustičnim senzorima sposobnim da registruju zvuk dronova.

Drugi nivo čine borbeni avioni raspoređeni u istočnoj Evropi. U ovom trenutku Italija, Španija i Mađarska čuvaju baltički vazdušni prostor dok Holandija i Norveška patroliraju iznad Poljske. Najavljeno je i slanje francuskih „rafala“.

Treći nivo su kopneni sistemi PVO. Pored nacionalnih kapaciteta, istočne članice koriste i nemačke i američke „patriot“ baterije raspoređene u Poljskoj i Rumuniji, dok se dodatna zaštita pruža sa američkih i evropskih razarača opremljenih moćnim radarima i presretačima.

Svi ovi elementi povezani su u sistem integrisane protivvazdušne i protivraketne odbrane (IAMD), kojim komanduje Saveznička vazdušna komanda NATO u Ramštajnu.

Ograničenja i slabosti

Iako izgleda impresivno, štit je daleko od nepogrešivog. Značajan broj sistema prebačen je u Ukrajinu, što je oslabilo evropske arsenale. Nemačka je, pod pritiskom Vašingtona, poslala dodatne „patriote“ u Kijev dok je Amerika preusmerila čak i švajcarske porudžbine. Prema oceni Marka Rutea, kapaciteti bi morali biti uvećani za čak 400 odsto da bi zadovoljili formalne ratne planove.

Rusija sve češće koristi male i jeftine dronove, poput modela „gerbera“ od stiropora koje je teško otkriti, a preskupo obarati „patriotima“. U više navrata projektili su padali na teritoriju NATO-a, u Rumuniji, Poljskoj i Letoniji. Jednu krstareću raketu u Poljskoj pronašla je slučajna prolaznica na konju, mesecima nakon pada.

Politička volja

Pored tehničkih nedostataka, postoji i pitanje političke odlučnosti. Odbrambeni sistem zavisi od Amerike koja pod Trampom sve više preusmerava pažnju sa Evrope. Evropske države imaju sopstvene avione i kapacitete, ali komandne strukture i dalje počivaju na američkom znanju i podršci.

Poljska je, obaranjem dronova i tvrdnjom da je reč o namernom ruskom napadu, napravila otklon od dosadašnje prakse u kojoj su se incidenti često umanjivali radi izbegavanja eskalacije. Međutim, evropske zemlje i dalje oklevaju da usvoje agresivnije modele, poput izraelskog, koji podrazumeva preventivne udare izvan svojih granica.

NATO je korak iza dok Evropa ostaje oslabljena, a pitanje je da li će u narednim mesecima biti spremna da sama preuzme odbranu svog neba.