Aspirin sprečava širenje kancera

Novo kliničko ispitivanje, sprovedeno u Švedskoj, pokazalo je da svakodnevna niska doza aspirina može dramatično da smanji verovatnoću da se kolorektalni karcinom ponovo javi nakon operacije, kod pacijenata sa specifičnim genetskim mutacijama – i to za više od 50 odsto.

Stručnjaci ocenjuju da bi ovaj nalaz mogao da promeni način lečenja i praćenja jedne od najsmrtonosnijih vrsta raka.

Rak debelog creva, koji uključuje i rak kolona i rektuma, spada među najagresivnije i najteže izlečive maligne bolesti. Svake godine gotovo dva miliona ljudi u svetu dobije ovu dijagnozu, a između 20 i 40 odsto razvije metastaze – sekundarne tumore u drugim delovima tela.

Samo u Velikoj Britaniji registruje se oko 44.000 slučajeva godišnje, dok u SAD ta brojka prelazi 130.000. Bolest svake godine odnese živote oko 17.000 Britanaca i 50.000 Amerikanaca, piše Gardijan.

Iako savremene metode, hirurgija, hemioterapija i radioterapija, znatno povećavaju šanse za preživljavanje, opasnost od povratka bolesti i dalje je visoka. Stope oboljevanja kod mlađih od 50 godina su, takođe, u porastu širom sveta, a naučnici sumnjaju da su uzroci loša ishrana bogata industrijski prerađenom hranom, gojaznost, nedostatak fizičke aktivnosti i toksini koje stvaraju bakterije u crevima.

Povratak maligniteta smanjen više nego duplo

U studiji nazvanoj ALASCCA, tim sa Karolinska instituta i Univerzitetske bolnice Karolinska analizirao je podatke više od 3.500 pacijenata kojima su u bolnicama u Švedskoj, Norveškoj, Danskoj i Finskoj uklonjeni tumori debelog creva.

Genetsko testiranje 2.980 ispitanika pokazalo je da 1.103 pacijenta (oko 37–40 odsto) imaju mutacije u genima koji čine PI3K signalni put – složeni biološki mehanizam koji kontroliše rast i deobu ćelija. Kada ovaj mehanizam zakaže, ćelije se nekontrolisano umnožavaju, što dovodi do nastanka tumora.

Pacijenti sa PI3K mutacijama nasumično su podeljeni u dve grupe: jedna je tri godine nakon operacije svakodnevno dobijala 160 mg aspirina, dok je druga primala placebo. Rezultat je bio upečatljiv – kod onih koji su uzimali aspirin rizik od povratka raka i metastaza bio je smanjen za čak 55 odsto u poređenju sa grupom koja je dobijala placebo, prenosi Dejli mejl.

„Ako imate ove mutacije, posle primene aspirina, rizik od povratka raka biće smanjen za više od 50 odsto. To je ogroman efekat“, izjavila je profesorka Ana Martling, koja je vodila istraživanje, i dodala:

„Mislim da će ovo promeniti kliničku praksu.“

Personalizovano lečenje raka

Martling je naglasila da bi svi pacijenti trebalo da se genetski testiraju.

„Aspirin je lek koji je globalno dostupan i izuzetno jeftin u poređenju sa savremenim onkološkim terapijama. Ovo je primer kako možemo da koristimo genetske informacije da personalizujemo lečenje i istovremeno uštedimo i resurse i patnju“, istakla je. „Aspirin se ovde testira u potpuno novom kontekstu kao precizna medicinska terapija.“

Stručnjaci veruju da aspirin deluje tako što „smanjuje upalu, ometa PI3K signalni put i smanjuje aktivnost krvnih pločica“ koje mogu da okruže ćelije tumora i „sakriju ih od imunog sistema pacijenta“.

Profesorka Martling smatra da iako još uvek ne razumemo sve molekularne veze, studija daje biološko objašnjenje i sugeriše da terapija može da bude posebno efikasna kod genetski definisanih podgrupa pacijenata.

„Prevencija spašava živote. Sve je više dokaza da kod određenih grupa ljudi niska doza aspirina može da pruži zaštitu od raka debelog creva. Potrebne su nam veće i kvalitetnije studije poput ovog nedavnog istraživanja da potvrdimo ko bi imao najviše koristi od uzimanja aspirina i tako živeo duže, kvalitetnije, oslobođen straha od raka“, poručila je dr Ketrin Eliot iz organizacije Cancer Research UK.

Neželjena dejstva

Aspirin, lek na bazi acetilsalicilne kiseline koji se koristi već više od jednog veka, poznat je po dejstvu na ublažavanje bolova, upala i povišene temperature, a u malim dozama često se propisuje za sprečavanje zgrušavanja krvi, kao prevencija srčanih udara. Efekti leka se obično javljaju u roku od 30 minuta.

Dugotrajno uzimanje aspirina, međutim, nosi i rizike: u ALASCCA ispitivanju zabeležena su četiri ozbiljna neželjena događaja potencijalno povezana sa aspirinom, uključujući „alergijsku reakciju, krvarenje u digestivnom traktu i krvarenje u mozgu“.

Četiri pacijenta su preminula u obe grupe, a „jedan smrtni ishod moguće da je bio uzrokovan aspirinom“. Stručnjaci upozoravaju da ljudi sa čirom na želucu, poremećajima krvarenja ili astmom treba da izbegavaju ovaj lek bez prethodne konsultacije sa lekarom.

Uprkos rizicima, nova otkrića pokazuju da bi za značajan broj pacijenata sa PI3K mutacijama ovaj stari, jeftini lek mogao da postane moćno oružje u sprečavanju povratka jedne od najsmrtonosnijih bolesti današnjice.