Na velikoj grupnoj izložbi pored zamka Miramare, kraj Trsta, predstavljen je i rad Marine Abramović

Trst – Marina Abramović, jedna od najpoznatijih performans umetnica poslednjih decenija, predstavljena je video-radom „Stromboli” iz 2002. na velikoj grupnoj izložbi „Naturae. Ambienti di arte contemporanea”, koja je otvorena prošlog decembra, a trajaće do 9. novembra ove godine u skuderijama zamka Miramare, nedaleko od Trsta. Kustoskinja Melanija Rosi bavila se istraživanjem odnosa prirode i njene duboke povezanosti sa čovekom, predstavljajući oko 50 dela 18 savremenih umetnika različitih generacija i geografskog porekla, postavljenih u skuderijama (nekadašnjim štalama nadomak zamka Miramare, sada pretvorenim u moderan izlagački prostor), kao i parku ovog zdanja.

Pored Marine Abramović (Beograd, Srbija, 1946), najpoznatiji je ovde sa svojom eklektičnom umetnošću Jan Fabr (Antverpen, 1958). A autori ostalih dela su Rebeka Horn (Mihelštat, 1944 – Bad Kenig, 2024), Herman Nič (Beč, 1938 – Mistelbah, 2022), Mimo Paladino (Paduli, 1948), a tu su i instalacije koje su posebno za izložbu kreirali Pjetro Rufo (Rim, 1978) i Hoze Anđelino (Raguza, 1977). Od do sada neobjavljenih dela su ona Sersea Rome (San Polo di Pjave, 1952), pa sve do velikih crteža instalacija Marte Roberti (Breša, 1977), od istraživanja dubokih veza između biljnog, ljudskog, životinjskog i mineralnog carstva polaze radovi Simonea Bertija (Adrija sul Po, 1966), Đanija Karavađa (Roka San Đovani, 1968), Elizabete di Mađo (Milano, 1964) i Kristijane Ler (Visbaden, Nemačka, 1965). Tu su dela Sofi Ko (Tbilisi, 1981), video Luke Trevizanija (Verona, 1979), kreacije Makota Murajame (Kanagava, 1984) i Liu Bolina (Kina, 1973). Dok je rad Bjanko-Valente „Ka tebi” premijerno prikazan tokom jedriličarske regate Barkolana.

Izložba je podeljena na 12 tematskih celina: „Antropocen/Čovečanstvo i planeta Zemlja”, „Telo/Pejzaž duše”, „Harmonija”, „More/Duhovna energija”, „Hibridizacija/Dinamizam materije”, „Metamorfoza/Večnost i krhkost postojanja”, „Boja/Manifestacija života”, „Vrt zemaljskih uživanja/Lepota kao prirodna odbrana”, „Kamuflaža/Umetnost kao zaštita”, „Prirodni tokovi/Estetika i fizika”, „Simbioza/Divlja i ljudska priroda”, „Skriveno čudo/Botanika i tehnologija”.

Kustoskinja Rosi o Marini Abramović ističe da je „od početka karijere telo bilo njeno primarno sredstvo izražavanja, istražujući svoje fizičke i mentalne granice u provokativnim akcijama, izlažući se bolu, umoru i opasnosti. Čineći sebe radikalnim instrumentom za svoju umetnost, Abramovićeva traži emocionalnu i duhovnu transformaciju kroz senzornu komponentu”. Umetnica kaže, navodi se u potpisu njenog rada: „Ako zatvorite oči, za manje od tri sekunde možete biti gde god želite. Ne postoje ograničenja vremena, prostora ili dimenzije.”
U izloženom videu Marina Abramović leži na obali mora na italijanskom ostrvu Stromboli. Njene oči su zatvorene i ona je potpuno mirna, nepomična, dozvoljavajući sebi da je nežno zapljuskuju talasi. Baš kada će slika izbledeti, veći talas je potapa. Tek tada umetnica pomera glavu, demonstrirajući aktivnu reakciju na spoljašnji svet. Vulkan Stromboli istoimenog ostrva, koji je 2.000 godina tresao zemlju svakih 15 minuta, inspirisao je Marinu Abramović da se poveže sa njegovom energijom, tumačeći neraskidivu vezu između čoveka i prirode. Ovo je samo jedan od primera kako su izloženi radovi „govorili” na temu prirode.

Zamak Miramare izgrađen na rtu, sa sjajnim pogledom na more, baš kao i izložbeni prostor skuderija, uz veličanstveni park, pružali su inspirativnu atmosferu i za izložena dela i za doživljaj publike.