Ogledalo vojske i društva

Tradicija ili povodi održavanja vojnih pa rada na tlu Kneževine i Kraljevine Srbije,- potom Jugoslavije i danas, posle svega, Republike Srbije, imali su različite povode.

Parade su bile dekor krunisanja, obeležja netom izvojevanih pobeda, njihovih kasnijih komemoracija o jubilarnim godišnjicama, obeležja praznika ili rođendana kraljeva. Održavane su na kopnu i moru posle uspešno završenih vežbi ili manevara. Dve su održane u Beogradu pod okupacijom, pozdravljene od vlade pod upravom generala Nedića, „nadgledane” od predstavnika okupacione uprave.

Parade su u tom dugom periodu pored vojnog dela imale i civilni gde su se pojavljivale visoke političke delegacije grada i države, akademici, univerzitetski profesori, verski dostojanstvenici, predstavnici pokrajina i narod u nošnjama. Kasnije, posle 1945. učestvuju i predstavnici radnih kolektiva, društvenih i omladinskih organizacija, pioniri.

Praksa u Srbiji i Jugoslaviji nije bila mimo sveta, ali vojne parade i manevri su pre bili zamišljeni kao faktor odvraćanja od mogućih agresija i podizanje duha otpora i rodoljublja kod stanovništva. Marširanja kao pretnja pre su karakterisala imperijalne sile 19. i 20. veka. Danas se velike sile takođe nadgornjavaju i šalju poruke o tehnološkim inovacijama i sredstvima u masovnoj proizvodnji.

Vojsku je u Srbiji činio narod koji je stvarao i širio savremenu srpsku državu kroz ratove i branio svoju slobodu. Iz toga je proizilazilo poštovanje te institucije kao tradicionalnog stuba državnosti i identiteta. Drugi stub je svakako bila njegova crkva koja ga je održala dok nije bilo narodne države, samo uspomena na nju.

Političke borbe i nadgornjavanja u istoriji i tradiciji Srbije poznavali su praksu koju pratimo i u skorije vreme pa i povodom skorašnje parade. To je pokušaj da se vojska predstavi kao „stub režima”, kao „vladarska”, a ne narodna, kao ekonomski štetna po društvo i standard građana. Bilo je i „umnih” poziva da je treba ukinuti. Ovo može predstavljati prostu demagogiju onih koji bi da ruše ne samo trenutnu vlast nego i državu samu, tačno ceneći da je ona poslednja utoka reda i opstanka. Ako otklonimo da se radi o demagogiji i zavođenju građana, onda je reč o potpunom nepoznavanju karaktera ove institucije koja se ne može stvoriti preko noći.

Kada je Srbija u pitanju, pored ranijih parada učesnika ratova za oslobođenje 1876–1878, slavoluka i cveća, već 1884. godine bilo je propisano da se opštenarodni praznici i državne svetkovine proslavljaju u celoj zemlji, tamo gde su postojali garnizoni, uobičajenim ceremonijalom i vojnom paradom. Vojne parade su održavane i u dane pukovskih slava i u drugim prilikama. Parade su, na primer, priređivane i povodom dolaska istaknutih ličnosti u posetu Srbiji. Tako je na Banjici, tačnije Banjičkom polju, održana vojna parada pred kraljem Milanom i rumunskim kraljem Karolom 19. avgusta 1884. godine. Beograd je nekada bio svedok vojnih defilea prilikom ženidbe kralja Aleksandra Obrenovića 1900. godine, dolaska Petra Karađorđevića u Srbiju u junu 1903. i njegovog krunisanja u septembru 1904. godine.

Vojni defile pobednika posle balkanskih ratova slivao se Bulevarom kralja Aleksandra Obrenovića ka Terazijama i centru grada. Na čelu je jahao prestolonaslednik Aleksandar sa članovima Vrhovne komande i Štaba njegove Prve armije. Parada kojom je obeležena pobeda u Prvom svetskom ratu išla je duž ulica Kralja Milana i Terazija prema Kalemegdanu.

U Kraljevini Jugoslaviji, paradama su obeležavani najvažniji državni praznici, uključujući rođendane kralja ili, na primer, dodele novih jugoslovenskih zastava pukovima 1932. godine. U Beogradu su defilei najčešće održavani na Banjičkom polju. Održavani su i u drugim centrima, kasnije banovinama. U prvim godinama prilikom dolaska mladog kralja u nove krajeve, kao što su Ljubljana, Zagreb, Split i drugi, defilovala je garda i jedinice iz garnizona. Mornarički defilei su održavani u Boki kotorskoj. Fotografije svedoče da je uprkos zategnutim političkim prilikama, na primer od građanstva bila izuzetno posećena vojna parada u Zagrebu 6. septembra 1935. godine povodom rođendana kralja Petra II. Tom prilikom pokazana je nova, motorizovana dalekometna artiljerija tek nabavljena u Čehoslovačkoj. Bila je to i poruka italijanskim posezanjima i mađarskom revanšizmu.

Još jedna parada u predvečerje Drugog svetskog rata, sa novim savremenim materijalom i nadletanjem novih bombardera, pratila je svečanosti na Gazimestanu povodom obeležavanja 550 godišnjice Kosovske bitke. Nova sredstva prikazana su i na defileu posle završenog manevra na Torlaku pored Beograda 1940. godine.

Slom odbrane i komadanje Jugoslavije 1941. godine i potom okupacija Srbije do oktobra 1944. godine nisu prošli bez potrebe da se kroz defile skromnih snaga tzv. srpske vlade, njene srpske državne straže i Žandarmerije, ulije nekakva iluzija o novoj državnosti i da postoje snage reda koje će zaštiti građane. Ove snage ograničene od okupatora dozvoljenim brojem pušaka, puškomitraljeza i mitraljeza defilovale su na dan svoje slave Duhovi 1942, 1943 i u leto 1944. Poslednja je održana pred zgradom predratne Narodne skupštine.

Parade ili defilee tokom rata održavali su i pokreti otpora nastali u proleće i leto 1941. godine. Fotografije koje svedoče o masi okupljenog naroda tim povodom govore za sebe.

Prva parada u oslobođenom Beogradu održana je na Banjici 27. oktobra 1944. godine. Učestvovale su divizije Prvog proleterskog korpusa, koje su posle smotre i defilea otišle na front.

Rat još nije bio gotov kada su 1. maja 1945. održane parade u Beogradu, Kragujevcu, Novom Sadu, Nišu, Splitu i Sarajevu. Na paradi u Beogradu učestvovali su svi rodovi kopnene vojske, mornari i pitomci vojnih škola.

Posle pobede, svake godine u svim većim garnizonima održavane su vojne parade povodom obeležavanja 9. maja Dana pobede. Jednako tako održavane su povodom praznika Dana republike 29. novembra i na Dan armije 22. decembra. Ova praksa će se 50-ih godina prošlog veka izmeniti i narednih godina u Beogradu i glavnim gradovima republika održavaće se vojne parade povodom Praznika rada 1. maja. Od 1957. godine prvomajska parada će se održavati svake godine samo u Beogradu. Sa širenjem televizijske difuzije u SFRJ ona će biti direktno prenošena i komentarisana. U ovom periodu, u vreme Kubanske i Berlinske krize, 1962. godine održana je velika pomorska parada ispred mesta Podgora, gde je formiran nukleus partizanske mornarice 1942. godine.

Novim pravilom službe u JNA, 1969. godine je bilo definisano da će se ubuduće parade održavati samo po naređenju vrhovnog komandanta. Tako je velika parada održana 1975. godine povodom 30. godišnjice oslobođenja u Drugom svetskom ratu i odlukom Predsedništva SFRJ 1985. godine.

Zajedničke karakteristike vojnih defilea posle 1949. godine pa do poslednje velike u tom periodu 1985. godine bilo je demonstriranje stalne modernizacije i jačanja domaćeg vojnoindustrijskog kompleksa. Vremena su bila politički izazovna. Sukob sa zemljama IB-a, vojna saradnja sa Zapadom, ponovno okretanje Istoku u vreme Berlinske krize 1962, a posebno ratova na Bliskom istoku 1967. godine i Indokini tih godina. Poseban ton davalo je jačanje nesvrstane politike SFRJ.

Prisustvo zapadnog naoružanja i opreme, te nadletanje zapadnih mlaznih aviona i helikoptera podizali su moral i uverenost da je 50-ih godina prošlog veka moguće braniti zemlju od agresije. Od sredine 60-ih godina prošlog veka bilo je primetno masovno naoružavanje sva tri vida isporukama oružja iz SSSR-a i istočnih zemalja. Masa od 1.000 tenkova T-55, samohodna protivavionska i teška artiljerija, radarski sistemi, protivoklopne i protivavionske rakete, masa novih helikoptera, nadzvučni lovci presretači i dr. Već su pristizali oklopni transporteri pešadije domaće proizvodnje i sve veći broj artiljerijskih oruđa. Na građane, ponosne na svoju vojsku i domovinu to je delovalo ohrabrujuće. Sličnu ocenu su imali i strani posmatrači u tom vremenu.

Na paradama 1975. i 1985. godine u tehničkom pogledu obznanjen je vrhunac domaće namenske vojne industrije i kooperanata, leteli su domaći avioni i helikopteri, višecevni raketni bacači velikog i kraćeg dometa, teška artiljerija, prevozna sredstva posebne namene i drugo. Armija je odavno bila jedan od najsigurnijih izvoznika u doba finansijske krize u koju je zemlja zapala početkom 80-ih godina prošlog veka. Izvoz se merio milijardama dolara na godišnjem nivou. Uz domaću opremu nebo su parali lovci najnovije generacije i PVO rakete nabavljene iz SSSR-a.

Dalji međunarodni izazovi na koje je odgovarano razvojem teritorijalne odbrane doprineće da ešaloni TO postanu od 1970-te sastavni deo vojnih parada. Jednako tako su defilovali ešaloni u plavim uniformama Civilne zaštite, jednako važne u miru kao i ratu. Parade su bile događaj koji se sa znatiželjom i uzbuđenjem iščekivao. Posebno među omladinom. U gradovima u kojima bi se održavala mnogi su žurili da ugrabe povoljno mesto za posmatranje, a potom čekaju satima na početak. Preduzimana su i posebna prilagođavanja saobraćajnica na kojima se vežbalo i na kojima se održavala sama parada.

Prva parada posle 1985. godine održana je u Beogradu 2014. godine pod nazivom „Korak pobednika”. Njom je obeleženo 70 godina od oslobođenja Beograda u Drugom svetskom ratu. Pored preživelih učesnika u operaciji, prisustvovao je ruski predsednik Vladimir Putin, a učešće je uzela i akrobatska grupa ruskog vazduhoplovstva. U izvođenju i organizovanju uzelo je učešće 4.500 pripadnika oružanih snaga. Prikazani su i neki noviteti kao oklopno vozilo „lazar”, avion za obuku „lasta”, bespilotna letelica „pegaz”.

Naredna parada „Odbrana slobode” organizovana je u Nišu 2019. godine, povodom Dana vojske. Učešće je uzelo 4.000 pripadnika vojske i MUP. Prodefilovalo je 300 borbenih i transportnih vozila među kojima kvadrovi policijskih snaga, novi FAP kamioni, platforma za lansiranje dalekometnih raketa „šumadija” (dometa 280 km), novo vozilo „lazar 3” i prototipovi vozila „Zastava” u razvoju. Na defileu je pored samohodne haubice „nora”, defilovalo i ostalo naoružanje artiljerijske mešovite brigade, sa mnogim novitetima u pogledu tipa raketa, municije i navođenja. Prvi put se pominju rakete „alas” i novi integrisani sistemi PVO „pasars”. Pored 60 tenkova M-84 na paradi se pojavio i jedan gostujući ruski tenk T72 B3, nagoveštavajući dolazak čitavog bataljona tih tenkova kao poklon Ruske Federacije. Sličnu ulogu su u avio-naletima imala dva ruska helikoptera „Mi 35” koji su planirani za nabavku. Ukupno je na ovoj paradi uzelo učešća 40 borbenih i transportnih letelica.

Naredne smotre naoružanja i opreme i defilei jedinica Vojske Srbije održavani su na vojnom aerodromu u Batajnici.

Prva je održana 20. avgusta 2020. godine. Prikazana su već četiri nabavljena borbena helikoptera „Mi 35”, helikopteri „Mi 17 B”, kombinovani sistem PVO, „Pancir S 1”, samohodna borbena platforma „mali miloš”. Do kraja te godine uvedeno je u naoružanje 12 vozila „pasars” sa francuskim raketama „mistral”.

Kako se usložnjavala situacija u svetu i bližem okruženju, posebno zbog rata u Ukrajini, na Bliskom istoku i neprekidnog kršenja rezolucije UN 1244, stalnim jačanjem kosovskih bezbednosnih snaga i njihovim ciljanim pretvaranjem u oružane snage tzv. Kosova, parade su počele da dobijaju širu dimenziju i značaj.

Povodom Dana vojske Srbije 2023. ponovo je organizovan taktičko tehnički zbor sa defileom učesnika pod nazivom „Granit”. Učešće je uzelo 5.000 pripadnika, prikazano je 2.300 komada borbene tehnike i opreme. U naletima avijacije uzelo je učešće 60 vazduhoplova. Prvi put su prikazani naši dronovi CH 95, dalekometni sistemi PVO kineske proizvodnje FK3, modernizovana borbena vozila pešadije, novi izgled i formacije i opreme specijalnih jedinica. Na svim prethodnim paradama uzimali su učešća kao gosti, najviši rukovodioci Republike Srpske. Na ovoj smotri prisustvovao je i mađarski premijer Orban.

Od 2024. godine vojne smotre i ovogodišnja parada u vezi su sa Danom srpskog jedinstva i Danom zastave, koji pada 15. septembra, ali se pomiče na 20. kako bi pao u dane vikenda. Ovaj dan u vezi je sa datumom proboja Solunskog fronta i pobede u Prvom svetskom ratu. Na smotri „Zastava 2024” u Batajnici, posle osam godina priprema, oglašeno je da raketa „alas” ulazi u jedinice, da je proizvedeno 1.000 dronova „komarac”, modernizovane samohodne haubice „gvozdika”, uveden „lazar 3” i dr.

Ukupno je na smotri bilo 6.000 učesnika, a izloženo 2.500 sredstava.

Parada „Snaga jedinstva” povodom Dana zastave ove godine okupila je 10.000 učesnika sva tri vida oružanih snaga, uz do sada najveće učešće vazduhoplova, čak 70.

Važno je zbog nekih nedoumica u javnosti napomenuti da su odluke o održavanju parada uvek donošene u januaru tekuće godine kada i plan aktivnosti. Tako je bilo i povodom odluke za ovogodišnju paradu.

Posebnu poruku predstavljaju dostignuća domaće vojne nauke i industrije. Odlukom iz 2015. godine da se obnovi i ojača Vojnotehnički institut danas je kao rezultat njihovog rada u naoružanju i opremi realizovano 260 proizvoda, a još 70 nultih serija predato je industriji na usvajanje i pripremu serijske proizvodnje. Od 2013. godine uloženo je 700 miliona evra u domaću vojnu industriju, od čega je država učestvovala sa 200 miliona. Mnoge fabrike ozbiljno uništene 1999. godine čak sa 85% kapaciteta danas rade u punom obimu. Proizvodnja municije uvećana je za 25%, a raketa i bezposadnih sistema čak pet puta.