Kad vozaču padne roletna
(Фото М.С.)
Vrata mnogih autobusa beogradskog javnog prevoza oblepljena su u poslednje vreme raznim porukama upućenim putnicima. Stariji sugrađani sećaju se nalepnica koje su ranije upozoravale da ne ometaju vozača u toku vožnje, da se ne naslanjaju na vrata... Danas tih nalepnica nema, ali su zato tu na običnoj hartiji odštampana brojna upozorenja, poput „vrata se automatski zatvaraju” (posledica toga je da po nekoliko putnika ne uspe da izađe iz autobusa ili da u njega uđe), ili „držite se za rukohvate, može doći do iznenadnog kočenja” (a „iznenada” se koči bar po nekoliko puta tokom vožnje), i sličnih…
A nedavno je upozorenje stiglo od samog vozača. Naime, zaustavio se na okretnici na Zelenom vencu, otvorio prednja vrata, izašao iz vozila i obratio nam se rečima: „Nemoj neko da je uš’o u autobus. Pala mi roletna, ne mogu da vozim.”
Svi u prvi mah pomislismo ko li ga je iznervirao pa odbija da vozi, ali onda, kad se dao u potragu za alatom, shvatismo da se stvarno pokvarila roletna i da mu sunce udara u oči. A kad je kasnije nekako uspeo da je osposobi i kad je autobus konačno krenuo ka odredištu, shvatismo da je „majstor” u stvari baš veseljak: gotovo celim putem je trubio, pa još odvrnuo muziku tako da smo je čuli i kod zadnjih vrata (one narodnjake što se slušaju u kafani pred fajront), pa je još i nagazio gas da nas što pre doveze (ne znam zašto je žurio kad za tim nema potrebe otkako je stupio na snagu dinamički red vožnje). Usput se trudio da nađe i pravog majstora za onu napola popravljenu roletnu i to je, naravno, obavljao preko telefona.
Tokom ove vožnje načinjeno je više saobraćajnih prekršaja. Kojom smo linijom javnog prevoza putovali manje je bitno, jer se slični prekršaji neretko dešavaju u autobusima kojima se vozimo Beogradom. Zbog toga smatram da bi nadležni trebalo da obrate više pažnje na to da se osigura bezbednost putnika i ostalih učesnika u saobraćaju.
Marija Ilić,
Beograd