Trećina dece digitalno nepismena

Alfa generacija, čiji su najstariji pripadnici rođeni 2010, iste godine kada su se pojavili ajped i „Instagram”, došla je u kontakt sa digitalnom tehnologijom pre nego što je mogla da prepozna sopstveno lice u ogledalu, izgovori prvu reč, napravi prvi korak i drži mobilni telefon u jednoj ruci. Današnji roditelji, iako su sami odrasli u digitalnom svetu, kako kažu u Unicefu za „Politiku”, iznenađeni su lakoćom sa kojom deca rukuju digitalnim uređajima, zbog čega su skloni da precenjuju njihovu digitalnu pismenost. S druge strane, deca su sklona da potcenjuju digitalnu pismenost svojih roditelja i nastavnika, smatrajući ih manje veštim u ovakvom okruženju.

– Prema rezultatima Međunarodnog istraživanja o računarskoj i informacionoj pismenosti (ICILS), koje je prvi put sprovedeno 2023. godine u Srbiji, sve veća upotreba tehnologije ne znači i adekvatnu digitalnu pismenost. U istraživanju je učestvovalo više od 3.125 učenika iz 154 škole. Pokazalo se da se 33 odsto njih nalazi se ispod prvog nivoa pismenosti, na skali koja ima četiri stupnja, pri čemu prvi predstavlja minimum potreban za samostalno i bezbedno korišćenje digitalnih tehnologija. To znači da trećina učenika ima poteškoće sa osnovnim zadacima kao što su pronalaženje informacija na internetu, razumevanje jednostavnih digitalnih sadržaja ili korišćenje digitalnih alata na funkcionalan način. Ovi podaci ukazuju na potrebu sistemskog pristupa – podršku nastavnicima i roditeljima, kao i razvoja programa u školi koji podstiče kritičko i odgovorno korišćenje digitalnih alata – kaže Marina Starčević Cviko, iz Unicefa.

Biti digitalno pismen podrazumeva mnogo više od korišćenja telefona ili računara. Digitalna pismenost znači sposobnost da se informacije kritički procene, da se komunicira pristojno, poštuju autorska prava, prepoznaju rizici, zaštite podaci i reaguje na uznemiravanje. To uključuje i tehničko snalaženje, samostalno učenje i odgovorno ponašanje.

– Unicef je ove godine, zajedno sa Ministarstvom prosvete i kompanijom „Jetel”, pripremio priručnik „Digitalni kompas za roditelje”, koji služi kao vodič i pomaže roditeljima da bezbedno i odgovorno usmeravaju decu kroz izazove digitalnog sveta – ističe naša sagovornica Starčević Cviko.

Digitalni kompas namenjen je roditeljima, ali i nastavnicima i pruža praktične savete i znanja kako bi odrasli mogli da vode otvorene, informisane i podržavajuće razgovore sa decom o njihovim digitalnim iskustvima. Cilj je da se odrasli osnaže da ne ostanu po strani, već da budu aktivni i prisutni saputnici dece u njihovom digitalnom odrastanju.

Ono što možda mnogi zaborave kada su na društvenim mrežama, a to je da postoji onlajn bonton. On je osnov digitalne kulture i bezbednosti. To je skup pravila ponašanja koji uči decu da u onlajn okruženju komuniciraju pristojno, poštuju tuđu privatnost, kritički razmišljaju i reaguju odgovorno na digitalno nasilje.

– Škola ima ključnu ulogu u razvijanju onlajn bontona učenika, podučavajući ih kako da se odgovorno i bezbedno ponašaju u digitalnom okruženju, dok roditelji imaju važnu ulogu u razvoju ovih navika, kroz razgovor, lični primer i podršku – objašnjava Starčević Cviko.

Vrlo je važno da deca kada su na društvenim mrežama očuvaju digitalni identitet. On obuhvata podatke i sadržaje koji postoje o pojedincu u onlajn svetu, a podrazumeva pažljivo deljenje sadržaja, zaštitu ličnih podataka, razgovor o rizicima i podešavanje privatnosti.

– Veliku ulogu, možda i najveću, kada je reč o bezbednosti deteta u onlajn svetu imaju roditelji. Najvažnije su, naravno, razgovor i podrška – roditelji imaju ključnu ulogu u tome da razgovaraju sa decom o rizicima, postave granice i pomognu im da razviju kritičko razmišljanje u onlajn okruženju – naglašava naša sagovornica.

Uvek se nameće pitanje kako da se roditelji postave – da li da neprekidno kontrolišu dete. – Cilj roditeljske kontrole nije stalni nadzor, već postepeno osposobljavanje deteta za samostalno i bezbedno ponašanje, kroz postavljanje pravila, otvorenu komunikaciju i razvoj poverenja. Mi neprekidno radimo na jačanju digitalne pismenosti i bezbednosti dece razvijajući kompetencija kako dece, tako i nastavnika i roditelja. To se postiže kroz obuke za nastavnike, radionice za decu i roditelje, kao i pripremu edukativnih materijala – animiranih filmova i priručnika, poput „Digitalnog kompasa”. Na taj način se podstiče odgovorno, svesno i bezbedno učešće dece u digitalnom svetu – naglašava Marina Starčević Cviko.

Važno je podešavanje privatnosti

S tehničke strane, kada je reč o onlajn bezbednosti, važno je podešavanje privatnosti. Preporučuje se da se profili na društvenim mrežama podese kao privatni, da se ograniči ko može videti sadržaj i komunicirati sa detetom. – U digitalnom svetu, kao i u stvarnom, identitet se gradi i čuva korak po korak. Bezbednost podrazumeva da dete zna kako da se zaštiti od rizika i ponaša se odgovorno. To uključuje da se ne dele lični podaci, da se prepoznaju rizične situacije, poštuju drugi korisnici i kritički razmišlja pre deljenja sadržaja. Važno je da deca znaju da mogu da se obrate roditeljima ili nastavnicima kada se osete nesigurno – zaključuje Marina Starčević Cviko.