Narandžasti kranovi uzdižu se iznad bagdadske panorame. Zvuci električnih testera odjekuju gradom. Pod teškim letnjim suncem, radnici postavljaju novi pločnik ispred prodavnice sa skupocenim sirevima. Bagdad uživa u građevinskom procvatu. Irak danas izgleda iznenađujuće stabilno, što privlači strane investitore.

„Vlada ima velike planove da poboljša usluge i infrastrukturu države nakon godina rata i nestabilnosti“, kaže za Ekonomist Muhamed al-Sudani, premijer Iraka.

Otkako je u oktobru 2022. preuzeo dužnost, njegova vlada izgradila je 20 novih mostova i nadvožnjaka u Bagdadu (jedan, kako tvrdi njegov saradnik, za samo 80 dana).

Otvorene su najmanje četiri nove bolnice, uključujući prvi irački centar posvećen lečenju raka, kao i bolnicu za intenzivnu negu dizajniranu korejski način. Sagrađeno je ili obnovljeno više od 1700 škola. Nekoliko luksuznih hotela uskoro će otvoriti svoja vrata. Britiš Petroleum je nastavio sa radom, a u toku su i razgovori sa ExxonMobil-om i Ševronom, međunarodnim naftnim gigantima.

Velike promene

Nekoliko je razloga za ovaj zamah, a najvažniji među njima je poboljšanje bezbednosnih prilika. Od 2003. godine naovamo, Irak nikada nije bio ovako miran, što investitorima pruža nužan osećaj stabilnosti.

Pored toga, reforme u bankarskom sektoru otvorile su prostor za širu dostupnost kredita. Prihodi od nafte i građevinarstva, koji su se nekada iznosili iz zemlje i ulagali u Bejrutu ili Ženevi, danas se u sve većoj meri zadržavaju i troše unutar Iraka.

Premijer Sudani u tom procesu igra ključnu ulogu: svoju je političku misiju pretvorio u praktičan zadatak probijanja javnih i privatnih projekata, kroz sporu i opterećenu iračku birokratiju.

Često se ponaša manje kao političar, a više kao šef gradilišta; lično zove upravnike i nenajavljeno obilazi gradilišta. Predsedava i moćnim investicionim odborima koji mogu brzo da odobre projekte.

„Ono za šta nam je nekad trebalo godinu ili dve, sada može da se uradi u jednom zasedanju“, kaže Namir al-Akabi, predsednik „Amvaja”, jedne od najvećih iračkih građevinskih firmi, koja podiže stambene blokove širom Bagdada.

Napredak se oseća i van glavnog grada. Sudani je digitalizovao mnoge državne usluge. Kancelarija za izdavanje pasoša u Bagdadu izdaje nove putne dokumente za 45 minuta; zvaničnici tvrde da su najbrži na svetu.

Do 2023. godišnji prihodi od carina nikada nisu prelazili 900 milijardi iračkih dinara (690 miliona dolara). Ove godine se očekuje da će premašiti 3 biliona dinara. Dani kada su se carine izbegavale uvozom kontejnera ajfona prijavljenih kao banane su prošlost, zahvaljujući digitalizaciji, kaže jedan zvaničnik UN.

Državni službenici više ne dobijaju plate u gotovini. Plaćanja državnih usluga, poput pomenutih brzih pasoša, moguća su isključivo bankovnom karticom. Pre pet godina gotovo niko u Iraku nije imao karticu; danas su one neophodne.

Problemi sa milicijama

Druge promene ipak idu teže. Sudani je za sada izbegao direktan sukob sa milicijama koje podržava Iran, a koje su Islamskoj Republici omogućile kontrolu nad velikim delom iračke politike i privrede.

„Želim da i oni investiraju. Želim da učestvuju u prosperitetu. Želim da ih odvratim od nasilja“, rekao je prema rečima jednog saveznika.

Mnogi od njih su zaista osnovali firme i takmiče se za državne ugovore. Iranski posrednici u Iraku nisu se umešali u njegov dvanaestodnevni rat s Izraelom, što možda potvrđuje Sudanijevu strategiju.

„Mačke su postale predebele da bi se borile“, kaže jedan irački posmatrač.

Drugi, međutim, tvrde da Sudanijev pristup jednostavno daje milicijama pokriće da se obogate i dodatno stegnu kontrolu nad državom. Kritičari kažu da ih premijer samo uklapa u državni sistem bez da ih poziva na odgovornost.

U julu su borci Kataib Hezbolaha, milicije usko povezane s Iranom, upali u kancelariju Ministarstva poljoprivrede kako bi zaštitili direktora optuženog za korupciju kojem je pretio otkaz. Sudani je obećao da će privesti odgovorne pravdi. Međutim, do sada to nije učinio. Umesto toga, incident je pokazao kako milicije i dalje mogu da deluju kada su njihovi interesi ugroženi.

Malo ko veruje da se Sudani može s njima direktno da se suoči. Neuspeh iračkih snaga da spasu Elizabet Curokov, rusko-izraelsku istraživačicu koju je Kataib Hezbolah oteo u Bagdadu 2023, ilustruje granice Sudanijeve moći.

„Ne znam gde je“, rekao je. „Da znamo, otišli bismo i doveli je nazad… Dajte nam tačnu lokaciju u Iraku i naše će bezbednosne snage uhapsiti njene otmičare i osloboditi je.“

Sudanijev dosadašnji rad ima i drugih rupa. Malo je učinio da smanji prenaduvanu državnu administraciju: više od 10 miliona Iračana prima platu iz državnog budžeta, što je jedan od najviših odnosa javnog i privatnog sektora u svetu. Propali su i njegovi pokušaji reforme iračke energetike, uglavnom zbog otpora grupa povezanih sa milicijama. Korupcija je i dalje velika.

Ipak, potencijal Iraka je ogroman. Njegovo stanovništvo, koje prema popisu iz 2024. broji oko 46 miliona ljudi, mlado je i raste za gotovo milion ljudi svake godine. Danas u Iraku živi 20 miliona ljudi više nego pre američke invazije.

Izbori su zakazani za novembar. Sudani želi drugi mandat kako bi dovršio ono što je započeo. Međutim, čak i ako Iračani pozdravljaju njegove reforme, to ne mora da mu garantuje pobedu. Mnogi u Šiitskom koordinacionom okviru, krovnoj grupi frakcija koje podržava Iran, vide Sudanija kao pretnju svojim interesima. Ako se ujedine protiv njega, njegov bi zamah mogao biti kratkog daha, zaključuje Ekonomist.