Samoubistvo nemačkog milijardera zbog krize

Adolf Merkle (74) dugo je važio kao uzor nemačkog industrijalca koji je od male porodične farmaceutske firme, koju je preuzeo 1967, sa svega osamdeset zaposlenih i godišnjim prihodom od četiri miliona maraka, napravio imperiju (100.000 radnika, godišnji prihod 30 milijardi evra) i nedavno stigao na peto mesto čuvene „Forbsove” liste među nemačkim bogatašima – milijarderima (12,5 milijardi evra).

Zasipan priznanjima, među kojima i najvećim državnim odlikovanjem za posebne zasluge, kome su sva vrata, posebno ona bankarska, bila širom otvorena, Merkle (74) je iznenada postao tragičan simbol špekulantskih zabluda i menadžerske pohlepe koja mu je došla glave.

Kad se usred duboke finansijske i privredne krize i njegova velika imperija opasno zaljuljala, i kada se otkrilo da se njeni temelji drže na „staklenim nogama” i problematičnim kreditnim aranžmanima, i kada su poverioci (više od trideset banaka) pohrlili da spasu ono što se spasti može (dug Merklove grupacije, prema medijskim izveštajima, iznosi 30 milijardi evra!), jedini izlaz video je u – samoubistvu.

Jedan pružni radnik je u ponedeljak uveče, oko 19.30, našao njegovo raskomadano telo, preko kojeg je nešto ranije prešao lokalni ekspres, tri kilometra daleko od njegove porodične kuće u idiličnoj varošici Blaubojren, na jugu Nemačke (pokrajina Baden Virtemberg). Identifikacija je dugo trajala, i tek je utorak posle podne državni tužilac iz Ulma mogao službeno da saopšti da je okončan život poznatog milijardera.

Ispostavilo se kasnije da je Merkle ostavio oproštajno pismo, u kojem se izvinio članovima porodice. Nije, međutim, spomenuo razloge koji su ga naveli na ovaj stravičan čin. Porodica je, posle vesti o njegovom tragičnom kraju, saopštila da ga je „razorila kriza” – nije mogao više da podnese neizvesnost i nemoć da kormilo poslovne imperije održi u svojim rukama, ali nije spomenula presudnu činjenicu: da se grupacija „Merkle” našla pred bankrotom.

Kap koja je prelila čašu bile su špekulacije sa akcijama „Folksvagena”. U berzanskim mutnim igrama, iza kojih je stajala namera „Poršea” da preuzme najveći evropski automobilski koncern, Merkle se, jednostavno, preračunao: izgubio je milijarde. Vrednost njegovih akcija koje su služile kao podloga za bankarske kredite drastično je pala i on i imperija su se našla na sprudu.

Hitno potreban pojas spasa, vredan između sedam stotina i milijardu maraka, kao „prvu pomoć”, niko nije želeo, niti mogao da mu pruži, uprkos beskrajnim pregovorima s bankama i moljakanja države. I njegovo životno delo, „Raciofarm” (Ratiopharm), našlo se pred prodajom, što očigledno nije mogao da podnese.

Na čelu posrnule imperije sada se našao Adolfov najstariji sin Ludvig (43). On je upućen u sve poslove i pregovore s bankama. Adolf ga je, navodno, godinama pripremao za naslednika. Drugog sina (ima, inače, tri sina, kćer i suprugu), Filipa Danijela (42) oterao je, posle žestoke svađe oko poslovne politike imperije, sa položaja šefa „Raciofarma”.