Putin: Proizvodićemo uskoro serijski plutajuće nuklearne elektrane

U trenutku dok čitav svet strahuje od mogućeg izbijanja nuklearnog rata, u Moskvi se juče okupio veliki broj svetskih stručnjaka iz oblasti atomske energije, političara i privrednika, i to na Međunarodnom forumu za atomsku energiju „World Atomic Week”, najvećem događaju koji je posvećen nuklearnim i srodnim industrijama.

Vladimir Putin, predsednik Rusije je na otvaranju foruma najavio da će Rusija do 2030. pokrenuti prvi nuklearni energetski sistem na svetu sa zatvorenim gorivnim sistemom koji podrazumeva da se istrošeno gorivo ponovo upotrebljava u reaktorima i na taj način biće rešen problem radioaktivnog otpada. On je pozvao naučnike iz drugih zemalja na saradnju u razvoju tehnologija koje otvaraju novu epohu u atomskoj energetici, jer sve više zemalja vidi u nuklearnoj energiji resurse za ubrzani razvoj.

– Rusija svojim partnerima pomaže da stvore suverenu nuklearnu industriju. Očekujem rast potražnje atomske energije, a obezbediće je zemlje globalnog juga i istoka, koje jačaju svoj industrijski kapacitet. Nuklearne elektrane prevazilaze druge izvore energije u odnosu cena, ekoloških pokazatelja i mogućnosti da obezbede stabilnu energetsku snagu – rekao je Putin.

On je pojasnio da su nuklearne elektrane izgrađene po ruskom modelu najtraženije u svetu. Naglasio je i da ova zemlja strogo ispunjava sve ugovorene obaveze prema svojim partnerima u oblasti nuklearne tehnologije.

Putin je otkrio da će revolucionarni projekat njihovih stručnjaka dovesti do eliminisanja pitanja obezbeđivanja nuklearne energije uranijumom. Predviđa se da će se resursi uranijuma iscrpeti do 2090. godine, a postoji mogućnost da se to dogodi i ranije.

„Proizvodićemo uskoro serijski plutajuće nuklearne elektrane”, kazao je predsednik Rusije.

Predsednik Ruske federacije Vladimir Putin sastao se i neformalno razgovarao sa šefovima stranih delegacija u Atomskom paviljonu, uključujući i generalnog direktora IAEA Rafaela Grosija. Zajedno sa ruskim liderom, forumu će prisustvovati beloruski predsednik Aleksandar Lukašenko, vršilac dužnosti predsednika Mjanmara Min Aung Hlaing, jermenski premijer Nikol Pašinjan i premijer Etiopije Abij Ahmed.

Na otvaranju skupa govorio je Rafael Grosi, direktor Međunarodne agencije za atomsku energiju, koji je istakao da je Rusija lider u oblasti atomske energije i da je veliko zadovoljstvo biti na ovom događaju, koji dolazi u vrlo važnom trenutku za nuklearnu energiju u celom svetu.

– To što se ovaj skup dešava u Moskvi ima dosta smisla, jer je ova zemlja istorijski na čelu razvoja nuklearne energije u svetu. Danas kada su otvorene mnoge mogućnosti, kada konačno razotkrivamo nepravednost i sumnje u vezi sa korišćenjem nuklearne energije, dobar je momenat da smo ovde svi zajedno kako bismo mogli mnogo bolje svi da krenemo napred. Iz perspektive Međunarodne agencije za atomsku energiju, novi trendovi se kreću u najboljem mogućem smeru, najvažnije je kada se pomene mirnodopska upotreba nuklearne energije, gde god se budu radili projekti iz njih će proizaći samo pozitivni efekti – dodao je Grosi.

Događaju, koji traje do nedelje, prisustvuju predstavnici rukovodstva zemalja koje razvijaju nuklearne programe, vodeći svetski stručnjaci i rukovodioci velikih kompanija, naučnici...

Iz Srbije su se mogli videti predstavnici Vlade Srbije, ugledni lekari, naučnici iz Instituta „Vinča”. Svečanom otvaranju je prisustvovao i srpski političar Aleksandar Vulin, zajedno sa Marijom Đurić, direktorkom „Rosatoma” za Srbiju.

Na pitanje da li je Srbiji potrebna nuklearna elektrana, Slavko Dimović, direktor Instituta za nuklearne nauke „Vinča”, naglašava da Srbija ne da ne treba da dobije ovu elektranu, već da Srbija mora da je dobije.

–To je jedino rešenje za čist vazduh i energetsku stabilnost. Strah od Černobilja postoji u celom svetu, i on se može razbijati edukacijom i konstantnim radom sa stanovništvom. Nauka, struka i ekološki razvoj prevazilaze svaku vrstu podele koja je generisana geopolitikom. Srbija treba da uči od najboljih, treba da uči od svih, ovo su neprocenjiva nova iskustva. I Rusija i Francuska i Kina i Južna Koreja i SAD su potencijalni srpski partneri. Svaka saradnja za Srbiju je dobrodošla. Što se tiče Instituta „Vinča”, dali smo oglas u „Politici” da ćemo stipendirati najbolje studente prirodnih i tehničkih nauka, a razvijamo i međunarodnu saradnju. Želimo da budemo stožer novog srpskog nuklearnog programa – istakao je direktor Instituta „Vinča”.

Sama Bilbao, predsednica Međunarodne agencije za atomsku energiju sa sedištem u Beču, istakla je na skupu da nuklearna energija mora biti ključna komponenta našeg budućeg rasta i razvoja.

– Pitanje više nije da li je nuklearna energija deo slagalice. Pitanje je koliko brzo možemo napraviti da nuklearno preuzme ulogu koju treba da ima u budućnosti energetike – kaže Bilbaova. Kako je naglašeno, od 25 nuklearki, koje se trenutno grade širom sveta, ruska kompanija „Rosatom” gradi čak 22. Postoji nezvanični podatak da četvrtina američkih nuklearki koristi ruski uranijum.

– Naš zadatak je da zajedno pređemo u budućnost u kojoj nema alternative nuklearnoj energiji kao glavnom izvoru osnovne, čiste, zelene energije. Svetska nuklearna asocijacija ne smanjuje saradnju sa „Rosatomom” – rekao je Aleksej Lihacov, generalni direktor „Rosatoma”.

U izložbenom delu je prikazan doprinos nuklearne industrije privredi i ulozi savremenih tehnologija u očuvanju životne sredine. Baš ovde se čitav svet nuklearnih tehnologija mogao videti na jednom mestu. Od detalja iz nuklearne medicine koja spasava živote, do modernih tehnologija i „pametnih” gradova, novih materijala, industrijskih robota, digitalnih rešenja.

Akcenat je stavljen na ekološku izdržljivost i otvaranje novih horizonata. Forum je posvećen 80. godišnjici ruske nuklearne industrije. Biće potpisano više od 50 međunarodnih sporazuma. Poslovni program se održava pod sloganom „Sve počinje atomom”, a u okviru omladinskog programa mladi imaju inspirativne susrete sa stručnjacima iz nuklearne industrije i zanimljiv festivalski program. Na skup je došlo više od 18.000 mladih iz celog sveta.

Dug put od Beograda do Moskve

Skup prate velike bezbednosne procedure, budući da je ovde došlo mnogo delegacija iz više od sto zemalja, a među njima i oko hiljadu novinara.

Ekipa našeg lista sa drugim novinarima iz Srbije imala je problema prilikom dolaska u Moskvu, budući da avion koji je krenuo iz Beograda put Moskve nije mogao da sleti na aerodrom Šeremetjevo, kako se nezvanično saznaje, zbog ukrajinskog napada dronovima na Moskvu. Let je, nakon kruženja koje je trajalo oko sat vremena, preusmeren na aerodrom u Sankt Peterburgu, pa je usledilo novo čekanje da li će avion ipak biti vraćen u Moskvu. Zemaljska kontrola je nakon nekog vremena odlučila da put neće biti nastavljen i da svi putnici moraju da izađu u Sankt Peterburgu, a onda je usledilo novo čekanje od oko dva sata, da bi iskrcavanje uopšte bilo moguće. Moglo se nezvanično čuti da je te noći iznad Moskve oboreno 15 dronova koji su ciljali glavni grad.

U hotel koji je hitno morao da bude bukiran u gradu gde nije bilo planirano da boravi novinarska ekipa, ušlo se tek oko pet ujutru, tačno 14 sati nakon što se ekipa okupila na aerodromu u Beogradu.

Put za Moskvu sutradan je nastavljen, ali ovog puta, iz bezbednosnih razloga, vozom. Putovanje železnicom je trajalo oko devet i po sati...

Šetajući Moskvom uopšte se ne može primetiti da je zemlja u ratu. Iznenađujuće je da se ljudi normalno kreću, da sve funkcioniše u gradu, jedino se na pojedinim lokacijama vide naoružane policijske patrole. Takođe, na ulasku u hotele i tržne centre prolazi se kroz bezbednosne senzore i pretrese.

Miroljubiva upotreba nuklearne energije

Ruska nuklearna industrija obeležava 80. godišnjicu jer je 1945. godine osnovan Specijalni komitet za atomsku energiju, koji je izrastao u jaku nuklearnu industriju. Kao odgovor na pretnju SAD, Rusija je za četiri godine razvila nuklearno oružje (bomba RDS-1 uspešno testirana avgusta 1949. u Semipalatinsku). To je dovelo do toga da SSSR postane i pionir i lider u miroljubivoj upotrebi nuklearne energije. Sovjetski stručnjaci izgradili su prvu nuklearnu elektranu za proizvodnju električne energije u Obninsku 1954. godine, a prvi nuklearni ledolomac „Lenjin” za istraživanje Arktika porinut je 1959. godine.

Potencijalna saradnja

Podsećamo da je nedavno predsednik Srbije Aleksandar Vučić na početku sastanka sa predsednikom Ruske Federacije Vladimirom Putinom u Pekingu naglasio da je važna saradnja sa Rusijom, posebno u oblasti energetike, i da su sve ruske kompanije koje žele da učestvuju u infrastrukturnim projektima, uključujući i „Rosatom” – dobrodošle. Da postoje pregovori o izgradnji prve nuklearne elektrane koju bi Rusi gradili kod nas, potvrdio je nedavno i dr Momčilo Babić, ambasador Srbije u Rusiji. Narodna skupština je prošle godine ukinula zabranu izgradnje nuklearnih elektrana, koja je bila na snazi od 1989. godine, nakon katastrofe u Černobilju. Time je otvoren prostor da se ona gradi. Predstavnici „Rosatoma” su izjavili da su spremni da ponude čitav spektar rešenja.

Nuklearna elektrana „Kalinjska” primer dobre prakse

Jedna od nuklearnih elektrana koju kompanija „Rosatom” ističe kao primer dobre prakse je Kalinjska nuklearna elektrana u centralnom delu Rusije. Upravo je nju „Rosatom” 2022. godine proglasio najboljom u okviru svog sistema. Nalazi se na jugu jezera Udomlje, u Tverskoj oblasti, a udaljena je oko 350 kilometara od Moskve. Proizvodi čak 82 odsto ukupne električne energije Tverske oblasti i 14 odsto u centralnom federalnom okrugu. Čak 30 odsto radno sposobnog stanovništva opštine Udomlje je ovde zaposleno. Kako je novinarima naglašeno, elektrana je prošla kroz duboku modernizaciju, kojom je produžen radni vek dva od četiri reaktorska bloka. Blizu elektrane nalazi se i Kalinjski Data centar, prvi u mreži visoko sigurnih i pouzdanih data centara „Rosatoma”.