Kazne ne smeju da budu simbolične

„Trgovac nam je poslao dopis o obračunu naknada, ali naš advokat smatra da tu postoji ozbiljna igra reči i prostor da nam naknadno fakturišu razliku. Mi ovo nećemo potpisati, ali mnogi dobavljači možda to neće razumeti i ponovo će upasti u problem i nadoknađivaće trgovcima gubitke.” Ovo je samo jedna od poruka koje ovih dana stižu do ministarke trgovine Jagode Lazarević, a većina poručuje da pritisci trgovaca na dobavljače ne prestaju.

U pomenutoj poruci, na primer, pokušavaju da primoraju proizvođače i dobavljače da potpišu obavezu plaćanja naknada, čime bi se uklopili u propisanih deset odsto vantarifnih rabata. Proizvođači su, izgleda, ozbiljno shvatili poruku resornog ministarstva da država stoji iza njih i da ne podležu pritiscima i ucenama trgovaca. Primeri ucenjivanja dobavljača su, saznajemo, bili tema i tokom razgovora sa predstavnicima ambasada Holandije, Belgije i Nemačke, kada im je rečeno da ovakve prakse verovatno ne postoje na tržištu EU, te da je i to razlog što su na naše tržište uvedene ove mere.

Samo dan pošto su „Delez” i „Veropulos” kažnjeni sa 25,5 miliona dinara zbog nepoštovanja Uredbe o ograničavanju marži, iz ministarstva poručuju da je inspekcija nastavila sa kontrolama i da se one neće prekidati. A kontrole se trenutno sprovode u celoj Srbiji i u prvim izveštajima se pokazalo da trgovci traže načina na izvrdaju propisima i nadoknade gubitke.

– Ovo su prvi rezultati koje smo očekivali i koji potvrđuju da je u najvećem broju objekata koji su bili predmet kontrole bilo kršenja propisa. Tržišni inspektori su po objektu birali nasumice nekih 69 proizvoda, po tri iz svake od 23 kategorije. Kontrolisano je nešto malo više od 5.500 proizvoda. Konkretno kod „Deleza” oko 550 proizvoda nije bilo usklađeno sa uredbom. Pratimo dalje, a inspekcija radi svoj posao – izjavila je ministarka Lazarević.

Ona je govoreći o prekršajnim nalozima rekla da  inspektori mogu na licu mesta da izdaju mandatnu kaznu i ako lanci postupe u roku od sedam, osam dana kazna se umanjuje za 50 odsto.

– Ako ne, ide se na prekršajni sud i to je onda već stvar da li će se trgovinski lanci odlučiti za plaćanje ili ne. Tako da postoje procedure propisane zakonom i u tom sankcionisanju. Zapisnici su poslati svim akterima koji su bili predmet kontrole da se izjasne i to je proces koji teče – rekla je Lazarevićeva.

Profesor Ekonomskog fakulteta Ljubodrag Savić kaže za „Politiku” da su potrošači u Srbiji žrtve velikih trgovinskih lanaca i da su cene koje plaćamo mnogo veće nego u Evropi.

– Bio sam u Francuskoj i video odlične prakse trgovaca. Cena mesa se, na primer, menja tokom dana nekoliko puta i uveče je ova namirnica najjeftinija. Kod nas je to sasvim drugačije. Očekivao sam i ranije odgovor države. Razumem da su nam strani investitori važni, da je bitno da strani trgovci ostanu u Srbiji, ali se moramo složiti i da su prešli svaku meru – kaže profesor Savić.

Zarade trgovaca u Srbiji su, dodaje, enormne, a ono što je nedopustivo je i to da različitim akcijama čak i varaju potrošače.

– Dešava se da kupim robu, koja je reklamirana kao dobra, a u stvari je ispod proseka. Pozicija naših trgovaca je odlična, kreditiraju ih proizvođači koji rade pod ogromnim rizikom, a oni nam pride prodaju svašta, od tehničke robe pa nadalje. Imaju bahat odnos i oligopolsku pozicija iz koje rade sve osim da konkurišu jedni drugima – kaže naš sagovornik.

Na pitanje kako komentariše to da su trgovinski lanci inicirali sastanak sa predstavnicima ambasada zemalja iz kojih ovi trgovci dolaze, Savić kaže da podržava sve što su im rekli iz naše vlade, kao i da bi generalno poruka trebalo da glasi: „Dajte nam samo ono što imate u svojim zemljama, ništa više od toga.” Reakcija države je, kaže Savić, potpuno očekivana i kada je reč o merama i kaznama, jer država mora da pokaže da ona određuje pravila i da ta pravila moraju da se poštuju.

Ekonomista Aleksandar Stevanović kaže za naš list da je Uredba o ograničavanju marži antitržišna i da će trgovci sve dok je ona na snazi tražiti način da je izvrdaju da bi zadržali nivo zarada. Trgovina, smatra on, treba da se uredi konkurencijom koja će doneti dugoročno više koristi, nego neke instant mere.

– I najbolje uredbe moraju da se sprovode, a kazne ne smeju da budu simbolične, nego realna pretnja onima koji ne poštuju pravila. Ne treba zaboraviti da potrošači imaju ozbiljan suverenitet i moć ako znaju to da koriste – kaže naš sagovornik.