Kriza pod gasom

Ni 24 sata nije trebalo da prođe pa da život ponovo demantuje jednog od srpskih zvaničnika. Još se ni olovo nije osušilo na novinskoj hartiji sa izjavom generalnog direktora „Srbija gasa” Dušana Bajatovića „da za sada nema razloga za brigu”, a Srbijaje počela da se trese od zime jer je presušio gasovod iz Rusije.

Nije previše uverljiv utisak na javnost ostavila ni izjava premijera da „vlada u potpunosti kontroliše situaciju u energetskom sektoru”. Premijer je izjavio da u Srbiji ima dovoljno mazuta, a onda je direktor Udruženja „Toplane” Srbije Milovan Lečić saopštio „da u ovom trenutku toplane imaju dovoljno mazuta samo za havarijska isključenja na dan-dva, a ne za duži period”. Zatim je premijer saopštio da se „proizvodnja i prenos električne energije odvijaju nesmetano i sigurno”, našta je EPS odgovorio „da su tehničke mogućnosti distributivne mreže ograničene i da nije dovoljno da se samo obezbedi električna energija, nego i da ona stigne do kupaca te je zato potrebno da ne dođe do preopterećenja distributivne mreže”.

Reagovanje državnih zvaničnika bilo je jednako stanju nacije na Badnje veče – „vreme je za odmor, razonodu i porodični mir”, pa je valjda zato ministar energetike izrazio očekivanje „da će spor između Rusije i Ukrajine biti brzo rešen i da će Srbija, kao i ostale zemlje u regionu, biti ponovo normalno snabdevanaprirodnim gasom”. A državni sekretar u Ministarstvu energetike podsetio je građane da drhtanje zbog ruskog gasa nije samo naš, nego i „problem cele Evrope, tako da ovakva situacija ne može da potraje”.

Jeste da je bilo Badnje veče,ali niko nije neinformisan. Dakle, „cela Evropa” nema problem, pre svega zato što postoje alternativni pravci i izvori snabdevanja (Norveška, Afrika) i jer EU tek četvrtinu svojih potreba podmiruje iz Rusije.

Ko je hteo da se uveri kako funkcioniše bolje uređena država mogao je da prati udarnu, vanrednu informativnu emisiju Hrvatske televizije posvećenugasnoj krizi, iako ta zemlja 60 odsto svojih potreba zadovoljava iz vlastitih izvora. Državni činovnici, eksperti i novinari potanko su objasnili „pučanstvu” kako Hrvatska može da izađe iz ove krize, dok su građani Srbije po ko zna koji put „uživali” u filmu „Zona Zanfirova”. I tako su, recimo, propustili da saznaju da „ovo” nije rusko-ukrajinski spor, već da Rusija pokazuje „mišiće” pre nego što Evropi ispostavi zahtev za ovogodišnje poskupljenje gasa. Čitav ruski budžet za 2009. godinu projektovan je na ceni barela nafte od 55 dolara i već se sada sa cenom od 38 i 46 dolara za barel vidi zjapeća budžetska rupa. Da se budžetski deficit ne bi širio, a pošto je cena gasa vezana za cenu nafte, Rusija je odlučila da pred dogovor o isporukama gasa državama Evropske unije – Aleksandar Medvedev je na evropskoj turneji – zategne uže i pojača pregovaračku poziciju tako što će tražiti nekoliko desetina evrocenti više za kubni metar isporučenog gasa. Sve u očekivanju da polusmrznuti Evropljani kažu „ma, samo daj gas, nije važno koliko košta”.

Ovaj „spor” ima još jedan nauk za građane Srbije. Ako Rusima ponovo zagusti sa budžetom, opet će oni zavrtati slavine gasa za Evropu, ne mareći za smrzavanje građana Srbije i za to što smo im „na časnu reč” prodali Naftnu industriju Srbije.